Natrag

Povodom

Povodom

 

Kako su čuvari reda, mira i zakona ostali bez stanova u ''pravnoj državi''

 

Ko je opljačkao policiju? 

 

      U prošlom broju visoki policijski funkcioner iz Novog Sada opisao je mućke sa stanovima koje je za potrebe MUP-a Srbije gradila Stambena zadruga Rafinerija iz Novog Sada. Kratak pregled nastanka spora i sadašnjeg stanja u sporu vezanom za stanove koje je SZ Rafinerija izgradila za MUP i za neisplaćeni poreski dug JP NIS kojim je trebalo da stanovi budu plaćeni, predstavljen je u izveštaju direktora Zadruge Stanka Jovića i Rodoljuba Pašćanovića, predsednika Upravnog odbora. Objavljujemo i komentar Slobodana Homena, državnog sekretara u Ministarstvu pravde, koji baca više svetlosti na ovu kriminalnu aferu. Nezavisni sindikat policije istražiće ovaj slučaj do kraja

 

Milan Glamočanin

 

Stambena zadruga Rafinerija je u periodu od 22. juna 1998. godine do 26. januara 2000. godine, zaključila čak 21 ugovor sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije o izgradnji stanova za potrebe zaposlenih u ministarstvu. Lokacije stanova su Novi Sad, Pančevo, većina mesta u Južnobačkom okrugu i posebno veliki broj stanova u Nišu.

Već pre zaključena ugovora o izgradnji ugovoreno je da će stanove platiti JP NIS i to tako da MUP po ovlašćenju finansija naloži JP NIS da svoj poreski dug ne uplaćuje u budžet nego da ga isplaćuje SZ Rafinerija (ta vrsta ovlašćenja je tada bila izričito predviđena poreskim zakonima). U cilju sprovođenja ove svojevrsne asignacije poreske obaveze sklopljeno je 10 ugovora o preuzimanju duga kojim je JP NIS preuzeo obavezu da kao svoju poresku obavezu isplati SZ Rafinerija cenu izgradnje stanova.

U vreme ugovaranja (juni 1998 - februar 2000. godine), prema pokazateljima Narodne banke Srbije, inflacija je na mesečnom nivou bila od 10 do 30 odsto.

Ugovorima o preuzimanju dugova su MUP Republike Srbije, JP NIS i SZ Rafinerija ugovorili da će se saldo preduzetog duga, sada duga JP NIS prema Zadruzi, pratiti saldom od 0,2 odsto dnevno što je oko 6,5 odsto mesečno.

Na ovaj način je poreska obaveza JP NIS ostala ista, nepromenjiva, onoliko koliko je bio dužan za porez, JP NIS je trebalo da plati Zadruzi; radilo se o klasičnoj asignaciji.

Uz mesečnu inflaciju od 10 do 30  odsto ugovorena "kamata" od 6,5 odsto mesečno je bila u korist poverioca, a na štetu dužnika.

U prvih nekoliko godina JP NIS je ustupao Zadruzi svoja sporna ili otpisana potraživanja od trećih lica, najčešće proizvođača građevinskog materijala. Zadruga je kod tih trećih lica organizovala proizvodnju te je tako JP NIS platio svoj poreski dug.

Krajem 2000. i početkom 2001. godine potraživanje Zadruge inflacijom je bilo potpuno obezvređeno.

Zadruga se obratila JP NIS tražeći izmenu ugovora, ali je iz JP NIS odgovoreno da VAŽI ONO ŠTO SU STRANKE POTPISALE.

Jedan od naših poslovnih partnera nam je pre promena u državi najavio da će njegov prijatelj, izvesni gospodin Prosenica, doći u najuže rukovodstvo JP NIS i da će nam tada sve biti isplaćeno. Nakon što je gospodin Prosenica došao na čelo JP NIS traženi su nam razni ustupci kao uslov bez koga nam neće biti plaćeno. Kada smo odbili da damo reket, svako plaćanje je obustavljeno. Spremni smo da detaljno iznesemo razne ucene.

Tokom 2002. godine i kasnije inflacija je drastično smanjena i naše potraživanje je shodno ugovoru realno.

Kako nam nije isplaćeno naše potraživanje, 2002. godine smo podneli tužbu.

Prva prvostepena presuda kojom je naš tužbeni zahtev u celosti usvojen doneta je 28. maja 2003.

Tuženi JP NIS se žalio na presudu.

U toku žalbenog postupka na našu inicijativu je u Izvršnom veću Vojvodine održan sastanak na kome su utvrđena načelna poravnanja. Zadruga se već tada odrekla oko jedne polovine svog potraživanja. Već sutradan gospodin Prosenica je izvestio da on u ime JP NIS ne prihvata nikakve dogovore (dok ne dobije ono što traži lično za sebe).

Viši trgovinski sud je usvojio žalbu tuženog JP NIS i ukinuo prvostepenu presudu nalažući prvostepenom sudu da dopuni veštačenje u skladu sa uputstvom Višeg suda.

Pred prvostepenim sudom su izvedena nova veštačenja i 3. juna 2005. doneta je nova prvostepena presuda II 71/04 kojom je u skladu sa uputstvima Trgovinskog suda u celosti usvojen naš tužbeni zahtev i obaveza JP NIS da nam isplati iznos od 2.953.990.398,27 dinara sa ugovorenom kamatom u visini od 0,2 odsto dnevno, koja se obračunavala na dnevni saldo duga sa dnevnim pripisom od 1. oktobra 2005. do isplate.

Tuženi JP NIS se žalio na presudu, a Viši trgovinski sud 1. decembra 2005. doneo je presudu Pž. 99384705 kojom je žalbu odbio i potvrdio presudu II 71/404.

SZ Rafinerija je pokrenula izvršni postupak i Trgovinski sud u Novom Sadu je 1. januara 2006. godine doneo rešenje o izvršenju, plenidbom računa NIS AD, JP Transnafta i Srbijagas, kao privrednih naslednika JP NIS.

Republički javni tužilac je podneo Vrhovnom sudu Srbije zahtev za zaštitu zakonitosti protiv drugostepene presude i istovremeno izložio odlaganje izvršenja opisanog u prethodnom stavu.

Vrhovni sud je ODBACIO ZAHTEV REPUBLIČKOG JAVNOG TUŽIOCA KAO NEDOZVOLJEN, što znači da je odlaganje izvršenja bilo nezakonito.

Tuženi su podneli reviziju protiv drugostepene presude navodeći da je tokom rešavanja po žalbi JP NIS ugašen. Vrhovni sud je revizijskom odlukom ukinuo drugostepenu presudu i naložio Višem trgovinskom sudu da utvrdi pravne sledbenike ugašenog JP NIS i doneli novu drugostepenu presudu protiv tako utvrđenih slednika JP NIS. Viši trgovinski sud je ovu odluku primio 18. jula 2007. godine.

Predsednik Višeg trgovinskog suda je oduzeo predmet od sudije koja je do tada postupala (što je, najblaže rečeno, neuobičajeno) i sam kao postupajući sudija tek 25. marta 2008. godine doneo rešenje kojim je ukinuo prvostepenu presudu i naložio prvostepenom sudu da prvostepeni sud utvrdi ko je pravni slednik JP NIS. Na ovaj način predsednik Višeg trgovinskog suda je postupio suprotno nalogu Vrhovnog suda.

Predmet je nakon ukidanja ranije odluke zaprimljen u Trgovinskom sudu u Novom Sadu dana 17.4.2008. godine.

Nakon toga pred Trgovinskim sudom u Novom Sadu je ODRŽANO 11 RASPRAVA.

Predsednik Višeg tgrovinskog suda je jesenas na zahtev Republičkog javnog prvobranioca da Trgovinski sud u Novom Sadu nije sposoban da donese presudu, delegirao Trgovinski sud u Beogradu (ovu odluku nismo primili) da po hitnom postupku donese presudu.

Trgovinski sud u Beogradu je predmet zaprimio oktobra 2009. godine.

Od oktobra do danas promenjene su čak četiri sudije. Te četiri sudije uspele su da održe dve rasprave.

Od 17.4.2008. godine u predmetu je saslušan samo jedan veštak. Za pune dve godine ništa drugo nije rađeno.

Verujemo da je svrha postupanja tuženih da se u beskraj izbegava donošenje presude. Tako se ponašaju samo oni tuženi koji su svesni da gube spor, da zakon nije na njihovoj strani.

Odugovlačenje dovodi do toga da je dug svakoga dana sve veći. Da je JP NIS isplatio dug 2000. ili 2001. godine, Zadruga sa naplaćenim ne bi mogla ništa da učini jer je dug bio potpuno obezbeđen. Neko je odlučio da dozvoli da dug naraste do sadašnjih razmera, čini se u nameri da kroz gašenje SZ Rafinerija preuzme za sebe utuženo potraživanje, što bi bilo ne samo na štetu Zadruge nego i na direktnu štetu MUP-a.

Napominjemo da je Zadruga svu svoju imovinu, placeve, kuće za rušenje, stanove... prodala i novac uložila u izgradnju stanova za MUP i sada je potpuno bez imovine.

 

Stanko Jović, direktor

Rodoljub Pašćanović, predsednik Upravnog odbora

 

 

 

 

 

 

Umesto gradnje stanova, nadgradnja mafije

 

(Komentar državnog sekretara Slobodana Homena)

 

Poštovani gospodine Brkiću,

 

Zahvaljujem Vam što ste mi poslali radnu verziju teksta koji pripremate, i iz tog razloga sam se detaljnije raspitao o slučaju koji navodite, i želim da Vas obavestim  o nekoliko detalja koji će Vam jasno pokazati da je izvor koji Vam je dostavio informacije nema prave informacije ili je zlonameran:

- Kada je u pitanju Stambena zadruga Rafinerija prvi put sam se sa predmetom upoznao od Republičkog javnog pravobranilaštva pre nekoliko meseci, i to iz prostog razloga jer se pojavio sudski spor po kome je, pored NIS-a, kao drugooptužena Republika Srbija, i da je Republika Srbija na volšeban način po tom osnovu dužna da plati 400 miliona evra iz budžeta Republike Srbije.

- Da stvar bude još interesantnija ugovor između NIS-a i Republike Srbije predviđa da ruska strana nije dužna da plati bilo koji iznos iz sudskog spora ukoliko taj iznos prevazilazi sumu od 10 miliona evra. Drugim rečima, ovde nikakva NIS-ova i Gaspromnjeftova obaveza ne postoji, već isključivo Republike Srbije, te iz ovoga jasno proizilazi da NIS nema nikakve interese niti da zaključuje poravnanja.

- Najinteresantniji deo jeste kako je osnovni dug prema stambenoj zadruzi sa čudnim kamatama narastao do osnovnog duga, koji je iznosio 15 miliona evra, do 400 miliona evra!

- Takođe je interesantna činjenica da su razne kriminalne grupe preprodavale ovaj dug jedna drugoj, u iznosu između pet i 40 miliona evra!

- O svim ovim navodima Republičko javno pravobranilaštvo je obavestilo Republičko javno tužilaštvo i SBPOK koji trenutno vodi istragu o tome.

- O svim ostalim detaljima iz Vašeg teksta ne mogu da govorim jer nisam upoznat i odnose se na vreme daleko pre nego što sam ja stupio na funkciju, na kojoj sam od 2008. godine, a pomenuti sudski spor traje od 1998. godine.

Nadam se da sam Vam ovim podacima delimično rasvetlio činjenice vezane za predmetni spor i olakšao Vaše istraživačko novinarstvo.

                                                              S poštovanjem,

 

                                                            Slobodan Homen

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane