Natrag

Likovi i senke

Likovi i senke

 

Kud je Bodo hodo

 

Nikola Vlahović

 

 Mnogo toga u biografiji Boda Hombaha, prvog čoveka nemačke medijske grupe WAZ, ukazuje da je reč o čoveku koji ima višu misiju.

Hombahova karijera bila je pobednička u svakom smislu. Kao član Socijaldemokratske partije (SPD), bio je ministar privrede u nemačkoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, potom šef biroa saveznog kancelara, savezni ministar za posebne zadatke u prvoj vladi Gerharda Šredera, koordinator Evropske unije u projektu pod nazivom Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope, i konačno prvi čovek medijske korporacije WAZ, koja je svoj "Drang nach Osten" (prodor na Istok) ostvarila kupovinom medija u Hrvatskoj, Srbiji i Rumuniji.

U Srbiju je došao kao koordinator unapred propalog projekta, Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, a iz nje odlazi kao razočarani šef medijskog koncerna WAZ.

Čime se Hombah u međuvremenu bavio, ko se njime bavio, i kako treba čitati njegova "kretanja u službi", tema je koja zaslužuje jednu ozbiljnu knjigu.

U prilog teoriji da je Hombah raspoznavao tanku granicu između državnih, grupaških i ličnih interesa u Srbiji, govori i podatak da je svojevremeno pozvao neizbežnog Aleksandra Tijanića u Nemačku, te mu u prisustvu Stanka Subotića, poslovnog saradnika koncerna WAZ, ponudio godišnji ugovor u visini od 1,5 miliona evra, za vođenje medijskih kuća koje je WAZ kupio u Srbiji.

Dogovor Hombah-Tijanić nikada nije sklopljen. Tijanić je tvrdio da mu je zasmetala Hombahova rečenica da će "Subotić biti garant njihovog dogovora". Da li je baš tako bilo, ili je Tijanić konsultovao svoje političke menadžere u Beogradu, sasvim je nevažno u odnosu na ono što će se kasnije dešavati.

Jer, WAZ je zajedno sa Subotićevom firmom "Futura plus", potpuno promenio stanje na tržištu štampe u Srbiji.

Ali, kao što je poznato, na ovom delu Balkana, gde su pale mnoge nečiste sile, povlačenje jedne medijske korporacije zvuči sasvim prirodno. Uostalom, i Bodo Hombah je morao da zna da ovde stanuju malo veći mangupi od njega.

Još gore, ako je znao pa je ušao u posao sa njima, onda je on jedan posrnuli misionar nemačkog kapitala, koga ekspresno treba poslati u penziju. Hoće li to uraditi WAZ ili neka diskretna nemačka firma za koju je takođe radio, svakako nema smisla pogađati.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane