Natrag

Do koske

Do koske

 

Tužioci u stalnom zasedanju

 

Šta je pravi smisao upozorenja sa najvišeg mesta da niko u Srbiji nije zaštićen, čija je nevinost stvarno bez zaštite i kome je sve poslato "tajkunsko pismo o namerama"

N.V.

 

Kad je jedna udvorica poslednjeg velikog francuskog državnika i vojskovođe Šarla de Gola predložila hitno hapšenje filozofa Žan-Pol Sartra zbog njegovihtrih istupa u javnosti protiv vladajuće elite, De Gol ga je odlučno prekinuo rečenicom: "...Francuska ne hapsi svoje Robespjere".

Ko išta zna o slavnoj francuskoj revoluciji, zna i da je Robespjer nosio epitet "Nepotkupljivi". I zna da je kao takav tragično završio.

U Srbiji novog veka, sudeći prema vatrenim izjavama predstavnika državnog vrha, nema ni nevinih, ni nepotkupljivih, ni zaštićenih. Stavljen je znak jednakosti između kriminalaca i poštenog sveta koji gleda kako da preživi jednu od najtežih ekonomskih kriza između dva veka. Svako je unapred osumnjičen.

Na nedavnom međunarodnom skupu tužilaca u Beogradu, kome su prisustvovali državni tužioci Albanije, BiH, Bugarske, Hrvatske, Mađarske, Makedonije i Crne Gore, govoreći o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, predsednik Srbije nedvosmisleno je zapretio u svojstvu tužioca nad tužiocima, da "...Niko neće biti zaštićen, bez obzira na svoju partijsku pripadnost, rođačke veze, na ulogu u društvu u svim prethodnim decenijama".

Pa je onda hrabro nastavio hvaleći se nečuvenim podvizima: "...I kao što vidite, niko nije zaštićen u Srbiji i ljudi koji su na neki način nacionalne ikone i predstavljaju žive spomenike u našem društvu nisu zaštićeni danas u Srbiji jer niko ne može biti zaštićen, ali svako ima pravo na fer i pošteno suđenje."

I dok je predsednik pretio svakome redom, a posebno slavnim ličnostima, ministarka pravde Snežana Malović zapretila je kolegama sudijama: "...Naš cilj i namera je da u periodu koji je pred nama uspostavimo visok nivo poverenja u pravosuđe, što podrazumeva da se svi eventualni slučajevi korupcije nosilaca pravosudne funkcije i drugih efikasno i adekvatno procesuiraju."

Slične pretnje, bez ikakvog vidljivog povoda, uputio je apstraktnom neprijatelju i Slobodan Milošević sa improvizovane tribine na Gazimestanu 1989. godine, pred više od pola miliona ljudi rečima: "...Ova zemlja nikada neće propasti, ovaj narod to neće dozvoliti!". Sve do tog njegovog govora, nikakva propast nije bila ni na vidiku, ali kako reč najlakše sustiže (i ubija!), tako se ubrzo i desilo...

Izjave srpske političke i pravosudne elite u Srbiji 2010. godine ulivaju strah u kosti svakome ko je svestan opasnih poruka koje one nose. Jer ovde je reč o nečemu mnogo većem od obične hajke na narkodilere, ubice i druge barabe, kojih ima svugde u takozvanom civilizovanom svetu, pa i ovde u Srbiji.

Napravljen je teren za obračun sa političkim protivnicima, i svako ko se bude usudio da protivreči vladajućem režimu može lako da dopadne apsane i u njoj provede neograničen broj dana i meseci bez objašnjenja (ako treba šta da se objasni, tu je uvek spasonosno širenje panike od narastajućeg fašizma i terorizma). U srpskim zatvorima danas su osuđenici za nesavesno poslovanje, obični prekršioci saobraćaja, sitni lopovi i plaćene ubice izjednačeni sa osvedočenim manijacima, pedofilima i kriminalcima najgoreg kalibra.  

Ni vani nije ništa bolje. Niko nije zaštićen i sezona lova na svakoga upravo kreće ka svom klimaksu.

Da je u pitanju jedan opasan naum širih namera, potvrdila je svojom izjavom na pomenutom beogradskom skupu tužilaca iz regiona i republička tužiteljka Zagorka Dolovac. Kako bi stvari pojasnila, Dolovčeva je tom prilikom doslovno kazala:

"...Kao republički javni tužilac sigurna sam da ćemo moj tim i ja učiniti sve da sankcionišemo pojavu koja šteti interesima naše zemlje, koja urušava državu i njene institucije i koja pravi razliku između građana i deli ih na one koji imaju novac i mogu da korumpiraju nekoga i one koji nemaju novac pa to ne mogu da učine."

U ovoj trapavoj izjavi koja je trebalo da objasni kako će na udaru zakona biti oni koji podmićuju, vidljivo je da tužiteljka najavljuje obračun sa sitnim prestupnicima a ne sa finansijskim prevarantima visokog ranga, privrednim imperatorima od kojih zavise i ona, i njena ministarka pravde, i njen predsednik države.

Uostalom, umesto "tajkunskog mosta" čiju je gradnju predsednik preporučio najbogatijim Srbima kako bi namirili neke nejasne dugove prema državi takvom "zadužbinom", na ruke predsednika Vlade i države stiglo je jedno pravo "tajkunsko pismo", u kome oni preporučuju modele izlaska iz krize i upozoravaju da bez njih ovde nema života.

Mala Zagorka Dolovac i veliki tajkuni, tragikomčni Tadić i ozbiljni tajkuni, krmeljivi Mirko Cvetković i elegantni tajkuni, strani ambasadori i domaći tajkuni... To je slika Srbije u ovoj epohi. Njima niko ništa ne može, ali će zato frustracije iskompleksiranog orkestra na vlasti da se sruče na glavu svakog građanina, kao grad usred leta. Ništa neće ostati osim nade da će ih sustići njihove reči: "Niko nije zaštićen!"

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane