Natrag

Povodom

Povodom

Jagodina: prljav novac se lepi na prljave ljude

 

Čime ih je napumpao MOL

 

Kada se udruže prljavi kapital i potreba za finansiranjem zoološkog vrta, moguće je i menjanje svih zakona i planova, kao što pokazuje trougao Republika - opština Jagodina -  mađarska kompanija MOL

 

Igor Milanović

 

Milisav Buca Marković iz Jagodine baš nema sreće sa organima ove države. Pre mnogo godina, još u vremenima kada se na tako nešto retko ko odlučivao, Buca je svoj novac zarađen u inostranstvu uložio u privatne poslove u Srbiji. Bio je i u uslovima samoupravnog socijalizma uspešan privatni preduzetnik.

Onda su došla ratna vremena devedesetih. Sve je u Srbiji stalo, samo se vojska još kretala. Na poziv Radmila Bogdanovića, devedesetih godina XX veka Buca svoj novac ulaže u revitalizaciju propalog preduzeća Resava iz zavičajne Jagodine. Od svojih para je otplatio sve dugove koje je preduzeće napravilo još dok je bilo u državnim rukama, radnicima uplatio doprinose za sve one godine gubljenja vremena po praznim halama i krenuo u - propast.

Novoj vlasti, koja je uzjahala odmah pošto je Buca preuzeo Resavu, nikako nije odgovaralo to što postoji privrednik koji je i u tmurnim vremenima nešto postigao. Demokrate su uz pomoć lokalnih moćnika, a uz korišćenje i očiglednih falsifikata, na kraju uspele od Buce sve da otmu. Ne samo Resavu, već i mnogo više.

Te lokalne moćnike, Buca svrstava u krug oko Dragana Markovića Palme, neprikosnovenog vladara Jagodine, a i šire. Još u vremenu dok su mu otimali Resavu, jer nije hteo da se tali sa političkom elitom, Buci su oteli i posao oko benzinske stanice na autoputu Beograd - Niš.

Kako je konstatovano u zapisniku o vanrednom inspekcijskom nadzoru Ministarstva za kapitalne investicije od 15. marta 2005, potpisanog od Zarije Zečevića, Buca je imao sve neophodne uslove za izdavanje građevinske dozvole. Odnosno, nedostajala mu je podrška lokalnih struktura vlasti, a to je na kraju prevagnulo nad zakonima.

Buca je još 1999. podneo zahtev tada nadležnom ministarstvu da mu se odobri da na svom zemljištu pored autoputa napravi benzinsku pumpu sa pratećim sadržajima. Saglasnost za to je dobio tek četiri godine kasnije, znači posle "demokratskih" promena. Nekoliko meseci kasnije biva usvojen i Prostorni plan neophodan za izdavanje konačne dozvole. Pošto su usvojeni i prateći akti neophodni za zaključivanje ko je za šta nadležan na Koridoru 10, Buca marta 2004. traži od nadležnog opštinskog odeljenja i ministarstva izdavanje akta o urbanističkim uslovima.

U avgustu 2004. Buca dobija traženi akt od ministarstva, ali ne i od opštine. Zbog toga avgusta 2004. podnosi opštini novi zahtev za izdavanje akta o urbanističkim uslovima. Tada kreće beskonačna prepiska između Opštine Jagodina i nadležnog ministarstva, gde ministarstvo uporno potvrđuje da su ispunjeni svi zakonski uslovi za rešavanje po Bucinom zahtevu, a opština uporno tvrdi da zakonska i prostorna regulativa nije dovoljno jasna.

Novembra 2004. Ministarstvo za kapitalne investicije obaveštava Republičku direkciju za puteve da je ranija stacionaža benzinske pumpe "Jagodina 2" u potpunosti zadržana, a to znači da pumpa treba da bude građena na zemljištu koje je u Bucinom vlasništvu.

Na osnovu ovoga pomenuti zapisnik o vanrednom nadzoru konstatuje u zaključku kako je opštinsko odeljenje bilo dužno da Bucin zahtev reši u zakonskom roku koji je iznosio 30 dana. O kaznenim merama protiv nesavesnih službenika, međutim, nema ni reči.

Opština zbog nedostatka sankcija nastavlja da se igra pokvarenih telefona, sve dok konačno ne uspeva da isposluje promenu stacionaže i planiranu pumpu "Jagodina 2" izmesti na drugo zemljište. Sve se može kada se uplete prljavi domaći kapital udružen sa sumnjivim strancima.

Kompanija Interspid iz Beograda podnela je, naime, 19. maja 2004. zahtev Izvršnom odboru opštine Jagodina za izradu plana detaljne regulacije. Svega tri nedelje kasnije Izvršni odbor Opštine prihvata ovaj zahtev i baca se na posao.

Interspid je postao poznat još devedesetih kada je preuzeo sve granične prelaze u Srbiji i tamo sazidao svoje duty-free prodavnice. U njegovoj vlasničkoj strukturi se nalazio i Marko Milošević.

Posle petooktobarskih promena Interspid je našao druge investitore umesto odbeglih članova nekdašnje vladarske porodice. Za konkretan posao kod Jagodine bio je zainteresovan mađarski MOL čija se pumpa danas tamo i nalazi. Po ubrzanom postupku tako biva izmenjen detaljni prostorni plan i proglašeno da pumpa ne treba da bude tamo gde je skoro deceniju planirana, već na mestu koje odgovara novom investitoru. Ono što Buci sa svim zakonskim pokrićima godinama nije polazilo za rukom, Mađari su dobili za samo nekoliko meseci, računajući tu i vreme potrebno za izmenu postojećih planova i akata.

Na kraju, Buci za utehu ostaje njegov ugostiteljski objekat u centru Jagodine. Odnosno, ostajao mu je, dok mu i njega pre nekog vremena nisu - oteli.

 

 

 

 

Skupoća

 

Za Bucino stradanje, iako je on godinama investirao u pumpu za koju na kraju nije dobio dozvolu nego je data belosvetskim vagabundama, nije kriva opštinska uprava Jagodine. Ona je samo osluškivala šta oni gore misle i osećaju. Na kraju je rešila da se konačna dozvola izda onome ko ume da plaća ispod žita. Gostovanje "Mocarta", kupovina žirafa i mesta u skupštinskim klupama nisu jeftin hobi.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane