Opasnost

Kanjiža: Festivali na kojima se otcepljuju delovi Srbije i mrze Srbi

                                           

Čekajući da neko padne

 

Nacionalističko orgijanje u Kanjiži kao da niko nije hteo da vidi. Da li zato što druge redakcije na terenu nisu imale prevodioca za mađarski, ili je nešto drugo posredi

 

Piše: Aleksandar Pavlović

 

 

Zvaničan naziv festivala održanog 9-11. jula u vojvođanskom banjskom turističkom centru Kanjaži bio je V Délvidéki EMI tábor što u prevodu znači V festival ujedinjene mađarske omladine u južnom kraju. Tokom tri dana kroz kamp je prodefilovalo nekoliko hiljada posetilaca, većinom vojvođanskih Mađara, a bilo je gostiju i iz Slovačke, Rumunije, Hrvatske, Slovenije i, naravno, Mađarske.

Da su svi oni došli da slušaju predivne mađarske pesme uz koje se igra peva i lumpuje, niko ne bi rekao ni reč, ali je više nego očigledno da su svi oni u Kanjižu stigli da daju podršku pojedinim političkim strukturama koje zagovaraju otcepljenje dela ili, po mogućnosti, i čitave Vojvodine od Srbije i pripajanje Mađarskoj.

Najžalosnije je što niko iz vojvođanske ili iz srpske vlade o tome nije rekao ni slova. Posebno je tužno što je srpska štampa praktično prećutala ovaj događaj, iako su na njemu učestvovale ultranacionalističke grupe poput skinheds bendova Titkolt elenálás, Romantikus... Razlog za ovo ćutanje medija i države, moguće je, leži u tome što smo od svih predstavnika sedme sile samo mi imali prevodioca za mađarski, Gabrijelu Petrov.

Da apsurd bude potpun, na kraju je ispalo da su Srbi krivi što su ugrozili Mađare, jer policija, ipak, nije pustila da u Srbiju uđe mađarska ultranacionalistička grupa Karpatija.

Nakon toga u pojedinim srpskim medijima osvanuli su čak naslovi poput "napadi upereni protiv vojvođanskih Mađara?", jer su to stavovi koje su na konferenciji za štampu izneli predstavnici organizatora kampa, savez Rakoci. Gotovo bez uvijanja, za Tabloid o tome govori predsednik kanjiške organizacije ovog saveza Karolj Poša: "Ko je vama Srbima kriv što ste izgubili Kosovo? Vojvodina je srpska reč i mi tako ne možemo da zovemo naš južni kraj ili Delvidek."

 

Kad Mađari krenu

 

Ne mogu Poša i njemu slični ni Kanjižu da zovu njenim imenom, pa su je prekrstili u Magyarkanaizsa, naziv koje je ovo mesto u celoj svojoj istoriji nosilo samo tokom okupacije u Drugom svetskom ratu. Nesporno je da su ovi krajevi do 1918. bili u sastavu Mađarske, isto kao i delovi Rumunije, Ukrajine i Slovačke, čime je Poša pokušao, na ciničan način, da opravda isticanje karata velike Mađarske: "Zbog toga nije ništa čudno što ste na koncertu videli momke koji su na majicama nosili iscrtane mape Velike Mađarske. To je naša istorija i tu ništa nije bilo protiv države Srbije."

Nije protiv Srbije ni grafit na kućici na ulazu i okolo "Srbija = Aparthejd", kao ni to što je čitav koncert bio prožet simbolima i zastavama zabranjene mađarske garde i što su gotovo svi tekstovi pesama na koncertima govorili o navodnom ugnjetavanju Mađara.

Neki, poput repera Fanka Delija iz Kečkemeta, bili su čak i žešći od na granici ostavljene Karpatije,  tako da je verovatno, po shvatanju Karolja Poša, demokratija da Srbi prihvate sve poruke sa koncerta i da se mirno isele iz Južnog kraja. Reper Fanki Deli je podizao tenziju pesmama i pričom o porobljenosti Mađara u Vojvodini koji navodno ne gledaju mađarske kanale, što je potpuna laž, jer se svaki kanal koji se emituje u mađarskoj može nesmetano gledati i u Vojvodini. Uz refrene: "Kad krenu Mađari nek čuje ceo grad...", "Došao je kraj lepim vremenima, sad znamo šta sledi", "Kad prođe ova noćna mora za Mađare...", "Nećemo da vam damo ni jedno selo što je naše jer nećemo da budemo čopor ovaca...", " Mađarski čovek je žrtva, mađarska policija je s nama, ostali su nam neprijatelji..." igralo je na stotine mladih.

Nikakav problem u fašističkoj žurci nije video ni portparol kanjiške opštine Oto Rerig, koji nam je samo rekao da opština nije ni dinar dala za manifestaciju, mada je, kako on kaže, lično podržava.

Vlasnik najposećenijeg kafića u Kanjiži Kruna, u koji vikendom ne može da se uđe od gužve, ogorčen je celokupnom situacijom u opštini, ali i čitavoj Bačkoj, gde živi nešto manje od 300.000 Mađara. "Za sve su mnogo više krivi lokalni mađarski političari, a ne narod, jer potpaljuju nacionalističke strasti pričama o navodnoj ugroženosti Mađara, dok se u isto vreme Srbima od strane ovdašnje policije zabranjuju proslave na trgu nakon uspeha nekih naših sportista, a nedavno je bio slučaj i prebijanja momka koji je nosio srpsku zastavu nakon pobede nad fudbalerima Nemačke", kaže nam Dragoslav Bogić, vlasnik Krune, i dodaje: "Takva njihova politika i kod Srba ali i kod dosta Mađara izaziva zebnju i strah, dok je njima jedini cilj da se uvale u svoje fotelje i da vladaju po sistemi zavadi pa vladaj. Oko 30 odsto posetilaca mog kafića Kruna su Mađari i stvarno u njemu nije bilo nikakvih problema i svi se vesele većinom uz srpsku narodnu muziku."

 

Nikome dobro

 

Dragoslavljeva supruga Gorica takođe je imala neprijatna iskustava sa vlastima u Kanjiži pa joj je bukvalno pozlilo što je Srpkinja! "Otišla sam kod savetnika predsednika opštine Zoltana Čikoša da tražim da mi se produži radno vreme lokala za vikend, a on mi je rekao da neće. Iznervirana zbog takvog njegovog drskog odgovora upitala sam ga je li to zato što sam Srpkinja, a on je rekao da jeste i da ako mi nije dobro mogu da se selim iz Kanjiže. Mene je to toliko pogodilo da mi je kod njega u kancelariji pozlilo i pala sam. Odmah su me odvezli u bolnicu gde mi je pomogla doktorica Majoroš, inače Mađarica."

Neprijatnosti u Kanjiži imaju i Mađari koji se ne vladaju onako kako im je odredio mađarski politički vrh, posebno kada opšte sa Srbima. Takve, neposlušne, njihovi sunarodnici na vlasti sapliću gde stignu. Vlasnik špedicije iz Kanjiže Đerđ Juhas priča:

"Ja sam oduvek ovde imao problema jer sam poštovao državu u kojoj živim. Meni katolički pop nije hteo da krsti ćerku jer sam se odazvao na mobilizaciju 1991, a nedavno mi je komandir ovdašnje policije Titus Rekecki oduzeo legalno naoružanje koje sam posedovao, i to pištolj TT, karabin i lovačku pušku. Žalio sam se republičkom MUP-u i odgovorili su mi da sam u pravu i da je komandir kanjiške policije prekršio pravila službe, ali jaš nisam dobio svoje oružje nazad."

Na samo nekoliko metara od scene po kojoj su skakali gosti iz Mađarske stajali su srpski policajci koji nisu razumeli ni jednu pesmu i sekirali se što ne mogu da prate finalnu utakmicu svetskog prvenstva. "Mogu da kažu pobijmo svu policiju i mi bismo odreagovali tek kada bi neko od nas pao", priča nam jedan od prisutnih policajaca i dodaje: "Mi smo iz interventne ovde poslati a da nemamo pojma zašto. Šefovi su nam samo rekli da je koncert visokog rizika, a ovdašnji Srbi da sviraju neonacisti."

U periodu između 20-24. jula u obližnjoj Senti održaće se 11. po redu Nyári Ifjúsági Játékok, ili na srpskom Dani omladine, na kojima se već tradicionalno ponavlja identičan scenario kakav se mogao videti na skupu u Kanjiži. Policajci koji su obezbeđivali Senćanske dane omladine i ovdašnji Srbi tvrde da su nacionalistička i fašistička orgijanja prethodnih deset godina na ovim manifestacijama u Senti bila još žešća, a da je redovan ritual bio paljenje srpskih zastava i svih ostalih simbola Srbije.

I bez ultranacionalističke grupe Karpatija cilj je u Kanjiži bio postignut. Srbima se istorija ponavlja, a da to ni ne znaju. Samo da ne bude kasno kada nam sve postane jasno i kada nam prevod neće ni trebati.

 

 

 

 

 

 

Kako je bilo

 

 

Prema nedavno objavljenim radovima američkog publiciste Carla Savicha (Karlo Savić), u toliko željenom Delvideku ili Južnom kraju ubijeno je u periodu između 1941-1944. ukupno 3.309 ljudi, od kojih je 141 bilo dete. Među stradalima ukupno je bilo 2.550 Srba, 700 Jevreja i stotinak pripadnika ostalih nacija. Inače, prema tvrdnjama Savića, u ovom periodu Hortijeve vladavine u čitavoj Vojvodini ubijeno je 4.620 Srba i 3.310 Jevreja, a čak 2.600 leševa je Dunav odneo do Rumunije.

U isto vreme iz Delvideka su deportovani svi Srbi naseljeni posle 31. oktobra 1918, a njihove kuće zauzelo je 3.276 mađarskih porodica doseljenih iz Rumunije ili Moldavije. Ukupno 13.200 Mađara. To je istina o Delvideku, koju organizatori manifestacije Delvidek EMI tabor prećutkuju lažno se krijući iza priče o demokratiji.

 

 

 

 

A u Beogradu 

 

 

"Policija je 12. jula u centru Beograda uhapsila Igora Marinkovića, aktivistu SNP 1389, zbog posedovanja zastave Republike Srbije. Na skupu, koji je najpre odobren, a zatim pred sam početak zabranjen, policija je uhapsila Igora Marinkovića i bez osnova ga privela. Posle privođenja u policijsku stanicu Stari grad odveden  je pred dežurnog sudiju za prekršaje. Kažnjen je sa 15 dana zatvora, i odmah je upućen na izdržavanje kazne. Nejasno je da li je optužnica podignuta i zbog sladoleda koji je Igor držao u ruci, ili zbog isticanja zastave Republike Srbije u njenom glavnom gradu". (Info služba NAŠI)