Reagovanje

 

Šta je VAC učinio Srbiji?

 

Pošteno popola: Gubitak vama, profit nama

 

Misterija je zašto je VAC uopšte došao u Srbiju, ako je evidentno da nigde nije napravio profit. Sve za šta su se uhvatili - upropastili su. Za proteklih osam godina stvorili su neviđeni haos u srpskim štampanim medijima i mnogo će godina proći dok se stanje ne popravi

 

Ljubiša Babić

 

Posle petooktobarskih promena 2000. godine, u Srbiji je odlučeno da se dalje ne može bez stranih investitora i investicija. Među prvim "investitorima", kao spasilac srpskih medija, pojavio se - VAC (WAZ). Dobrim analitičarima to nije bilo iznenađenje, jer se znalo za bliske odnose tadašnjeg predsednika Pakta za stabilnost jugoistoka Evrope Bode Hombaha i Zorana Đinđića. Ipak, bilo je pitanja zašto strani kapital ulazi prvo u srpske medije, a ne u neke druge privredne grane.

"Pregovori" o partnerstvu Politike sa VAC-om počeli su 2001. u najvećoj tajnosti. Niko od zaposlenih niti od sindikata nije smeo ništa da zna. A onda je u februaru 2002. VAC kao spasilac na velika vrata došao u Politiku. I u Srbiju.

Kuća Politika je tada imala tri dnevna lista - Politiku (prosečni tiraži više od 100.000 prodatih primeraka), Sportski žurnal i Politiku ekspres - trinaest magazina, prodajnu mrežu sa više od hiljadu kiosaka i transportnu službu, odlično organizovanu štampariju koja je na iako već starim mašinama, obezbeđivala dobar kvalitet štampe i odličan kvalitet usluga, i kupljenu i u celosti isplaćenu novu štamparsku rotacionu mašinu.

Politika AD i VAC osnovali su novo preduzeće - Politika Novine i magazini -  sa ulozima 50:50.

Politika je u novo preduzeće uložila sve što je imala, osim nekretnina, a VAC se obavezao da će uložiti 12,5 miliona evra i znanje, iskustvo i sposobnost da pravi visokotiražne novine i profit ("nou-hau") ili, kako je to tada nazvano, nematerijalno ulaganje, što je procenjeno na još 18 miliona evra.

Sva do tada evidentirana a neisplaćena dugovanja prema trećim licima, koja je Politika imala, ostala su obaveza matičnog preduzeća, Politike AD. Politika Novine i magazini započelo je, tako, svoj život bez ikakvih finansijskih opterećenja iz prošlosti.

 

Štetne intervencije

 

I onda je počelo sprovođenje vizije VAC-a u Srbiji. Došli su, rekoše - da nas nauče kako treba da radimo.

Počele su reorganizacije, osavremenjavanje, redizajniranje Politikinih izdanja i sadržajno prilagođavanje trenutku, a sve u funkciji poboljšanja materijalnog položaja ove kuće; ulaganje više miliona evra u adaptacije prostorija i prepravku zgrade u Makedonskoj 29, koja već tada nije bila u vlasništvu Politike nego Komercijalne banke na ime ranijih dugovanja ovoj banci. (Usput, nikada nije izvršena prava provera dugovanja Politike AD prema Komercijalnoj banci, nastalog u periodu 1990-2000, a koje je dogovorom gospode Ljubomira Mihajlovića i Mirka Đekića, tadašnjeg finansijskog direktora, usaglašeno na 39.000.000 evra, pa je Politikina zgrada u Makedonskoj 29 predata u vlasništvo Komercijalnoj banci.) Naknadni troškovi koji su opteretili novo preduzeće bila su ulaganja u skupe promocije i proslave, izgradnja Muzeja novinarstva...

Izmišljano je mnogo razloga da se novac potroši u oblasti iz kojih se ni u najoptimističkijim snovima ne može vratiti. Nije se ulagalo u osavremenjavanje redakcija, štamparije, marketinga, usavršavanje kadrova, ili su ta ulaganja bila simbolična i zakasnela. O pokretanju novih izdanja nije bilo pomena, mada je VAC u februaru 2002, najavljujući preporod Politike, najavljivao i nova Politikina izdanja, nove poslove za Politikinu štampariju i mnogo štošta drugog.

Doneo je VAC 2003-2004. u redakciju manji broj recikliranih kompjutera, već davno zastarelih, koje je neka nemačka banka otpisala! Da ih ne bi bacili, doneli su ih u redakciju Politike i u Štampariju.

Iz Politikine štamparije su bukvalno isterana sva izdanja koja nisu Politikina, a onda je i broj Politikinih izdanja ubrzo prepolovljen. Ugašen je jedan dnevni list i nekoliko magazina, a zaposleni su ostali bez radnih mesta.

Novine su, da bi ličile na evropske, tako žestoko redizajnirane, da više nisu ličile na sebe ni grafičkim izgledom, niti sadržajno, čitaoci su ih sve teže prepoznavali na kioscima. Cena im je drastično rasla, a tiraži zbog svega toga naglo padali. Stogodišnja tradicija sistematično je uništavana.

 

Stručnjaci za gubitke

 

Zatim je Politikina Prodajna mreža sa svojih 80 dostavnih vozila (novih transportnih mercedesa), protivzakonito poklonjena novoosnovanom preduzeću Futura plus, koja je u to vreme bila vlasništvo VAC-a i Stanka Subotića Caneta. Futura plus, koja je formirana od prodajnih mreža Politike, Borbe, Duvan prometa, postala je tako monopolista u prodaji štampe na teritoriji Srbije. Na taj način stvoreno je preduzeće koje je od prvog dana prodavalo štampu svih izdavača u Srbiji - a nikom ništa nije plaćalo, ili je plaćalo sa ogromnim kašnjenjem!

A cela Prodajna mreža Politike, inače stvarana decenijama i vredna 12-13 miliona evra, plaćena je Politici NM od Caneta Subotića samo tri miliona evra! Milionsku proviziju - mito - uzeli su tadašnji direktori. Protiv tih direktora Politike NM i Politike AD koji su Subotiću to omogućili podignuta je krivična prijava od strane Upravnog odbora Politike AD 2007. i potom su nadležni organi pokrenuli i vodili istragu, koja ni do danas nije završena.

Politika, a i druge novinske kuće došle su u situaciju da novine štampaju, a od prodatih primeraka, od Future ne dobijaju ništa po 180 do 270 dana, i polako ali sigurno na svom saldu beleže gubitke. I da ne znaju koliko je primeraka nekih novina prodato ni mesec dana posle izlaska iz štampe. Izgubljen je prihod od eksternih izdanja u štampariji, a izgubljen je i prihod od prodajne mreže. Ti gubici se danas mere desetinama miliona evra.

Tako se VAC pokazao sposobnim da, u zajedničkom preduzeću Politici NM, pravi gubitke a ne profit!

A te gubitke, normalno, deliće jednog dana oba osnivača pola-pola. U isto vreme VAC je postao ekskluzivni nabavljač, monopolista pri nabavci glavnih sirovina: papira, štamparskih boja i štamparskih ploča i tu je ostvarivao veliki profit koji je ostajao na njegovom računu.

Profit se ne deli, a gubici se dele - to je bila od prvog do današnjeg dana ključna poslovna politika VAC-a.

 

Mobing

 

U Politici svi gube, osim VAC-a, koji u Politici knjigovodstveno knjiži gubitke, a profit na Politikinim proizvodima ostvaruje u Futuri plus i deli ga sa Canetom. U isto vreme Futura plus ostaje trajno dužna Politici i drugim izdavačima.

A u preduzeću počinje neviđeni - mobing.

Ako ne prihvatite da dobrovoljno odete iz firme uz otpremninu od 200, kasnije 300 evra po godini staža, odlazite sigurno na biro rada uz zakonsku otpremninu. Toj odluci prethode meseci psihičkog terora. Pozivanja na razgovore, ubeđivanja, pretnje, sprovođenja sindroma praznog stola, da biste shvatili da ste višak, nepotrebni, nepoželjni. I tako iz dana u dan, dok vas ne slome. To traje od 2002. godine... do danas.

Rezultat je poražavajući. Najveći broj dobrih novinara i grafičara, napustilo je preduzeće zbog izuzetno jakog neselektivnog pritiska.

Preduzeće se nije oporavilo od udaraca koje mu VAC zadaje svojim nesuvislim "eksperimentima", kao što je bio pokušaj da se Upravnom odboru nametne, da donese odluku da se Politika štampa latinicom, jer je VAC još uvek u Politici NM.

Posle svega što su preživeli od 2002. do danas, mnogi zaposleni su otišli iz preduzeća, mnogi su na berzi rada, a neki nisu izdržali psihološke pritiske kojima su bili izloženi, razboleli su se, postali invalidi, a neki nažalost više nisu ni među živima.

Ključni podatak koji govori o poslovanju je da od 2002. pa svake godine zaredom Politika NM pravi gubitke od po 4-8 miliona evra godišnje. Eto kako su predstavnici VAC-a, inače isključivo zaduženi za finansijsko poslovanje Politike NM, poslovali sa enormnim gubicima iz godine u godinu.

Sindikati se u Politici nimalo ne razlikuju od svih drugih sindikata u Srbiji. Nesposobni su i nezainteresovani da zaštite radnike i preduzeće u kome rade. A radnici su razjedinjeni. Razjedinjeni su novinari, grafičari i svi ostali. I najčešće su bezrazložno suprotstavljeni jedni drugima.

A VAC? Oni su odlično obavešteni. Oni znaju kakvo je stanje u pravosuđu Srbije, znaju da radni i bilo kakav drugi spor ne možete dobiti u periodu kraćem od tri godine i to obilato koriste. Sprovode odluke kakve njima odgovaraju, iako znaju da nisu u skladu sa zakonom. U prilog tome svedoče i stotine sudskih sporova koje vode sa zaposlenima i bivšim zaposlenima.

Prvih pet godina odbijali su da osnivačima podnesu finansijski izveštaj o poslovanju Politike NM, ali su zato svake godine uredno beležili milione evra, kao gubitak, koji su oni podmirivali.

 

 

Zašto?

 

S obzirom na to da je VAC najavio odlazak iz Srbije, ali i jasan stav da će na svaki način zaštititi svoje interese, bilo bi neophodno da finansijska policija i neka neutralna revizorska kuća preispitaju poslovanje Politike NM, a posebno ulaganja VAC u Politiku NM, kao i opravdanost poslovnih odluka kojima je prouzrovan gubitak od više desetina miliona evra. Naročito ako se uzme u obzir činjenica da je osnivački ulog VAC-a u Politici bio sastavljen i od nematerijalnog ulaganja, "nou-hau", koje je procenjeno na oko 18 miliona evra!?! Istu proveru treba uraditi i u novosadskom Dnevniku i u Niškim novinama.

Svemu prethodnom treba dodati da je sistematskim i veštačkim pravljenjem gubitaka u Politici NM od strane VAC-a, urušavan i poslovni položaj i ugled osnivača, matične firme Politike AD, kao i vrednost akcija Politike AD na berzi, pa je vrednost jedne akcije Politike AD neverovatno umanjena u odnosu na vrednost koju je imala danom pojavljivanja na berzi, sa 2.592 dinara na današnjih 111 dinara.

Država Srbija koja je većinski vlasnik u Politici AD, preduzeću koje je zajedno sa VAC-om osnovalo 2002. zajedničko preduzeće Politiku NM, mora da zaštiti svoje interese tako što će se proveriti koliko je stvarno od svog dolaska VAC uložio u zajedničko preduzeće, ko je kome dužan i koliko.

Pa zašto su uopšte došli u Srbiju, ako je evidentno da nigde nisu napravili profit? Sve za šta su se uhvatili - upropastili su. Za proteklih osam godina stvorili su neviđeni haos u srpskim štampanim medijima i mnogo će godina proći dok se stanje ne popravi. Svojom poslovnom politikom uništili su novosadski Dnevnik, Niške novine, na ivicu propasti doveli Politiku i stvorili nestabilno stanje u Novostima.

I pored svega toga, na svom saldu sigurno neće ubeležiti finansijski gubitak.

 

* Autor je dugogodišnji radnik i akcionar Politike, član Upravnog odbora Politike AD 2005-2008, bio je predsednik Novog sindikata Politike NM i predsednik Udruženja grafičkih radnika Beograda

 

 

 

 

 

 

Vrednost jedne akcije Politike AD neverovatno je umanjena u odnosu na vrednost koju je imala danom pojavljivanja na berzi, sa 2.592 dinara na današnjih 111 dinara.