(P)likovi

 

Milan Obradović, čovek (p)ostavljen da podseća na snagu zemunskog klana, da dežura i zatire njihove zločine

 

Poslednji zemunac

 

     Hapšenjem Miloša Simovića u Srbiji i Sretka Kalinića u Zagrebu, svi pripadnici takozvanog zemunskog klana, koji su za vreme zloglasne akcije "Sablja" optuženi za učešće u atentatu na tadašnjeg premijera Zorana Đinđića, za desetine ubistava, reketiranje, kidnapovanje i šverc narkotika, zatvara se slučaj ove kriminalne organizacije, koju je pre dvadeset godina osnovao penzionisani autolimar Ljubiša Buha Čume. Na slobodi su njihovi zaštitnici u vrhovima izvršne vlasti i policije. Najeksponiraniji zaštitnik zemunaca bio je tadašnji načelnik SUP-a Beograda pukovnik Milan Obradović, koji je danas, kakve li ironije, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Srbije

 

Milovan Brkić

 

U zloglasnoj akciji "Sablja" jedan od njenih "junaka" bio je i pukovnik Milan Obradović, načelnik Sekretarijata unutrašnjih poslova Beograda. Zbog zasluga u hapšenju nekoliko hiljada građana, koji su za vreme vanrednog stanja čamili po podrumima beogradskih policijskih stanica i u Okružnom zatvoru u Beogradu, čekajući zlu sudbinu, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srbije Dušan Mihajlović unapredio je Milana Obradovića u čin general-majora policije.

Uspon i pad Milana Obradovića potpisnik ovih redova opisao je u desetinama tekstova.

Gospodin Obradović je više godina radio kao portir u NIP Politika, a potom prelazi na rad u OUP Stari grad, kao inspektor za maloletnike, u grupi koju je vodila Mirjana Orašanin, koja će u vreme kada je ministar policije bio Dragan Jočić, postati - državni sekretar. Odmah po prijemu u policiju, Obradović je pretukao maloletnika i njegove roditelje u OUP-u Stari grad! Premešten je u Odeljenje za krvne delikte SUP-a Beograda, gde je nastavio sa nasiljem prema građanima.

Kolege su imale razumevanja za Milana Obradovića, jer mu se ćerkica, učenica petog razreda osnovne škole, razbolela i umrla od leukemije. Njena smrt je Milana potpuno promenila. Postao je nervozan, depresivan, sklon alkoholu i promeni raspoloženja...

 

Surčin prešao u Zemun

 

Kada je krajem decembra 2001. godine, nakon što je tadašnji načelnik SUP-a Beograda general-major Boško Buha razrešen dužnosti i "unapređen" u pomoćnika načelnika Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije, Obradović traži od Vladimira Bebe Popovića da njega postavi na to mesto. Popović biva zatečen i pokušava da Milana odvrati od te ideje, ali na kraju popušta.

Odmah po postavljenju za načelnika beogradske policije, Obradović počinje da je teroriše - smenjuje načelnike, policajce, suspenduje ih, proganja... Česti gosti u njegovom kabinetu su Dušan Spasojević, Mile Luković i članovi surčinskog klana. Inspektora Slobodana Pažina načelnik Obradović postavlja za zamenika načelnika Odeljenja za krvne delikte, koji je bio zadužen za koordinaciju odnosa između njega i surčinskog klana, koji će se kasnije odvojiti i postati samostalan, a poznat kao - zemunski klan.

Nasilje u beogradskoj policiji postaje nesnosno. U zgradi SUP-a ubijeno je nekoliko građana, koji su bili privedeni na informativni razgovor.

Zemunski klan planira da ubije generala Boška Buhu, koji se bio zamerio Miloradu Ulemeku Legiji, kada ga je uhapsio u klubu Stupica, nakon što je inspektorima OUP-a Savski venac izbio zube na proslavi rođendana pevaljke Svetlane Ražnatović.

U noćnim satima 10. juna 2002. godine, ispred hotela Jugoslavija u Zemunu, nepoznati napadač ispaljuje hice u generala Buhu, koji umire u Urgentnom centru od zadobijenih povreda.

Državni vrh se kune da će pronaći ubice.

Ali...

 

Sprdanje s policijom

 

Dvojici policajaca Stanice rečne policije, nekoliko dana nakon Buhinog ubistva, javlja se penzionisani pukovnik Vojske Jugoslavije, koji im potvrđuje da je video kako Buhin ubica čamcem odlazi uzvodno Dunavom, opisujući detalje potrebne za istragu. Oni od njega uzimaju službenu izjavu i prosleđuju je načelniku Milanu Obradoviću, koji prijavu daje na uvid Miloradu Ulemeku i Dušanu Spasojeviću! Penzionisani pukovnik nađen je nekoliko dana kasnije zabetoniranih nogu u Dunavu, nedaleko od mesta na kojem je video ubicu kako ulazi u čamac i beži uzvodno!

Dvojici policajaca koji su uzeli izjavu od penzionisanog pukovnika, po nalogu Milana Obradovića pretreseni su stanovi, i privedeni su na razgovor, pod optužbom da su - ubili Buhu! Jedan od njih dobio je i otkaz, mada je istog dana proglašen za najboljeg policajca i nagrađen, a pola sata kasnije uručeno mu je rešenje o otkazu. Drugi je uhapšen na radnom mestu i maltretiran.

Na suđenju za naknadu štete zbog nezakonitog hapšenja, jedan od policajaca koji je svedočio po pozivu suda potvrdio je da je kolegu uhapsio po nalogu Milana Obradovića, mada uhapšenog dobro poznaje, i znao je da je reč o poštenom kolegi.

Zemunci se sprdaju s policijom, pa prave planove kako da za ubistvo optuže Željka Maksimovića, kome daju nadimak Maka. Ovaj zadatak dobija Slobodan Pažin, a odobrava ga opet Milan Obradović!

U noći 30. oktobra 2002. godine policija privodi poznatog slikara Dragana Maleševića Tapija na informativni razgovor. Slikar je imao visok krvni pritisak i inspektori obaveštavaju pretpostavljene da ne mogu da obave privođenje. Ipak, načelnik Obradović insistira i Tapi završava u prostorijama SUP-a Beograd, u odeljenju za krvne delikte, čiji zamenik načelnika je Slobodan Pažin. Pola sata po privođenju Tapi je umro! Jedan od inspektora ugušio je Tapija, stavljajući mu kesu na glavu!

Dan ranije policija je uhapsila i članove tzv. Makine grupe - Nikolu Maljkovića, Dragana Ilića Limara i Vladimira Jakšića. Prvo je uhapšen Nikola Maljković, tako što su ga na autoputu kidnapovali članovi bande Dušana Spasojevića. Maljković je prvo tučen nekoliko sati, zakopavan u zemlju, jer su od njega Spasojevićevi batinaši zahtevali da prizna Buhino ubistvo. Dragan Ilić Limar prvo je uhapšen zbog posedovanja oružja i priveden dežurnom sudiji Okružnog suda u Beogradu Zoranu Zvonaru, koji mu je ukinuo pritvor. Ispred Okružnog zatvora u Beogradu kidnapuju ga batinaši Dušana Spasojevića i tuku satima, do smrti. Teraju ga da prizna da je ubio generala Buhu. Onda ga ostavljaju na Novom Beogradu, gde ga u besvesnom stanju hapsi policija, po nalogu Milana Obradovića! Obojica su bili životno ugroženi, i godinu dana su lečeni u zatvorskoj bolnici.

 

Zemaljski oprost

 

U akciji "Sablja" svedok-saradnik Miladin Suvajdžić zvani Đura Mutavi otkrio je inspektorima da je ujutro, nakon ubistva generala Boška Buhe, za Novi Sad iz Zemuna vozio Sretka Kalinića, koji je bio vidno uznemiren i neispavan. Mutavi ga je pitao da li je dobro obavio posao, a Kalinić je klimnuo glavom.

I uhapšeni Dušan Krsmanović je, do detalja, potvrdio da je učestvovao u ubistvu generala Boška Buhe - bio je uz Sretka Kalinića, koji je u njega ispalio hice. Na insistiranje tadašnjeg zamenika ministra unutrašnjih poslova Nenada Milića, izjava Dušana Krsmanovića izdvojena je iz spisa, te je suđenje navodnim ubicama Boška Buhe nastavljeno!

Sudsko veće kojim je predsedavao Zoran Tatalović oslobodilo je 18. novembra 2004. optužene Željka Maksimovića Maku, Nikolu Maljkovića, Vladimira Jakšića i Dragana Ilića odgovornosti i optužnice za ubistvo generala Boška Buhe. Optuženi su oslobođeni i optužbe da su se udružili u terorističku grupu radi likvidacije tada najviđenijih političkih ličnosti u Srbiji.

Presuda je doneta nakon što su pred sudskim većem svedočili Milorad Ulemek Legija i inspektor Slobodan Pažin, koji su dovedeni iz pritvora. Ulemek se izvinio Draganu Iliću Limaru što ga je u Institutu za bezbednost, koji je u sastavu BIA, udario ašovom, jer mu je "rečeno da je ubio Buhu". Inspektor Pažin je potvrdio da je Limar tučen od Spasojevićeve grupe, isto kao i Nikola Maljković, i da je on potpisao protiv njih krivičnu prijavu, po nalogu, mada nije bio uveren da će proći na sudu. Nakon njegovog svedočenja Limar se zaplakao, rekavši da mu sve oprašta.

Totalna kompromitacija

      Pet dana nakon izricanja oslobađajuće presude, specijalni tužilac za organizovani kriminal Jovan Prijić traži od načelnika Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije generala Miroslava Miloševića da se sprovede istraga.

"Tokom glavnog pretresa, zastupajući navedenu optužnicu, došli smo do određenih konkretnih saznanja, koja su potkrepljena od strane više saslušanih svedoka, da je svedok Resimić pre davanja svoje izjave u pretkrivičnom postupku u prostorijama Sekretarijata u Beogradu boravio u Šilerovoj ulici, da ga je tamo krio vođa kriminalne organizacije zemunski klan Dušan Spasojević, da je i nakon davanja odgovarajućih izjava u pretkrivičnom postupku skrivan u Šilerovoj u Zemunu.

Da je ova činjenica bila poznata tadašnjem referentnom, redovnom javnom tužiocu, siguran sam da optužnica ne bi ni bila podignuta, obzirom da sam upoznat, kako je iskaz ovog svedoka bio odlučujući kod odluke o podizanju optužnice, jer je smatrano da je taj svedok ličnost od punog integriteta.

U nastupeloj situaciji, iznosim da, s obzirom na prikrivanje tih odlučnih činjenica o Resimiću, reč je o, u suštini, izvršenoj prevari, određenih krugova MUP-a Srbije, iz razloga prikrivanja integriteta svedoka Resimića.

S obzirom na činjenicu da je Specijalno tužilaštvo došlo do ovih saznanja, na polovini glavnog pretresa, i ovde ocenjujemo da manipulacije sa "svedokom" Resimićem su potpuno kompromitovale predmet i dovele do oslobađajuće presude. Tvrdimo, da do opisanih činjenica sa Resimićem nije bilo, osuđujuća presuda ne bi izostala.

Na osnovu toga, vodeći strogo računa o integritetu odgovarajućih ličnosti MUP-a, potrebno je proveriti, koje su sve rukovodeće ličnosti tadašnjeg MUP-a upoznate sa činjenicama vezanim oko Resimić Slobodana, zbog čega postupajući tužioci u pretkrivičnom postupku nisu upoznati i ko je odlučio da ih ne upozna o svim okolnostima uloge Šilerove u ovom predmetu.

Lično mi je poznato da na primer, tadašnji načelnik Resora javne bezbednosti general Lukić uopšte nije bio upoznat sa konkretnim okolnostima rada na ovom predmetu, pa se postavlja pitanje ko je bio dužan, u okviru pravila rada MUP-a, da obavesti načelnika Resora o konkretnim merama koje se preduzimaju u tako važnom, u to vreme, najvažnijem predmetu MUP-a Srbije.

Lica - svedoci tokom glavnog pretresa koji su ukazali na ove činjenice, su pre svega: Milorad Ulemek Legija, Pažin Slobodan, Raško Vujović, Branislav Tepavčević.

Svedok-saradnik Vukojević Zoran objasnio je da je Slobodan Pažin doveo Resimića u Šilerovu radi čuvanja, a svedok Pažin je izjavio da je saznanje o svedoku Resimiću dobio uz saglasnost Dušana Spasojevića od Dejana Milenkovića Bagzija, da ga je prvi put u kontakt sa svedokom Resimićem doveo Dušan Spasojević, da je kasnije kada je trebalo dovesti svedoka Resimića na razgovore u nadležni SUP, te potom i kod istražnog sudije, po svedoka Resimića odlazio u Šilerovu ulicu, jer je u to vreme svedoka Resimića po njegovoj izjavi čuvao Dušan Spasojević.

Pošto sam i sam lično učestvovao u svojstvu zamenika Republičkog javnog tužioca u manjem delu pretkrivičnog postupka, ostvario sam razgovor sa Resimić Slobodanom, znam zasigurno da nikakvih reči u to vreme nije bilo o Šilerovoj i vezi ovog svedoka sa Dušanom Spasojevićem.

Poenta svega je zbog čega je tužilaštvo faktički prevareno u odnosu na saznanja koja su imali ovlašćeni rukovodioci MUP-a Srbije. I u tom pravcu će ovo tužilaštvo utvrđivati činjenice..."

O, zar se i to može

      U ovom dopisu specijalni tužilac Jovan Prijić traži od MUP-a Srbije da prikupi potrebna obaveštenja, radi pokretanja krivičnog postupka protiv onih lica iz MUP-a koja su navela tužilaštvo da uđe u lažni proces.

Generalni inspektorat MUP-a Srbije, nakon višemesečnog rada, u kojem su učestvovali inspektori Milorad Veljović, Vesna Jovanović i Dragomir Obradović, a postupajući po nalogu v.d. okružnog javnog tužioca u Beogradu Marije Šušnjević, podneli su krivičnu prijavu protiv Milana Obradovića, Milorada Ulemeka Legije, Slobodana Pažina i Milorada Bracanovića, zbog zloupotrebe službenog položaja.

Istražni sudija Okružnog suda u Beogradu odredio je 22. marta 2005. godine pritvor za Milana Obradovića i Milorada Bracanovića. Druga dvojica optuženih već su bili u pritvoru.

U pritvoru je Obradović proveo dva meseca. Nakon promene krivičnog zakonika, optužnicu preuzima Prvo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu, koje je godinu dana kasnije, iznenada, bez zakazanog suđenja, odustalo od krivičnog gonjenja Milana Obradovića.

U oktobru 2008. godine, na intervenciju ministra odbrane Dragana Šutanovca, ministar policije Ivica Dačić, suprotno svakoj logici, moralu i Zakonu o policiji, donosi rešenje kojim Milana Obradovića postavlja za pomoćnika direktora policije Milorada Veljovića! Direktor Veljović je potpisao krivičnu prijavu protiv Obradovića na 170 stranica, nakon višemesečne istrage.

Dva dana kasnije, Vlada Srbije, na predlog ministra odbrane Dragana Šutanovca, imenuje Milana Obradovića za direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde! Iako nije ispunjavao nikakve uslove za ovaj posao, Obradović je imenovan na insistiranje ministra Dragana Šutanovca.

Naš list je opisivao koban učinak gospodina Obradovića na mestu "upravnika svih zatvora".

Uhapšeni Sretko Kalinić opisao je u neformalnom razgovoru na koji način je ubio generala Boška Buhu. Niko, opet, ne pominje ovo njegovo svedočenje, jer je očigledno da je Milan Obradović poslednji član zemunskog klana, koji treba da podseća na njegovu snagu, ili da dežura i zatire njihove zločine.

 

 

 

 

Oslobođen i autor ovog teksta

 

SUP Beograda, čiji načelnik je bio u to vreme Milan Obradović, podneo je krajem 2003. godine krivičnu prijavu Prvom opštinskom javnom tužilaštvu protiv potpisnika ovog teksta, zbog "osnovane sumnje" da je izvršio krivična dela uvrede optužujući generala Obradovića da je odgovoran za smrt slikara Dragana Maleševića Tapija, za saradnju sa zemunskim klanom, da su njegov službeni džip vozili Dušan Spasojević i Mile Luković, da je organizovao lažna hapšenja i premlaćivanja navodnih ubica Boška Buhe...

Tužilaštvo je stavilo zahtev za sprovođenjem istrage Prvom opštinskom sudu u Beogradu, koji je saslušao desetine svedoka. Iako je Obradović bio u pritvoru, tužilac, koji će kasnije odustati od gonjenja Obradovića, kada mu je ustupljen predmet, tražio je nastavak suđenja za ovog novinara. Sud je, naknadno, obustavio postupak.

 

 

 

 

Milan Obradović je bio postavljen za pomoćnika direktora policije Milorada Veljovića, koji je potpisao krivičnu prijavu protiv Obradovića na 170 stranica, nakon višemesečne istrage!

 

 

 

Obradović insistira da slikar Dragan Malešević Tapi završi u prostorijama SUP-a Beograd, gde je u odeljenju za krvne delikte pola sata po privođenju - umro! Jedan od inspektora ugušio je Tapija, stavljajući mu kesu na glavu!