Do koske

 

Dok traje kurs srpskih ekonomskih diplomata, trgovac iz Moskve dolazi na Beogradsku berzu

 

Kupac koji nije kobac

 

   Od ideje slobodnog tržišta do njegovog unutrašnjeg porobljavanja, prošlo je manje od deset godina.

   Kako je novija prošlost pokazala, Srbija je uvek čekala "neku silu" da reši stvari. U tome nije imala mnogo sreće. Svaka sila nešto hoće da otme. Ova moderna Rusija sa kojom je Srbija u strateškom poslu veka, neće ništa nikome uzeti, niti dati na poklon. Slede časovi poslovne etike...

 

N. Vlahović

 

U senci besmislenih spekulacija o trasi ruskog gasovoda "Južni tok", kojima je tokom svoje "bugarske avanture" kumovao lično srpski predsednik Boris Tadić, većina članova Upravnog odbora Naftne industrije Srbije, koju čine Igor Antonov, Vitalij Barišnjikov, Aleksandar Dibalj, Kiril Kravčenko, Anatolij Černer, S. Šekšnja i Vadim Jakovljev, donela je odluku da nakon prelaska u otvoreno akcionarsko društvo, ova kompanija izađe i na Beogradsku berzu. Onaj manji, domaći deo članova Upravnog odbora NIS-a, sigurno nije imao ništa protiv. I da je imao, u manjini je.

Ova vest nije zauzela mnogo prostora u srpskim medijima, ali bi prema posledicama koje će taj akt imati, morala da bude vest godine, barem za one bivše radnike NIS-a koji su još uvek (ukoliko se za male pare i oni nisu predali domaćim mešetarima na terenu) vlasnici 19,1 odsto akcija svoje bivše kompanije. 

No, nije samo o njima reč...

 Sve ruske naftne kompanije, uključujući i Gaspromnjeft koji je većinski vlasnik NIS-a, posluju na principu harmonizacije sopstvenih interesa i zakonskih propisa u zemlji sa kojom posluju. Problem je što u Srbiji, koja je u zakonodavnom i pravosudnom haosu, ne postoji pouzdana poslovna etika koja bi investitorima garantovala stabilno poslovanje. To važi i za ruske investitore koji su ovde od strane jedne male ali dobro organizovane grupe mrzitelja svega što je rusko, dočekani sa najvećim podozrenjem, pa čak i organizovanim, sistemskim subverzijama.

Jedan od glavnih argumenata ovog antiruskog orkestra bio je taj da su "Bugari postigli bolji ugovor sa Rusima", jer je njihova naftna industrija napravila sa Moskvom ugovor o vlasništvu u odnosu 50:50, a NIS je prodat kao većinsko rusko vlasništvo (51:49). Jedino što ova grupa plaćenih lobista nekih drugih korporacija nije htela ili nije smela da kaže je to da ruska kompanija Gaspromnjeft u Srbiji, kao većinski vlasnik, osim dobiti preuzima i rizik da izgubi na poslovima teškim više milijardi dolara. U Bugarskoj će eventualni gubitnički poslovi biti podeljeni napola sa državom, odnosno njenim poreskim obveznicima.

Srbija još nije stigla da vidi koliku ekonomsku, stratešku i svaku drugu korist može da ima od ruskog projekta veka. U dobroj meri, u tome je sprečavaju režimski mediji, koji imaju druge prioritete. Recimo da prate Borisa Tadića kako radi sklekove ili kako zavrnutih rukava obilazi kuće poplavljene sirotinje i obećava im još veću baru od one u koju su upali: onu atlantsku, plavu i nepreglednu.

Ali, vreme neumitno radi za "Južni tok" i za sve one koji u ovom spasonosnom projektu vide izlaz iz poslednjeg kruga tranzicionog pakla do koga su stigli uz pomoć lažnih proroka što su im usta bila puna  raznih integracija i pridruživanja, a džepovi od te propagande sve puniji.

Na kraju je nekome i u Briselu postalo jasno da je vlast u Srbiji ogrezla u korupciji i kriminalu, ali i da širenje Evropske unije treba zaustaviti. Otomanska unija koju je zamislio sumanuti srpski predsednik, nikako se ne uklapa u to.

I profesionalni mrzitelji ruske politike su se prevarili. Ruski energenti neće doći u Srbiju samo zbog toga da bi zaradila Rusija, nego i zbog toga da zaradi i Srbija, da se osvesti, da konačno povrati samopoštovanje, da izgradi status zemlje koju više neće šamarati kako ko hoće. Čak će i taj mali ali žilavi antiruski orkestar, koji je opsednut nekim fantomskim antisovjetizmom, živeti bolje nego što živi danas.

Čuje se ruski jezik ovih dana na ulicama Beograda. To budi nadu. I Zapad se preselio na Istok. Prepuni su Sankt Peterburg, Moskva, Peking, Šangaj i drugi megalopolisi novog multipolarnog sveta, kompanija sa Zapada, čitave kolonije doseljavaju, svet nije ono što je juče bio.

Ovo, očigledno, još nije jasno malim balkanskim satrapima koji sebe zovu "politička elita Srbije", "visoki funkcioneri partije" i slično.

Kad neki prvi veliki kupac NIS-ovih akcija, recimo, ruski milijarder sa sedištem u Londonu ili na Sejšelima, podigne cenu ovdašnjih "hartija od vrednosti", sve će biti jasnije. Ruski odgovor na ovdašnji burazerski kapitalizam biće u vidu jedne pedagoške mere: da magarci nauče da šargarepa može i bez batine.

Konačno, ne treba zaboraviti ni to: ruski Gaspromnjeft, kao vlasnik 51 odsto vlasništva (ukupno  83.160.800 akcija), sve što čini na planu povećanja cene akcija i podizanja ukupnog standarda kompanije, čini i za dobro bivših radnika, onih koji su vlasnici 19,1 odsto tih vrednosnih papira, ali i sadašnjih i budućih generacija koje tu budu radile. Kako će se ponašati Republika Srbija koja je u svom vlasništvu zadržala 29,9 procenata akcija, jasno je bilo od početka. Zaluđivanje naroda, obećanja, prevare...

Ko nije raznim vladinim i "nevladinim" terenskim mešetarima još uvek prodao svoje akcije, i ko bude pravilno razumeo rusku poslovnu politiku u Srbiji, može dobro da zaradi. Jer, naša velika slovenska braća prošla su kroz pakao "jeljcinizma", i odlično znaju kroz šta Srbija prolazi. Čak je i američka politika stavila Srbiju na dno prioriteta, jer ima znatno većih i važnijih problema, te je priča o "strateškom konfliktu" na ovom delu Balkana završena. Oko te mrtve strategije podeljeni su samo još "visoki funkcioneri" srpskih stranaka, koji se još nisu obrijali i nemaju ni dva dana radnog staža. Neki od njih će, ukoliko se međusobno ne pohapse, ići ponovo u školu. Što onu pravu, što životnu.