Natrag

Stav

Stav

 

Okupacija

 

Piše: Branko Dragaš

 

 

PARADA - Pune tri decenije sam opozicija ljudskoj gluposti, primitivizmu, lenjosti, pokvarenosti, prevari i svim režimima koji uništavaju našu državu, naciju i građane svojom isključivošću, diletantizmom, bahatošću i pohlepom. Pune tri decenije sam protestovao na ulicama i imam ogromno iskustvo u uličnim dešavanjima. Ne samo kada je nas nekoliko 1981. ili 1989. godine stajalo na ulicama da bismo odbranili demokratiju, republiku i ljudska prava na Kosovu već i kada su stotine hiljada ljudi izašle tokom petooktobarskih zbivanja da sruše odnarođeni, despotski režim.

Sve ovo navodim zbog održane Parade ponosa, o kojoj sam u prethodnom tekstu, pre svih nemilih dešavanja, rekao šta mislim. Dakle, igrom neke čudne sudbine ponovo sam se u nedelju našao u epicentru događaja. Nisam imao nikakvu nameru da se nađem toga dana na ulicama, ali me je splet poslovnih okolnosti doveo u poziciju da budem svedok nemilih scena, koje su, navodno, zaprepastile svet.

Naime, vrativši se u subotu sa puta, moj poslovni partner iz Nemačke, koji nema nikakve veze sa političkim dešavanjima u Srbiji, zakazao mi je poslovni sastanak kod jednog njegovog poslovnog prijatelja. Našli smo se u deset sati ujutru ispred hotela Manjež i krenuli na sastanak u Knez Miloševu. Tek tada smo shvatili da se nešto dešava na ulicama i ja sam mu objasnio da je zakazana parada. Nikada Beograd nije izgledao tako sablasno prazan. Nikada toliko policije nije izvedeno na ulice da brani lična opredeljenja jedne potpuno marginalne, ali izuzetno uticajne grupe dobro povezanih ljudi. Knez Mihailova, Vasina, Terazije, Kralja Milana i Kneza Miloša bile su ispražnjene u potpunosti da bi se zaštitila mala grupa nastranih ljudi koji su branili svoja seksualna opredeljenja u delu grada koji nije trebalo tako izolovati da se blokira funkcionisanje čitavog grada. To mi je kao iskusnom demonstrantu bilo vrlo čudno. Zašto se, na primer, blokira Vasina, Terazije i Bulevar oslobođenja kada se sve dešava nekoliko stotina metara od SKC-a? Posebno me je iznenadilo to što su kordoni postavljeni na nekoliko punktova u Kneza Miloša. Poslednji put je ta ulica tako avetinjski bila zatvorena u vreme Titove sahrane. Najelitnije policijske snage za borbu protiv terorizma i žandarmerija bile su angažovane uz podršku bornih kola. Čemu to? Šta se to očekuje pa je grad tako okupiran? Takve okupacije nije bilo ni 9. marta 1991. godine. Večernji izlazak tenkova na ulice, između kojih su prolazili zatečeni automobili i začuđeni pešaci, tada su samo potvrdili moje mišljenje da je režim poludeo od straha i da uspaničeno povlači pogrešne poteze. Međutim, okupacija Beograda zbog parade homoseksualaca i scene ispražnjenog grada bile su samo pozornica za igrokaz koji je usledio. Narednih četri sata sam, ponavljam ne svojom voljom, obilazeći kordone policije, prošao čitav grad i uverio se da je čitava ova predstava bila izrežirana i nameštena - iz vrha režima.

Bolesni umovi na vlasti smislili su čitav scenario kojim će zaprepastiti svet. Žrtve njihove manipulacije su bili - policajci i deca. Policija je izvedena da bi bila kamenovana, a napaljeni klinci su dobili mogućnost da iskale svoj bes i tako odigraju ulogu koja im je bila namenjena. Mislim da je sve smišljeno u glavama savetnika predsednika države, posebno jednog od njih koji ima manijakalnu potrebu da spinuje javnost i da, glumeći Dastina Hofmana u filmu Predsedničke laži, donese svom predsedniku još veću svetsku popularnost, izmišljajući svoj "virtuelni rat u Albaniji". Sve mi je to bilo jasno kada je pokraj nas pala jedna starica koja se vraćala s pijace i kada policija uprkos mojim intervencijama nije smela ništa da preduzme. Nasuprot tome, potisnuli su nas iz ulice Kneza Miloša, sa ugla gde se nalazi Ambasada Turske u Krunsku. To je bilo teledirigovano i uz neprimeren broj policajaca, tako da je još više rasrdilo demonstrante koji su se povlačili u dubinu Krunske ulice, iznervirani i besni.

Epilog je usledio kasnije. To nisam lično video, ali je bilo jasno da policija dobija tačna uputstva i da demonstrante guraju prema sedištu Demokratske stranke. A onda je usledilo to spektakularno paljenje u kojem je, gle čuda, izgorela dokumentacija. Interesantno je da se pojavio samo ministar odbrane i da je on izjavio da su fašisti zapalili sedište vladajuće stranke. To je vrlo važna izjava u razotkrivanju čitavog scenarija. Zašto drugi funkcioneri iz stranke nisu došli da brane svoju stranku? Zašto je baš eksponiran ministar odbrane? Ministar koji radi po direktivama administracije NATO-a? Koja poruka se time šalje? Zašto pristalice DS-a sa Vračara nisu izašli da zaštite svoju stranku? Filmsko paljenje sedišta stranke i izjava ministra odbrane da je reč o fašistima predstavljaju dokaz da je sve bilo izrežirano kako bi se prenela osnovna poruka. Na kraju, sve se završilo bornim kolima, suzavcem i žurkom pripadnika homoseksualnog opredeljenja, koji su u maricama razvoženi svojim kućama. Koja je bila glavna poruka?

Da li su stvarno deca od 14 do 16 godina fašisti? Da li su oni koji su rođeni 1993-1996. godine i koji su odrasli nakon petooktobarske kontrarevolucije zaista fašisti? Zašto je organizovana parada? Zašto je toliko policije bilo na ulicama? Zašto je Beograd okupiran? Odgovor je vrlo jednostavan: sve je bilo manipulacija režima koji organizuje paradu s tim nazivom, izvodi policiju i decu na ulice, inscenira sukobe da bi, s jedne strane, potpuno razbili i obesmislili socijalne potrese u državi koja je bankrotirala i, s druge strane, da bi se predsednik države prikazao kao jedini garant evropskih integracija i jedini koji će se odlučno obračunati sa mračnim snagama iz devedesetih godina prošlog veka, s kojima, inače, vrši vlast u bankrotiranoj državi.

U senci zapaljenih kontejnera na ulicama, režim prodaje Telekom i donosi nove antidemokratske i anticivilizacijske zakone. Moć nacionalne bezbednosti smešta se u ruke šefa kabineta predsednika države. U državi nema mleka, ulja, ali ima poskupljenja, prosvetari, policija, pravosuđe štrajkuje i usvaja se penzioni zakon koji je u Francuskoj, na primer, izveo 3,5 miliona ljudi na ulice i izazvao generalni štrajk koji je potpuno blokirao državu. Lični režim Borisa Tadića i njegovih savetnika smišlja ovu manipulaciju sa gej paradom da bi skrenuli pažnju sa ključnih problema u društvu i da bi opljačkali poslednje nacionalne resurse pred potpuni bankrot države. Paljenje Rajhstaga je odraz manipulacije, straha i nemoći. Piromani su dobili nalog da zapale Srbiju i da se tako konačno reši srpsko nacionalno pitanje i kazne Srbi zato što su uvek bili faktor remećenja na Balkanu. Upaljene vatre treba da pokažu svu bedu i podlost ovog totalitarnog i ličnog režima BT. On je iscrpeo istorijsku energiju i potrošio sve demokratske zalihe, a jedini način da se spreče njemu slični u daljem uništavanju države jeste da se skinu sa vlasti. To mora da se uradi građanskim protestima na ulicama. Oni koji su sa ulice došli, moraju uz pritisak ulice i da odu. To je istorijska nužnost.

OKUPATORI - Ko stoji iza ovog scenarija? Ko je smislio predstavu u Đenovi? Državni sekretar Homen, mladić koji je od tadašnjeg režima takođe bio optuživan za huliganstvo na ulicama, koji nema odgovor na pitanje gde je nestalo 1,2 miliona dolara namenjenih Otporu, vlasnik nekretnina i čovek koji se obogatio u tranziciji, koji svima preti državnim represalijama, koji je izjavio da su glavni protagonisti ovih nemira, u stvari, monopolisti koji sve finansiraju i stvaraju negativnu sliku o Srbiji u svetu kako Srbija ne bi ni ušla u EU i kako bi oni širili haos i bogatili se u izolovanoj državi. Ova izjava državnog sekretara je kapitalno važna. Ona dokazuje moje tvrdnje da iza svega stoji režim i da je on smislio tu prevaru. Dakle, ako monopolisti sve to rade što navodi državni sekretar, onda je, posredno, ubica priznao da je izvršio zločin. Herkul Poaro bi zaključio sledeće: državni sekretar priznaje da monopolisti finansiraju huligane; monopolisti su tajkuni; tajkuni priznaju da su bogatstvo stekli u reformama; tajkuni su lični prijatelji režima; predsednik države se sastaje i slika sa tajkunima; predsednik države podržava tajkune; ministar trgovine izjavljuje da monopolisti nisu opasnost za društvo; režim stoji iza svojih tajkuna; tajkuni finasiraju huligane; režim, tajkuni i huligani rade na istom poslu; režim, tajkuni i huligani su okupatori Srbije - i tu je suština problema. Nema napretka dok se okupatorski režim ne razvlasti. Ovo što se dešavalo je početak kraja odnarođenog i kriminalnog režima. Srbija se umiriti neće.

STO MILIONA - Obeležavajući desetogodišnjicu petooktobarskih promena, učesnici su potvrdili sve ono što sam prvi počeo da govorim odmah u oktobru 2000. godine i zbog čega sam se razišao sa Đinđićem. To je bio puč u kome je jedan ološ zamenjen drugim. Uzeto je 100 miliona dolara, to je potvrdio i Montgomeri, a najveći deo tog novca je otišao u privatne džepove glavnih aktera. Sećam se kako su bahato, pijano i rasipnički bacali taj novac. To su bili pravi profiteri promena. Njih nije interesovalo da naprave promenu sistema. Njih je jedino zanimalo da ukradu što više novca. Pisao sam da je došlo do čvrste veze između vrha DOS-a, vrha tajne službe, vrha tajkuna i vrha kriminala. I ta veza traje do danas. To nam je potvrdio i državni sekretar. Svedočenje brata Velje je antologijsko. Dokaz da je Nušić neprevaziđen. Milioni maraka zašiveni u jakni prepoštenog i naivnog brata Velje su najbolji dokaz zašto je sve to moralo da propadne.

PRTLJAŽNIK - Obesni, istetovirani huligan je radio isto što i Petog oktobra. On je jedini dosledan u svome ludilu. Gde je problem? Problem je u tome što se taj snagator pun mišića i tetovaža nakon odigrane scene za javnost sakrio u prtljažniku! Zašto si se, frajeru, sakrio u prtljažniku? Ako si imao muda da sa fantomkom divljaš za 500 evra i da nas Srbe brukaš, zašto si postao pederčina? Peder je homoseksualac, a pederčina je karakterna osobina mekušca. Isto se odnosi i na Ratka Mladića. Ako si imao jaja da bacaš granate na Sarajevo, izađi iz prtljažnika i pokaži da nisi pederčina. Ako si Srbin i vitez, to ćeš uraditi i nikada nećeš dozvoliti da tvoj narod strada zbog tvog ludila. Vođa se žrtvuje za svoj narod. Uvek.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane