Natrag

Čistka

Čistka

 

Ako nisi član Demokratske stranke, nemoj da se poslu nadaš

 

Upravnik koji je poštovao zakon

 

     Čistkama u pravosuđu pod firmom "reizbora" prethodila je "seča upravnika zatvora" o kojoj se do danas gotovo ništa ne zna. Većina žrtava ovog suludog plana Demokratske stranke odlučila se za ćutanje i mirenje sa sudbinom, ali ne i Goran Đukić, dugogodišnji upravnik zatvora u Subotici

  

Milan Malenović

 

Diplomirani pravnik Goran Đukić od juna 1991. do početka novembra 2007. bio je upravnik Okružnog zatvora u Subotici. Njegova smena i ono što je usledilo, a posebno njegov zahtev za preduzimanje istrage podnet maja ove godine istražnom sudiji Prvog osnovnog suda u Beogradu, pokazuju svu dubinu pada aktuelne vlasti.

Neposredni razlog za Đukićevu smenu sa mesta upravnika Okružnog zatvora u Subotici bilo je bekstvo jednog osuđenika. Tadašnji direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (UZIKS), a današnji direktor BIA Saša Vukadinović, naređuje hitnu vanrednu kontrolu koju predvodi savetnik za bezbednost u UZIKS-u, Goran Nešić.

U toku kontrole nije mogla da bude utvrđena nikakva Đukićeva odgovornost za bekstvo, jer ne samo da je pomenuti osuđenik bio smešten u propisno osiguranom delu zatvora već je Đukić četiri puta pisano i više puta usmeno od UZIKS-a tražio da ovo osuđeno lice iz bezbednosnih razloga bude vraćeno u KPZ Sremska Mitrovica. Izveštaj vanredne kontrole je, dakle, trebalo da bude pozitivan i po upravnika Đukića i po stražare koji su bili na dužnosti kritične večeri.

Uoči zaključenja izveštaja, međutim, direktor UZIKS-a, Vukadinović, na mobilni telefon poziva Nešića i bukvalno mu diktira šta da napiše u izveštaju kako bi postojalo opravdanje za već isplaniranu smenu upravnika.

Odmah po prijemu izveštaja tadašnji ministar pravde Dušan Petrović (DS) donosi rešenje kojim se Đukić smenjuje sa mesta upravnika zatvora u Subotici, dok će o njegovom daljem postavljenju da odlučuje novoimenovani upravnik Dušan Ivanić.

Da bi izvršio ministrovu samovolju, Ivanić donosi 17. decembra 2007. rešenje o neraspoređivanju Gorana Đukića, koje kao nezakonito ukida Žalbena komisija Vlade RS. Pod pritiskom ministra Petrovića upravnik donosi novo rešenje o neraspoređivanju koje Žalbena komisija takođe ukida.

Posle toga upravnik Ivanić uskraćuje Đukiću pravo na polaganje državnog stručnog ispita, pa zatim 13. marta 2008. donosi rešenje o otkazu radnog odnosa zbog nepoloženog državnog ispita?! I ovo očigledno nezakonito rešenje isto tako ukida Žalbena komisija Vlade RS.

U međuvremenu, sredinom novembra 2007. godine Đukić telefonom kontaktira načelnicu Službe za pravne, kadrovske i opšte poslove u UZIKS-u Suzanu Brener. Načelnica Brener tokom razgovora upozorava Đukića da se ne žali na postupke UZIKS-a i Ministarstva pravde, jer mu Vukadinović poručuje da sve može da bude još gore.

Kada je Đukić od Brenerove tražio da bude raspoređen na radno mesto sa istim zvanjem, ona mu odgovara da mu Vukadinović nudi mesto pravnika u Somboru ili u Novom Sadu, a da postavljanje na mesto upravnika bilo kog zatvora u Srbiji ne dolazi u obzir.

Posle toga je Saša Vukadinović i preko upravnika Okružnog zatvora u Zrenjaninu, Vladimira Kerlete, bezuspešno pokušao da Đukića privoli na međusobni razgovor u kome bi se dogovorili o svemu. Ubrzo posle prenošenja ove poruke i upravnik Kerleta je smenjen zahvaljujući potpuno iskonstruisanim okolnostima.

Dok je vodio svoj rat za zakonitost i pravdu, Đukić dolazi do saznanja da u Ministarstvu pravde postoji plan o smeni dvadeset upravnika zatvora u Srbiji. Na udaru je trebalo da budu svi oni koji nisu članovi Demokratske stranke i ne uživaju poverenje žutih oligarha.

Kako saznajemo, prva je na udaru ovog plana bila Snežana Popović, dotadašnja upravnica Zatvora za žene u Požarevcu, koja je navrat-nanos penzionisana. U isto vreme kada je smenjen Đukić, na identičan način, takođe zbog bekstva osuđenika, a uz pomoć fingiranog izveštaja, biva smenjen i upravnik Okružnog zatvora u Pančevu Nenad Držević.

Pre toga, kao upozorenje svim ostalim neposlušnim upravnicima, biva pritvoren tadašnji upravnik KPZ Zabele, Dragoljub Brajović. Samo on zna kako se osećao kada je kao još uvek aktuelni upravnik zatvora u leto 2007. spušten u pritvorsku jedinicu kojom je do tada upravljao. Uzgred budi rečeno, Brajović je kasnije oslobođen svih optužbi za primanje mita, zbog kojih je bio privođen

Najtragičniju sudbinu je imao bivši upravnik KPZ Niš Svetoljub Mazić, koji se ubio maja 2009. godine popivši sonu kiselinu. Na ovakav očajnički korak Mazić se odlučio pošto je prethodno protiv njega pokrenuta istraga zbog navodne pronevere dva miliona dinara. U oproštajnom pismu porodici, Mazić je naveo da je potpuno nevin i da ne može više da izdrži pritisak koji se na njega vrši.

Pošto je došao do saznanja o postojanju plana za čistku partijski nepodobnih upravnika, Đukić je sa ovim konfrontirao već pomenutu načelnicu Brener.

"Razgovor se završio njenim predlogom da razmislim, da povučem žalbu jer mi niko neće pomoći, kao što mi ni ti drugi upravnici ne bi pomogli, da budem pametan..."

Goran Đukić, međutim, nije poslušao ovaj savet.

"Kao upravnik sa najdužim stažom ja sam dužan da braneći svoje pravo branim i pravo kolega, sistem za izvršenje sankcija i zakonitost, jer kada ovako nezakonito postupaju sa upravnicima zatvora, šta da očekuju zaposleni ili lica lišena slobode?"

Koliko je do sada poznato, ova "seča upravnika" zamišljena u samom vrhu Demokratske stranke bila je samo generalna proba za, takođe nezakonitu, čistku sudija i tužilaca pod firmom "reizbora". Dušana Petrovića, koga su u mladosti zvali "Dule dupe", a kasnije "Dule sedam posto" i na kraju "Dule deset posto", na mestu ministra pravde zamenila je ništa manje nesposobna i poslušna Snežana Malović. Sašu Vukadinovića na mestu direktora UZIKS-a je zamenio Milan Obradović. Obradović je i sam bio u zatvoru, a povratkom Sretka Kalinića i Miloša Simovića, njega ponovo očekuje proces.

Sudski postupci koje je pokrenuo Goran Đukić zbog svoje nezakonite smene još uvek traju. Krivičnu prijavu koju je marta 2010. podneo Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu protiv Dušana Petrovića, Saše Vukadinovića, Suzane Brener i Dušana Ivanića, zamenik javnog tužioca Leposava Vujanović-Porubović ekspresno je odbacila. Ali, on je podneo Zahtev za sprovođenje istrage  26. maja 2010., koji je još uvek kod istražnog sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu. Gospodin Đukić se ne predaje.

 

 

 

 

 

 

Čuvaj dom svoj, anđele

 

Goran Đukić je za vrh Demokratske stranke postao nepoželjan kadar i zbog vrlo nezgodnih istraživanja. Tokom 2006. on je za potrebe bolje organizacije rada u OKZ Subotica, zajedno sa saradnicima izradio studiju o zavisnicima od narkotika na izdržavanju kazne.

Rezultati studije su pokazivali da su u periodu od 1996. do 2002. godišnje u OKZ Suboticu dolazila oko dva narkomana godišnje na izdržavanje kazne. Od 2002. dolazi do naglog porasta njihovog broja, tako da 2006. osobe koje u izvršenju krivičnog dela imaju veze sa narkoticima čine preko 60 odsto svih lica na izdržavanju kazne!

Paralelno sa porastom broja narkomana u zatvoru, pojačava se i pritisak njihovih saradnika na slobodi da se istima obezbede privilegije na koje nemaju pravo. I sam osuđenik čije je bekstvo bilo neposredni povod za Đukićevu smenu, odlukom Ministarstva pravde prebačen je iz KPZ Sremska Mitrovica, iako su procene svih nadležnih u OKZ Subotica ukazivale da je za istog neophodno da i dalje izdržava kaznu u zavodu zatvorenog tipa, kao što je KPZ Sremska Mitrovica, a ne u poluotvorenom kakav je zatvor u Subotici.

O svim ovim svojim saznanjima, kao i o povezanosti narko kartela sa pravosuđem, Đukić je neposredno pre svog smenjivanja obaveštavao javnost preko jednih dnevnih novina. Očigledno da vlastodršcima, koji su do grla upetljani u poslove sa drogom, nije odgovaralo obelodanjivanje ovih podataka.

    

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane