Muljanje

 

Braća Mićići sve agresivniji: Mogu li užički tajkuni da postanu braća Karići

 

Jadna zemlja: Jedan minira, drugi rovari

 

Nedavno je konzorcijum u kome je pored Puteva Užice bio i PZP Beograd, pobedio na tenderu za izgradnju 110 kilometara severnog kraka Koridora 10 od Subotice do Kelebije i od Novog Sada do Horgoša. Koje se biznismenske gromade kriju iza ovog posla!

 

 

Piše: Igor Milanović

 

Visok metar i osamdeset, prosede kose, uvek u elegantnom poslovnom odelu sa odgovarajućom kravatom i skupim cipelama, markantan sa na ovim prostorima neizbežnim direktorskim stomakom - tako bismo u najkraćim crtama opisali najbogatijeg Eru, a možda i najbogatijeg Srbina uopšte, Vasilija Vasu Mićića.

Do pre dve decenije Vasa je bio direktor Puteva Užice, preduzeća i u to vreme poznatog po obimnim radovima u niskogradnji. Onda su došle sankcije i posao sa inostranstvom je jednostavno stao.

Bar naizgled, jer se u svetu tada otvaraju formalno domicilna preduzeća u kojima je prikriveni osnivački kapital i tržišna pozicija srpskih preduzeća. Na čelo jednog takvog preduzeća u Rusiji dolazi i Vasilije.

Renome Puteva Užice lako otvara sva vrata novoosnovanim privatnim preduzećima koja prividno nemaju nikakve veze sa matičnom kompanijom. Vasilije kao dugogodišnji direktor lako uspostavlja kontakte sa svim bivšim partnerima i širi posao svog preduzeća ne samo u Rusiji već i po nekim zemljama Zapadne Evrope, severne Afrike (neizbežna Libija) i po Bliskom istoku.

U vremenima sankcija, pamte Užičani, Vasilije je živeo na relaciji Moskva - Beograd, jer je paralelno vodio oba preduzeća. U stvari, ono rusko mu je bilo važnije, jer u Srbiji jednostavno nije ni bilo para za neke veće projekte. Putevi Užice su preživljavali zahvaljujući krpljenju ranije napravljenih drumova, a tek bi se u predizbornoj kampanji neko od lokalnih političara osmelio da asfaltira pokoju novu saobraćajnicu, i to uglavnom na mufte.

 

Dete kupilo roditelja

 

 

Trenutak kada se prodajom akcija krenulo sa privatizacijom Puteva Užice, Vasilije je spremno dočekao. Obrćući pare društvenog preduzeća čiji je bio direktor, Vasa, naime, nije zaboravio ni sebe ni svoj džep. Danas on na svoje ime ima 22 odsto akcija preduzeća čije je interese trebalo da zastupa u zemlji i inostranstvu.

Najveći paket akcija Puteva, preko 40 odsto, poseduje kompanija Putevi sa Kipra, a njen vlasnik je niko drugi do Vasilije Vasa Mićić. Tako direktor nekadašnjeg društvenog preduzeća posle privatizacije ima bezmalo dvotrećinsko vlasništvo tog istog preduzeća. Pošteno!

Samu kiparsku kompaniju Putevi Vasa je osnovao za vreme sankcija i ona je trebalo da bude holding za sva inostrana preduzeća Puteva Užice. Kako je devedesetih bilo uobičajeno da se takva ino-preduzeća osnivaju novcem domaćih kompanija pod sankcijama, verujemo da je i u ovom slučaju istovetno postupljeno.

Malo je verovatno da bi kompanija početnik dobila bankarske garancije na iznose od više miliona dolara, koje su neophodne za ulazak u poslove niskogradnje u inostranstvu, tako da nije daleko zaključak da su Putevi sa Kipra bili samo ispostava Puteva Užice. A onda je dete kupilo roditelja.

Tako zarađenim parama Vasilije nije otkupio samo preduzeće čiji je novac uzeo, već i mnoge druge firme diljem zemlje Srbije. Juna 2007. za 108,5 miliona dinara Vasilije je kupio preduzeće za proizvodnju betonskih pragova i građevinskih elemenata Mirko Tomić iz Stalaća.

U njegovo poslovno carstvo spada i kamenolom Granit-Peščara u selu Ba kod Ljiga. Od tada seljani vele da u nebo više gledaju iz straha da iz majdana prilikom miniranja ne doleti kamenje, nego da li će biti kiše.

"Miniraju bez ikakve najave, da se bar sklonimo ako neki kamen doleti, a za oštećenja na kućama novi vlasnici majdana uopšte ne haju", kaže Tomislav Krstić iz sela Ba. "U zaseocima Pantelići i Krstići nema kuće koja nije oštećena, ali ima različitih interesa, pa mnogi ne žele da se zameraju s novim vlasnicima Granit-Peščare."

 

Presipačko iskustvo

 

Zanimljivo je da je Vasilije investirao i kada njegovo preduzeće nije moglo da naplati novac za izvedene radove u Srbiji. Tu su, verovatno, korišćeni prihodi koji su ostvarivani u Rusiji, gde je samo u Sočiju preduzeće imalo dogovorene poslove u vrednosti od pola milijarde dolara. Nekada je to bio poslovni teren društvenog preduzeća, ali su se vremena promenila. I vlasnici.

Možda je tada Vasi u pomoć pritekao mlađi brat Mića, koji je dvadesetak godina direktor i akcionar Jedinstva AD iz Sevojna.

Ovo preduzeće se bavi prvenstveno izgradnjom infrastrukture: vodovoda, kanalizacije, gasovoda i ostalog. Jedinstvo radi i gasovod za zapadnu Srbiju i dalje prema jugu. Grad Užice je sa Jedinstvom formirao preduzeće Užice Gas u kome grad ima samo 30 odsto akcija, dok je ostatak u rukama Mićine kompanije. Šta je od kapitala, konkretno, Jedinstvo unelo u ovo preduzeće nikome nije poznato, ali se veruje da je do većinskog udela došlo prebijanjem dugova sa gradskom vlašću iz posla gasifikacije Užica.

Ni u Crnoj Gori Vasilije nije prolazio ništa lošije nego u Srbiji. Njegovo preduzeće je radilo obilaznicu oko Bijelog Polja kojom je tadašnji gradonačelnik Tarzan Milošević hteo da popravi svoj politički rejting. Kako mu to nije pošlo za rukom obustavio je plaćanja Putevima Užice, pa su njegovi i Vasini odnosi zahladneli.

Nedavno je konzorcijum u kome je pored Puteva Užice bio i PZP Beograd pobedio na tenderu za izgradnju 110 kilometara severnog kraka Koridora 10 od Subotice do Kelebije i od Novog Sada do Horgoša. Drugi učesnik tendera, konzorcijum na čelu sa hrvatskim preduzećem Hidroelektra niskogradnja, odmah je uložio žalbu na ovakvu odluku ukazujući na to da je uslovima tendera bilo predviđeno predavanje fiksne cene, a da srpski konzorcijum tek treba da svoju ponudu uskladi sa rastom cena na malo.

Kada se malo bolje pogleda domaći konzorcijum, otkriće se u njemu i Borovica transport, preduzeće koje je još devedesetih pokušalo da pravi autoput kroz Vojvodinu, ali osim preuzimanja naplatnih rampi ništa važnije nije postiglo. Ko od koga tu uči teško je zaključiti, jer kako smo već videli, ni Vasilije nije bez iskustva u presipanju iz levog u desni džep. Naravno svoj.

Sam Vasilije se u prošlosti rado merio sa Bogoljubom Karićem. Oni koji ga poznaju tvrde da mu je želja da po brzini bogaćenja prestigne ovog tajkuna u bekstvu. Ako uskoro otvore privatni fakultet znaćemo da su umesto Braće Karić na scenu stupila Braća Mićić.

Za sada se, osim građevinarstva, Vasa uglavnom drži po strani od drugih, nesrodnih poslova. To mu, međutim, nije smetalo da jednom svom sinu, kome od ruke ne ide građevina, kupi HP Palisad Zlatibor. Na čelu Upravnog odbora ovde nalazimo Miću Mićića, dok su članovi podmladak, Vladimir i Danilo. Treba i deca da se uče, dok je vreme.

  

 

 

 

 

Sam svoj kupac

 

Finansijski izveštaj za 2009. Putevi AD Užice nisu još objavili na sajtu Agencije za privredne registre, ali on ne bi trebalo da se, u suštini, drastično razlikuje od izveštaja za 2008. godinu. Tada su Putevi prihodovali 6.019.766.000 dinara, dok je čist dobitak iznosio 475.048.000 dinara.

U prošloj godini je račun kompanije bio u blokadi, koja je u pojedinim trenucima iznosila i do 700 miliona dinara. Šta je tačno bio uzrok blokade, teško je utvrditi. Moguće da je država kasnila sa uplatama za obavljene poslove, a moguće da je do privremenog negativnog poslovanja došlo jer su Putevi konačno počeli da plaćaju porez.

Sektor poreske policije podneo je februara 2008. Opštinskom javnom tužilaštvu u Užicu krivičnu prijavu protiv T.M. iz Užica, rukovodioca finansijsko komercijalnog sektora i odgovornog lica u preduzeću Putevi AD Užice, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivična dela poreske utaje i falsifikovanja službene isprave.

T.M. je, u nameri da izbegne plaćanje poreza na dodatu vrednost, u periodu od 01.04. do 31.12.2005. godine u poreskim prijavama PDV-a neosnovno umanjio osnovicu za obračun poreza po opštoj stopi - vrednost izvedenih radova na projektima rehabilitacije puteva za iznos primljenih avansa u 2004. godini u iznosu od 283.582.875,66 dinara, i na taj način je izbegao da obračuna i plati porez na dodatu vrednost u iznosu od 51.044.917,62 dinara.

Kako je prijavljeni u poreskim prijavama poreza na dodatu vrednost uneo neistinite podatke o ostvarenim prihodima, a sve u cilju izbegavanja plaćanja poreza, isti je izvršio i krivično delo falsifikovanje službene isprave.

Osim što je zaboravan kada je u pitanju plaćanje poreza, Vasilije izgleda nerado isplaćuje i dividende manjinskim akcionarima. Tako je dividenda za 2006. isplaćena tek aprila ove godine. I to može u Srbiji, da se dividende plaćaju kada ih inflacija obezvredi i kada se većinski smiluje.

U međuvremenu je krajem 2009. tim istim novcem, uskraćenim malim akcionarima, kompanija kupovala svoje sopstvene akcije. Po vlasničkoj strukturi skoro dve trećine novokupljenih deonica u direktnom su ili posrednom vlasništvu Vasilija Mićića.