Epizoda 33

Nismo mi od juče

Zoran Milojević

   Sjajan predlog Srbima sa severnog Kosova dao je njihov profesor sa Likovne akademije mr Nebojša Milošević: "Proglasimo severno Kosovo za Republiku Sveti Dimitrije, neutralnu od šiptarskog Kosova i Srbije. Oko crkve Svetog Dimitrija Mitrovica je i nastala pre četiristo godina, a sada je na njenim temeljima nova crkva. Omogućimo Bogu pravde da hrani i čuva 'srpske zemlje, srpski rod'. Zašto i mi, Srbi, da nemamo ono što u San Marinu, Andori i Monaku imaju Italija, Španija i Francuska?" Bravo, profesore! Jedna jaka misao više vredi nego milioni jakih mišica!

Američki naučnici kažu da se Mesec smanjuje, ali to nije vidljivo golim okom. Predlažem tim pametnjakovićima da dođu u Srbiju i vide kako rastu mesečne rate kredita, mesečni računi za komunalije, broj mesečara ispred kontejnera, mesečne potrebe narodne kuhinje za siromašne i gladne itd. Raste mesec, bre, i to je vidljivo golim okom. Mogli bi da utvrde pravilo: "Smanjenje meseca, nevidljivo golim okom, obrnuto je proporcionalno mesečnom Mesečevom uticaju na Srbe, vidljivim golim okom!"

Muftija Zukorlić daje sve od sebe da u Raškoj bude nemirno, "Svrbe ga dlanovi, češu mu ih razni klanovi". Sve me podseća na onog iz priče: "Izem ti prazan ćup! Volim kad je pun. Tad mi je draži od Alaha!"

Srpskoj mladeži se zaklanjaju vidici. Od evropskog drvoreda ne vidi se srpsko stablo, a ono sve više gubi koren. Stablo bez korena je balvan. Zato bi srpska mladež mogla da se upita: "Da li EU ima alternativu?" Ima - odgovorio bih. Srbija nema alternativu!

Mlađu svrbi višak para pa mu se napelo da digne plate i penzije. MMF ne dozvoljava dizanje pre 1. januara. Drug Krkobabić bi rado podržao Mlađu, ali mu odavno omekšali argumenti. Simpatični deka ćutke obećava kolače penzionerima, posebno "bakin kolač, mekan kao dekin".

Ne znam zašto je važno da mi obeležavamo dan pada Berlinskog zida, osim ako se nije ispostavilo da su Srbi toga dana pali na glavu. Ovoj vlasti je udarila slava u glavu pa, izgleda, ne znaju da li su slavni ili udareni.

Van prelaza u Požeškoj zaustavio policajac pešaka koji viče: "Pusti me da prođem, nije ova ulica tvoja lična svojina! "Ne budite drski", blag je plavac. "Izvinjavam se što sam drzak u svojoj zemlji", i dalje viče pešak, "mogu da radim šta mi se ćefne!" "Ovde ja određujem šta ko sme da radi", nastavlja plavac. "Ne, prijatelju", drčan je pešak, "ti samo sprovodiš naum države da može sve, dok je u suprotno ne ubede oni kojima je uradila sve!" Policajac odmahnu rukom i pusti ga. "I policija digla ruke", reče neko, "šta će ljudi..."

Na Kosovu ništa novo! Šiptarska vlada obezbedila pet miliona za "unapređenje severnog Kosova". Daće ih onim Srbima koji najviše vode računa o svom tekućem računu. Uvek ima takvih Srba! Prepoznajem ih po drečavim bojama fasada kuća koje završavaju u beogradskim naseljima.

Sačuvajte osmeh na svom licu, jer boja lica može i nevažna da bude, pogotovo ako ste daltonista.