Zadnja strana

 

Valter brani preostalo

 

Piše: Velimir Bata Živojinović

 

 

Drugovi, zdravo! Žao mi je što ovde ne mogu da napišem celi scenario za jedan novi film pod naslovom "Valter brani preostalo", u kome bih ja, u stvari Valter, filmski partizanski heroj, u novim uslovima pljačke, tranzicije, rasprodaje države i svih oblika okupacije, krenuo u rat za odbranu onoga što još nije opljačkano.

Ali, mogu ukratko da vam prepričam samo ideju, pa ako ima poštenih producenata...

Evo kako bi taj film trebalo da izgleda...

Odmetnula se grupa savremenih partizana u šumu, sa ciljem da podigne Srbiju na noge, da pomogne svome narodu da se obračuna sa lopovima, tajkunima i bandom političara od kojih više ne može da se živi...

Na čelu narodnog otpora nalazi se Valter. Pokret postaje sve masovniji, a tajkuni, lopovi svih veličina i banda političara na vlasti, saterani su u zgradu bivšeg SIV-a na Novom Beogradu.

 Sam Beograd, još jedini okupirani grad u Srbiji, čuvaju jake multinacionalne jedinice popunjene uglavnom osobama sa Interpolovih poternica. Na njihovom čelu je poznati narkodiler i prijatelj dvojica političara sakrivenih u zgradi SIV-a.

Valter je blokirao Aerodrom Nikola Tesla i sve granične prelaze, te je tako sprečio da plaćene ubice iz Kolumbije dođu u pomoć okupatorima, profiterima i domaćim izdajnicima.

Na vrhu zgrade SIV-a, neprijateljski snajperi vrebaju. Njih obilaze i hrabre narodni neprijatelji sa stranim posmatračima. Jedan od njih se raspituje za Valtera. Ko je taj Valter, pita u jednom trenutku neki Džems Lajon iz špijunske organizacije po imenu "Međunarodna krizna grupa". Vidite li ovaj grad, odgovara mu domaći izdajnik i sluga okupatora Mlađan Dinkić. Eto, to vam je Valter!

A pravi Valter za to vreme sa Kalemegdanske tvrđave, uz pomoć modernih tehnologija, i gleda i sluša ovaj razgovor, pa se ubacuje u njihovu radio-frekvenciju samo da bi im saopštio: Predaj se bando, ne pružaj otpor, sarađuj, imaće to u vidu narodni sud, moći ćete da birate vrstu likvidacije!

Jao, nemojte, sve će nas pobiti, mi smo ugroženi, čuje se tanki glas Božidara Đelića, domaćeg izdajnika i stranog plaćenika. Ćuti budalo, ne širi paniku, trgovaćemo, ponudićemo Valteru moderno naoružanje, u zamenu da nas nekoliko stavi u program zaštićenih svedoka, ljuti se na njega komandant specijalnih snaga, vojni liferant, nosilac diplome špijunskog kursa i strani plaćenik Dragan Šutanovac.

Čuje se i vidi kako telefonira Čedomir Jovanović: ...Alo, Markoviću, Krmivoje, je l' dolaze ti Englezi, nemoj da završim kao Draža i njegova straža, i oni su ih uzalud čekali, reci im brate, kaži, učinio je Čeda za vas onoliko, nemojte sad da ste p...

Drama u zgradi SIV-a traje, Valter se povremeno obraća slugama okupatora i onima koji su opljačkali zemlju putem već zauzetih medija. Ministarka pravde okupirane Srbije, Snežana Malović, piše saopštenje u kome kaže: ...Tražim da pravna država radi, i da se taj Valter pod hitno sprovede istražnom sudiji.

Studio B se iselio u zgradu SIV-a i odatle emituje svoj uvlakački program. Banda političara saterana u ćošak dala je sudskom telalu Tomi Zoriću da pročita to i još par drugih saopštenja.

Tomo sriče, čitajući sa panoa postavljenog pored kamere. U program se odmah telefonom javlja Valter sa nepoznate lokacije, pa govori smirenim glasom: ...Bando izdajnička i lopovska, imate li nekoga pismenijeg da vam to pročita, nemoj sve da vas vratim u osnovnu školu, da drljate skamiju guzicom sve dok ne naučite Vukovu azbuku! A ti mala, idi kući i heklaj, nemoj sa mnom da se zaj... Nisam vam ja Legija i razne Budale, vama će suditi narodni sud, vi ste štetočine, štakori, a ne državni funkcioneri. Dobićete priliku da kažete šta imate uoči sudnjeg dana.

U oslobođenom Beogradu traje narodno veselje. Tajkunske kafane i hotele zauzele su revolucionarne garde, u Sava centru počinje sednica prve ustavotvorne skupštine. Smenjuju se govornici. Govore opljačkani građani i poniženi seljaci. Konačno, pojavljuje se i Valter praćen burnim aplauzom i skandiranjem. Sa govornice najavljuje konačan obračun: Drugovi, naš neprijatelj je opkoljen i nalazi se u zgradi SIV-a. Ostavili smo ga tamo da vidimo kako se ponaša u ovakvim prilikama. Po svemu sudeći, gospoda još veruje da vlada. Mnogi od njih su se i usr... Hajde drugovi da im pomognemo da prežive ove teške trenutke i da ih sve izvedemo pred narodni sud!

Valterova revolucionarna garda odsekla je struju i vodu u zgradi SIV-a. Neprijatelju simbolično povremeno dostavlja toalet-papir. Valterove brigade po gradu hapse i privode protivpravne korisnike gradskog građevinskog zemljišta, a preko Terazija u lancima vode ministre okupatore, Olivera Dulića, Tomicu Milosavljevića i sve one koji se nisu dokopali skloništa u zgradi SIV-a.

Posle vesele i neprospavane noći, oslobođeni Beograd gleda na televiziji kako iz svoje privremene jazbine na Novom Beogradu izlaze Boris Tadić, Dragan Šutanovac, Božidar Đelić, Mlađan Dinkić, Slobodan Milosavljević, Vuk Jeremić i njihovi tajkuni na čelu sa Milanom Bekom, Vukom Hamovićem, Stevanom Nikčevićem i ostalima...

Sprovodi ih Valter lično. Izuzetno za ovu priliku, ministarke Snežanu Malović, Snežanu Marković-Samardžić i Jasnu Matić sprovodi revolucionarni komitet žena.

Svima su lisice na rukama i svima se po ubrzanom postupku sudi u velikoj sali Doma sindikata, koji banda nije stigla da proda. Narod je već popunio sedišta i skandira: Na vešala! Penzionisani prolaznik komentariše: Mašala!

Boris Tadić traži pomilovanje, pa sa optuženičke klupe drži oproštajno slovo: ...Druže sudija, druže Valtere, mnoge sam barabe i kriminalce pomilovao, mnogim lopovima bio na usluzi, pomogli su i oni meni, ne osporavam, ali, imaj milosti prema mom velikom delu, branio sam Kosovo do poslednjeg evra i dolara, evo pitaj Vuka Jeremića koliko je proputovao. Jeste da nije bilo vajde, ali, trudili smo se, Valtere. Drugo, meni je tata bio u partizanima, imaj to u vidu, nismo mi još naplatili naše prvoboračke zasluge!

Čuje se tanki glas Bože Đelića: ...Nemojte mene, nemojte mene, ja nisam ništa kriv!

 

Konačno, narodni-revolucionarni sud donosi odluku da se do konačne presude svim narodnim izdajnicima, ološu, stranim plaćenicima, lopovima, liferantima, tajkunima i ostalom otpadu određuje prinudni rad na Koridoru 10, sve do konačne izgradnje. Od zaplenjene imovine Beograd dobija preko Save još jedan most pod imenom Valter.

Konačno, film se završava tako što optuženi narodni izdajnici šetaju zatvorskim krugom beogradske robijašnice poznatije kao CZ.

Eto, drugovi, tako ja vidim jednog savremenog Valtera kako brani preostalo i još nekim čudom neopljačkano. Ako ima neko nekih ideja, primedbi i slično, stojim vam na raspolaganju.

 

                                                                             Vaš Bata.