Natrag

Ekskluzivno

Ekskluzivno

Klan Homen: umesto da bude neodložno izolovan i procesuiran, vođa klana sa državne funkcije optužuje, osuđuje i otima imovinu od drugih

 

Državni sekretar za državni terorizam

 

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen urla kako i od neosuđenih navodnih kriminalaca treba uzeti svu imovinu, zaboravljajući kako je u mladosti sedeo na kilogramima krvavog zlata. Dvadesetogodišnji uspon mafijaškog klana Homenovih, kada su mnogi nesrećni stanovnici Srbije lišeni celokupne imovine ili čak i sopstvenog života, pokazuje kako je stvarana nakaradna društvena, politička i finansijska elita ove zemlje

 

Milan Malenović

 

Krajem jula 1992. godine Borjanka Tatić je, kao i mnogo puta ranije, otključala prodavnicu Zlatare Majdanpek, koja se nalazila na uglu beogradskih ulica Svetozara Markovića i Proleterskih brigada (danas Krunska). Radni dan tek što je bio počeo, Borjanka je još raspoređivala nakit po vitrinama, u prodavnicu je ušao Voja Božilović, naoružan škorpionom s prigušivačem i odmah oborio nesrećnu prodavačicu na pod. Još samo jedan trenutak Borjanka je videla sunčeve zrake koji su se probijali kroz krošnje obližnjeg drveća, a onda ju je zauvek okružila tama.

Po nalazima istrage i prema kasnijoj pravnosnažnoj presudi, Božilović je hladnokrvno i bez razmišljanja ubio prodavačicu baš kao što je to činio i u drugim sličnim zlodelima kako ne bi ostavio svedoka pljačke koju je počinio odnevši četiri kilograma zlatnog nakita. Božilović se u kasnijem sudskom postupku branio da se oružje samo aktiviralo i da nije imao nameru ni potrebu da Borjanku liši života.

 

Pravnici na zločinačkoj obuci

 

Svega nekoliko nedelja posle ovog zločina policija je uhapsila i Božilovića i njegove saučesnike. Šestočlana grupa u medijima dobila je naziv Banda sa pravnog fakulteta, jer su čak njih petoro bili studenti prava. Svi su poticali iz dobrostojećih porodica i javnost je bila zapanjena njihovom svirepošću. Osim za ubistvo Borjanke Tatić, grupa je osuđena i za ubistvo još jednog nesrećnog Beograđanina koji je lišen života zbog automobila fijat uno. Nastradalo je i nekoliko beogradskih poštara kojima su članovi grupe otimali novac.

Pored osoba osuđenih za pomenute zločine, istraga je u početku obuhvatila najmanje još dvoje lica koja se u kasnijim sudskim spisima više ne pominju. Jedno je bila Olga Kavran, takođe pravnica, s kojom je Božilović bio u intimnoj vezi. Olga je kasnije bila udata za Branka Vasiljevića,  tadašnjeg telohranitelja Zorana Đinđića, iz perioda kada je ovaj bio gradonačelnik Beograda. Vasiljević je 1999. godine, navodno, izvršio samoubistvo mada se od početka sumnjalo da je ubijen.

Olga Kavran je domaćoj javnosti postala poznata kao jedan od vođa studentskog protesta iz 1992. godine, na kojima je učestvovala zajedno sa Draganom Đilasom, sadašnjim gradonačelnikom Beograda, i Vlatkom Sekulovićem, kasnije državnim sekretarom u Ministarstvu za ekonomske odnose s inostranstvom. U istim studentskim protestima kao vođu nalazimo i Snežanu Raišić, kasnije osuđenu za sudelovanje u zločinima Bande sa pravnog fakulteta.

Godine 1997. Olga Kavran prelazi na rad u Tužilaštvo za ratne zločine Haškog tribunala, a od 2006. bila je portparol Karle del Ponte. Tribunal je napustila ovog leta, kada je "prekomandovana" u Liban gde, takođe, istražuje - ratne zločine. Istraga 1992. godine nije uspela da utvrdi da je ona, iako je bila bliska sa članovima Bande sa pravnog fakulteta, bilo šta znala o njihovim zločinima, pa protiv nje nikada nije poveden sudski postupak.

 

Šetanje krvavog zlata

 

Druga prikrivena osoba je mnogo zanimljivija. Zvanično je posle pljačke Zlatare Majdanpek jula 1992. Božilović otišao u kuću svoga oca u Kalničkoj ulici i tamo sakrio plen. Nezvanično, kako su nam potvrdili dobro upućeni u događaje iz tog vremena, on je otišao u stan jednog kolege sa fakulteta u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, dakle samo nekoliko stotina metara od opljačkane zlatare. Pomenuti kolega je glavom i bradom Slobodan Homen, rođen 19. aprila 1972, danas državni sekretar u Ministarstvu pravde Srbije.

Zanimljivo je kako je nakit pronađen, navodno, u kući Božilovićevog oca. U svojoj izjavi pred sudom Božilović je priznao izvršenje pljačke prodavnice Zlatare Majdanpek i tvrdio da je istog dana kada je uhapšen odveden u stan svoga oca gde je prisustvovao pretresu. Tom prilikom je pronađena samo jedna ručna bomba. Sledećeg dana je Božilović ponovo doveden u Kalničku, ali je ovoga puta bio u garaži, dok su inspektori iznenada, u već pretresenom stanu pronašli bombu, škorpion s prigušivačem i skoro četiri kilograma nakita.

Kako nas naš izvor obaveštava, dan pre drugog pretresa u policiju je otišla Dušanka Subotić-Homen, advokat i tadašnji sindikalni funkcioner, inače majka aktuelnog državnog sekretara Slobodana Homena, i predala torbe koje je Božilović ostavio u stanu njenog sina, a u kojima su se nalazili dokazi izvršenog krivičnog dela. Dušanka Homen je tvrdila da njen sin nije znao šta se u pomenutim torbama nalazi sve dok nije čuo razloge hapšenja svog prijatelja, kada je pomenute torbe otvorio i iste odmah predao policiji. Već tada uticajna porodica Homen smatrala je nepriličnim da se ime jednog njenog člana dovodi u vezu sa tako teškim zločinima, pa je preko svojih veza isposlovala da se dokazi podmetnu u stan u Kalničkoj i da iz sudskih spisa nestanu svi tragovi koji bi ukazivali na eventualnu umešanost Slobodana Homena.

 

Tamo gde je Slobodan, nema miliona

 

Saradnja sa Bandom sa pravnog fakulteta nikako nije jedini mutan posao Slobodana Homena i njegove porodice. Od samog osnivanja pokreta Otpor Slobodan Homen je jedan od njegovih vođa, a deo te organizacije je boravio i u prostorijama u Knez Mihailovoj, gde je samo neku godinu ranije bio skrivan krvavi nakit iz Zlatare Majdanpek.

Koordinator Otpora iz Subotice Branimir Branči Nikolić tražio je još 2004. godine kontrolu finansija ove organizacije, i to od 1999, zbog sumnje da su tadašnji rukovodilac Slobodan Homen i njegov brat od tetke Nenad Neca Konstantinović nezakonito raspolagali sa neverovatnih 10 miliona dolara koje su do 2004. dobili na ime pomoći iz SAD. Prema podacima iz SAD, do petog oktobra 2000. godine Otpor je primio više od 2.600.000 dolara, a od februara 2001. do novembra 2002. godine još 800.000 dolara. Osim navedenog novca, ovde treba dodati još milione dolara dobijenih za razne kampanje (Borba protiv kriminala, Borba protiv korupcije, Zakoni danas, Ko je kriv i slično).

Juna 2009. godine organizacija Transparentnost - Srbija pokušala je, takođe, da uđe u trag parama kojima je raspolagao bratski dvojac, koji je svojevremeno okupirao mesta predsednika Izvršnog i Upravnog odbora Otpora. Finansijska istraga je utvrdila da su Homen i Konstantinović falsifikovali potpise koordinatora Otpora u gradovima širom Srbije kako bi lažno prikazali da im je isplaćivano po 150 dolara mesečno. Jedan od koordinatora iz Vladičinog Hana još je 2001. godine u istrazi i medijima rekao kako su dobijali u najboljem slučaju po 130 dolara, i to neredovno.

Kako je istraga najzad utvrdila, pre gašenja Otpora celokupni troškovi nisu premašivali milion dolara, a za čak 1,1 milion ne postoje nikakvi, čak ni falsifikovani tragovi. Homen i Konstantinović za ovo nikada nisu bili pozvani na odgovornost.

Slobodan Homen, kao i ostali članovi njegovog klana izgleda da su nedodirljivi za naše istražne organe.

Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa zaključio je na sednici od 22. juna 2009. godine da su Homen i Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, prekršili član 6 Zakona o sprečavanju sukoba interesa, koji propisuje da je funkcioneru "zabranjeno da javnu funkciju koristi da bi uticanjem na odluku zakonodavne, izvršne ili sudske vlasti ostvario korist sebi ili drugom, stekao neko pravo ili pogodnost, zaključio pravni posao ili na bilo koji način interesno pogodovao sebi ili drugom". Pre toga je Ćirić prosledio Ministarstvu pravde dopis u kome se traži da sudovi prekinu sva suđenja i zamrznu izvršenja pravnosnažnih sudskih odluka koje se tiču radnih odnosa, a Homen je taj dopis poslao Vrhovnom sudu. Već sledećeg dana Republička vlada je usvojila zaključak kojim se ne prihvata preporuka Republičkog odbora za razrešenje pomenute dvojice.

 

Pranje novca u prisustvu vlasti

 

Borivoje Homen, samozvani kotorski gospar, i njegova supruga Dušanka u julu 2002. godine preko preduzeća Inova oštetili su Beogradske elektrane za 2,25 miliona dinara (37.500 evra, po kursu od 60 dinara za evro), prilikom isporuke dvostruko povećavajući ponuđenu cenu regulatora nabavljenih van konkursa. "Pretpostavljamo da je novac ili trošen za finansiranje Otpora, ili je podeljen sa nekim iz Beogradskih elektrana, a možda je sve otišlo i u njegovu firmu. U svakom slučaju, podnećemo krivičnu prijavu, za koju je predviđena kazna zatvora i do tri godine", izjavio je tada Bojan Stanojević iz Izvršnog odbora Skupštine grada. Naravno da od krivične prijave nije bilo ništa.

Našu pažnju privlači, međutim, još jedna osoba iz okruženja Slobodana Homena, izvesna Mirjana van Blankom, bogata udovica poreklom sa ovih prostora, ali sa boravkom pretežno u Holandiji. Gospođa Van Blankom se dovodi u poslovnu vezu sa narko klanom Osmani, a sa Homenom se u poslednjih godinu dana čak četiri puta zvanično susrela u njegovom kabinetu. Nezvaničnih susreta je bilo daleko više.

Gospođa Van Blankom u Beogradu nabavlja stanove preko izmišljenih ugovora o doživotnom izdržavanju koje, navodno, potpisuje sa starim licima bez bližnjih. U nekoliko slučajeva su se ipak pojavili srodnici ovih osoba koji su sudskim putem pokušali da ospore ugovore, ali pravosuđe, pod kontrolom Homena i porodice, još ni u jednom slučaju nije donelo presudu protiv gospođe Van Blankom. U nekim postupcima gde je prevara bila očigledna, predmeti su jednostavno bivali odloženi.

Na taj način, pribavljene nekretnine zatim kupuje pretežno jedna te ista grupa osoba, članova mafijaške grupe sa Bežanijske kose. Novac podzemlja i inače prolazi kroz ruke gospođe Van Blankom i to tako što se, navodno, prikuplja na dobrotvornim banketima u inostranstvu. Tako oprane pare zatim delimično završavaju u nazovi humanitarnim organizacijama, kao što je Fond Rebrača, ali se većim delom koriste za finansiranje političkih stranaka na vlasti, prvenstveno DS-a i PUPS-a.

 

Brisanje i dopisivanje

 

Poslovanje lažnim dokumentima radi nabavljanja atraktivnih nekretnina u Beogradu izgleda da je jedna od omiljenih delatnosti klana Homen. Već smo u Tabloidu 207 pisali kako je preduzeće ove porodice na prevaru uspelo da se dokopa zemljišta na Voždovcu u Vojvode Stepe 251, koje su decenijama pre toga stanari okolnih zgrada platili više od tri miliona maraka. Kao što smo onda pisali, geometar Rodoljub Tomanić iz beogradske firme Teodolit 1389 po nalogu Slobodanovog oca Borivoja Homena izradio je tlocrt u kome je ucrtao nepostojeću kućicu, koju su prethodno od opštine kupili Homenovi, ali je istovremeno preskočio da ucrta postojeći betonski objekat. Na osnovu toga, a u skladu sa zakonom po kome prazne susedne parcele mogu da se pripoje onoj na kojoj postoji građevina, porodična firma Homenovih dobija na korišćenje kompletno zemljište veće od 6.000 kvm koje zatim unosi u zajednički projekat sa Veropulosom.

Na taj način, mafijaška porodica je trebalo da stekne protivpravnu imovinsku korist veću od tri miliona evra. Računicu su im pokvarili obližnji stanari koji su se organizovali u odbranu svoje imovine. Iako su Homenovi protiv nenaoružanih građana prestonice izveli pravu malu vojsku iz podzemlja, registrovanu pod različitim preduzećima za navodnu zaštitu lica i imovine, do izgradnje nije došlo jer je investitoru, grčkom Veropulosu, usled aktuelne privredne krize ponestalo para.

Na drugoj lokaciji, u beogradskoj opštini Vračar, na parceli uz sam Hram svetog Save u Mačvanskoj ulici, Borivoje Homen je pokušao sličnu prevaru. Prvo je zahvaljujući svojoj ženi Dušanki dobio od grada zemljište na korišćenje koje je zauzimao trgovinsko-zanatski centar Vračarac. Pošto mu je ta parcela bila mala, sa vlasnikom obližnje parcele je sklopio ugovor o suinvestiranju. Pomenuti vlasnik susedne parcele je u zajedničko preduzeće uneo svoje zemljište i trebalo je da dobije odgovarajući procenat od prihoda od građevine koja tu bude sazidana.

Porodici Homen je, međutim, bilo malo to što su već od grada faktički za džabe dobili lukrativno zemljište, a suinvestitoru je trebalo samo da daju procenat od realizacije. Zato su prvo preduzeće Borivoja Homena, Dikem izolaciju, koje je sklopilo ugovor sa suinvestitorom, preneli u firmu Dušanke Subotić-Homen preuzevši sva prava prethodnog preduzeća, ali ne i njegove obaveze. Pošto je prevareni suinvestitor uspeo da dokaže da ima suvlasnička prava i u novom preduzeću, Homenovi su posegli za još jednom prevarom.

Po već oprobanom metodu, jednostavno su falsifikovali dokumenta po kojima suinvestitor pomenuto zemljište daje svojoj daljoj rođaki Svetlani Puzigaći koja ne živi u Beogradu. Iz tog razloga su Homenovi očekivali da niko neće moći da osporava njihovu tvrdnju kako suinvestitor ništa nije uneo u zajedničko preduzeće. Ipak, nesuđeni partner je uspeo da sudu priloži sve dokaze iz kojih jasno proizlazi da je on sve vreme vlasnik sporne nekretnine, pa na scenu stupa državni sekretar Ministarstva pravde - Slobodan Homen. Od tada nadležni sud nikako da nađe vremena da presudi u ovoj, inače, veoma jednostavnoj pravnoj stvari i samim tim zemljište vrati prevarenom vlasniku.

 

Združena akcija protiv matematičkih zakona

 

Pored nekretnina, klan Homenovih se bavi i drugim poslovima. Mlađe dete Borivoja i Dušanke, Jelena Homen, otkupila je u procesu "uspešne" privatizacije preduzeće Fima AD iz Mionice, koje se bavi proizvodnjom izolacionog materijala i ambalaže. Tata Borivoje odmah je postao predsednik Upravnog odbora. Beogradska berza je 28. marta 2008. godine objavila prospekt pomenute firme koji je potpisao  Borivoje Homen, iz kojeg se vidi da je Jelena Homen, advokat, ordinira u ulici Vuka Karadžića 8, vlasnica 78,22 odsto akcija, dok firma raspolaže sa 13,44 odsto sopstvenih akcija. Na čelu Nadzornog odbora koji bi trebao da vodi računa o zakonitosti poslovanja, nalazio se Zdravko Homen.

Manje od godinu i po kasnije većinski vlasnik preko Beogradske berze podnosi zahtev za prinudni otkup svih akcija od manjinskih akcionara. Domaći zakon ovo dozvoljava, pod uslovom da većinski u svom posedu ima najmanje 95 odsto akcija. Kao što smo iz prethodnog videli, sa akcijama koje je u svom posedu imala Fima, Jelena nije mogla da prebaci 92 odsto. Pošto na Berzi nije bila registrovana dalja kupovina, postavlja se pitanje kojom matematikom je 92 postalo 95 odsto. Kontrolore Berze nije začudilo ni to što se u zahtevu za prinudni otkup navodi Jelenina želja da otkupi preostalih 6.877 akcija. Prostim upoređivanjem sa prethodnim navodima, iz prospekta vidimo da to predstavlja 8,59 odsto, budući da je godinu i po ranije 73.169 komada predstavljeno kao 78,22 odsto.

Združenom akcijom Borivoja, Jelene i Zdravka Homena tako su u korist porodice promenjeni čak i - aksiomi matematike.

Porodica Homen, kao i mafijaški klanovi u svetu, kada ide u lov na tuđe pare obavezno nastupa zajedno. U aferi Satelit kao pravna zastupnica glavnookrivljenog za sklapanje nekoliko desetina miliona teškog štetnog ugovora pojavljuje se Dušanka Subotić-Homen. U ovom postupku ona brani Prvoslava Davinića koji se spori sa državom Srbijom. Na drugoj strani, Dušankin sin Slobodan Homen zastupa istu tu državu u istoj aferi, ali kao šef pregovaračkog tima koji s izraelskom firmom treba da nađe model sporazumnog rešenja.

Dok u Beogradu ruši i zida kako mu se prohte, Borivoje Homen se u svom rodnom Kotoru pridržava zakona. U strogom centru Beograda on planira izgradnju visešpratnice koja će nadvisiti i Hram svetog Save, i to na dvadesetak metara udaljenosti. U Kotoru, odakle je pre mnogo godina u Beograd došao kao siromašni student sa koferom starog veša, Borivoje je kupio jednu kuću iz srednjeg veka, koju uređuje po originalnim, starim nacrtima. Čak su i sva vrata i okovi urađeni u srednjovekovnom stilu kako pomenuta vila ne bi odudarala od okoline.

Unutrašnjost kuće je već druga priča. Podovi su pokriveni starim kamenim pločama, a plafone krase ogromne drvene, potporne grede. U salonu su zidovi visoki čak 3,5 metara što je impozantno i za jedan salonac u Beogradu iz 20. veka, a kamoli za srednjovekovnu kuću nekog pomorca. Vila je ispunjena umetničkim slikama, koje je delimično kupovao Borivoje, a jednim delom ih je nabavljala i njegova supruga Dušanka. I to, kao i ostalo što se odnosi na tu porodicu na veoma "originalan" način.

 

Nije Olja znala ko joj je u Fondu

 

Dušanka Subotić-Homen, ćerka uglednog beogradskog advokata Slobodana Subotića (branio i Dražu Mihailovića) jedna je od četiri sestre koje zajednički polažu pravo na jednu u nizu kuća koje su danas u sastavu kompleksa Američke ambasade u Beogradu. Prvi zahtev za restituciju naslednice su podnele posle 5. oktobra 2000. godine zbog čega srpska vlada ubrzano radi na preseljenju Američke ambasade na novu lokaciju, i to o trošku građana.

I Dušanka je advokat, ali je i stalni zastupnik raznih gradskih direkcija, ponajviše one za građevinsko zemljište, pa na taj način svom mužu, građevinskom preduzimaču, namešta najatraktivnije poslove. Tim novcem se Dušanka Subotić-Homen razmeće u ulozi mecene - u Crnoj Gori.

U porodičnoj vili Homenovih u starom delu Kotora već godinama se okupljaju razni umetnici. Tako je gospođa Subotić-Homen upoznala i slikarku Olju Ivanjicki. Kada je slavna umetnica preminula 2009. godine počinje rašomonska otimačina o njeno nasleđe.

Pošto Olja Ivanjicki nije imala bliske srodnike, pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu se kao mogući naslednik pojavila Republika Srbija. Na drugoj strani je bio opskurni Fond Olja Ivanjicki na čelu sa Dušankom Subotić-Homen, čiji je jedini argument bio navodni usmeni testament preminule slikarke. Osim neprocenjive zbirke slika, Olja Ivanjicki je ostavila i 150.000 evra namenjenih izgradnji muzeja njenog umetničkog nasleđa i ličnih predmeta.

Pred sudom, punomoćnica Fonda izvodi pravi pravni slalom i predlaže da se nađe kompromisno rešenje odnosno da isključivi vlasnik i zaštitnik autorskih prava bude Grad Beograd, čime se u spor uvodi i saborac iz studentskih dana Slobodana Homena, Dragan Đilas, prvi čovek prestonice. Iznenada Ministarstvo kulture, koje je prvo donelo rešenje da o zaostavštini brine Istorijski muzej Srbije menja svoju odluku i bez naknade objekat na Kosančićevom vencu 27, gde je pohranjena zbirka, prepušta Fondu Olje Ivanjicki pod vođstvom porodice Homen.

U međuvremenu je Grad Beograd dobio presudu kojom je postao vlasnik predmetnog prostora, ali svi upućeni tvrde da se time sračunato ide na to da se komplikovanom i dugotrajnom sudskom procedurom zametne svaki trag umetničkog i finansijskog nasleđa preminule slikarke. Posle ne treba da nas čudi raskošna umetnička zbirka vile Homenovih u Kotoru.

  

 

 

 

 

 

Sve se može kad se tako hoće

 

 

Prilikom podnošenja imovinske karte, Slobodan Homen, porodično zvani Cole, naveo je da je vlasnik samo dva stana (100 kvm i 49 kvm) u Beogradu, te auta škoda oktavija (godište 2008) i skutera piaggio (godište 2008). Oba stana je Cole, novodno, dobio od svojih još živih roditelja.

Osim građevinskog zemljišta, klan Homenovih raspolaže po našim saznanjima i poslovnim prostorom od 80 kvm u ulici Kneza Miloša u Beogradu, dok još po jedan lokal ima u Knez Mihailovoj i Čika Ljubinoj ulici. U Knez Mihailovoj klan poseduje tri stana iako svi žive u vili na Dedinju, koja se graniči sa parcelom na kojoj je izgrađeno sedište TV Pinka. A tu je i kuća u Kotoru.

Ima se, može se, pod uslovom da ste Homen, a ne ubogi zanatlija iz Mačvanske 40, stešnjeni stanar iz Vojvode Stepe 251, mali akcionar preduzeća Fima ili, ne daj bože, prodavačica u Zlatari Majdanpek.

 

 

Izolovani biznis

 

 

Apsolutni vlasnik preduzeća za proizvodnju regulacione opreme Inova d.o.o. iz Beograda, osnovanog 26. marta 1990. godine, koje se bavi "izgradnjom i opravkom brodova", jeste Dušanka Subotić-Homen. Prema finansijskom izveštaju, ova firma je ostvarila promet: 2006. godine - 19,3 miliona dinara (dobit: 821.000 dinara); 2007. godine - 28,9 miliona (dobit: dva miliona); 2008. godine - 18 miliona (dobit: 4,4 miliona), a rekord od 32,4 miliona je ostvaren 2009. godine (dobit: 6,9 miliona).

Inova je osnivač još jedne firme, tj. preduzeća za proizvodnju boja, lakova i premaza Dikem izolacija d.o.o. Beograd. Ovo preduzeće osnovano je 5. aprila 1990. godine, a direktor je Borivoje Homen. Kao lice ovlašćeno za zastupanje, u registru je upisana Jelena Homen (mlađa Slobodanova sestra).

Podaci iskazani u finansijskom izveštaju govore da pomenuta firma nije ostvarila nikakav prihod 2006. godine, a iskazala je dobit od 6,5 miliona dinara!? Proteklih godina je registrovan sledeći promet: 2007. godine - 282,6 miliona dinara (dobit: 143,7 miliona); 2008. godine - svega 31.000 dinara (dobit: 2,9 miliona?!), i 2009. godine - 5,3 miliona (dobit: 755.000 dinara). Pri tom, Dikem izolacija nikada nije imala više od dva zaposlena saradnika.

Treće preduzeće u vlasništvu klana Homenovih je Dikem chemical d.o.o, čiji je direktor opet Borivoje Homen. Preduzeće je osnovano 22. avgusta 1991, a osnivač je Dikem izolacija d.o.o. Beograd. Prema ciframa iz finansijskog izveštaja, ova firma je bila daleko profitabilnija od dve prethodno pomenute iz porodične imperije. Kompanija je ostvarila sledeći promet: 2006. godine - 237,8 miliona dinara (dobit: 13 miliona); 2007. godine - 281,9 miliona (dobit: 11,2 miliona); 2008. godine - 502,8 miliona (dobit: 7,3 miliona), i 2009. godine - 457,5 miliona (dobit: 6,4 miliona).

 Tako je porodica Homen u periodu od poslednje četiri godine zvanično obrnula skoro 20 miliona evra sa manje od 30 zaposlenih.

 

 

 

 

Pružanje otpora u WC-u

 

Nedavno je, u jednim dnevnim novinama, prisećajući se vremena u Otporu, Slobodan Homen ovako opisao jedan događaj iz doba borbe protiv Miloševića:

"Odlazimo na sastanak sa Papandreuom u Hajatu. Smrdimo na mokraću, ali iz takvog smo miljea došli."

Jedna od tadašnjih redovnih gošći restorana Ras na Vračaru, koji je nedavno srušen po nalogu Borivoja Homena, daje nam bliže objašnjenje tog "mokraćnog fenomena":

"Slobodan Homen, njegov brat Neca Konstantinović, Srđan Milivojević i drugi iz Otpora često su dolazili u ovaj restoran. Jeli su i pili u separeu, zaštićeni od naših pogleda, mada smo mi znali ko su i šta tamo rade. Kada su imali dovoljno para od stranih donacija, odlazili bi onako pijani u WC i tamo ušmrkavali kokain. Tako ošamućeni znali su da padnu u sopstvenu mokraću ili fekalije. Obeznanjene bi ih zatim kelneri iznosili napolje i stavljali u taksi."

Ljubiša Novaković, koga zatičemo u ruševinama njegovog restorana Ras u centru Vračarac, pokazuje mesto gde su se nekad okupljali otporaši i prepričava jedan događaj iz devedesetih godina prošlog veka:

"Najavili su mi dolazak navodne delegacije iz Amsterdama. U zakazano vreme pojavili su se neki momci za koje sam na prvi pogled zaključio da su narkomani: duga, neuredna i masna kosa, ispijena lica, neuredna odeća. Moje sumnje su se potvrdile kada se iz Otporovog separea osetio miris marihuane."

Na zidovima porušenog centra Vračarac u kome je za vreme navodnog otpora Slobodanu Miloševiću orgijala Homenova kamarila ispisan je grafit: Homene, da li si se za ovo borio?

 

 

 

 

Elektronska pljačka sopstvenog "blaga"

 

Pošto su se u policiji, tužilaštvu i na sudu nagomilali dokazi kriminalnog delovanja Slobodana Homena i njegove porodice, domišljati državni sekretar je došao na ideju kako da zauvek prikrije sve tragove.

Svetska banka je Srbiji odobrila novčana sredstva za sprovođenje programa pod nazivom Dils, u okviru kog će sva dokumenta iz pravosuđa biti digitalizovana, što znači da će izvorna dokumentacija na papiru biti spaljena. Za sprovođenje tog plana trenutno je zadužen Bora Todorović, još jedan brat od tetke, zar sumnjate - Slobodana Homena. Todorović je istovremeno i pomoćnik ministra pravde za moderne tehnologije.

Kao što je nekada bratski tandem pljačkao Otpor, tako i sada dva brata usaglašeno planiraju da u elektronsku formu ne prebace ni jedan jedini dokument koji na bilo koji način tereti klan, jer će uništenjem originala nestati i svi dokazi o njegovim nezakonitim radnjama.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane