Natrag

Putevi bede

Putevi bede

Ni: od zaraze do gladi samo je jedan korak

 

Od kolevke pa do groba nastava u prirodi i ok soba

 

Otrovali su etu aka u dva-tri dana! Za decu iz nike Osnovne kole Car Konstantin organizovana je nastava u prirodi. Nastava u prirodi ili trovanje. Trovanje hranom ili je stomani virus? Gladni dani dolaze sa kiom. Komentari na raun vlasti izostaju! Dokle e glad izdrati: mesec, dva, tri?

 

Miodrag Milojevi

 

Dobrodolicu u Ni - eli vam Ni ekspres! Velkam u Ni! Studenti, Ni ekspres vam tedi deparac! Studenti svih asocijacija - 30 odsto popusta! Putuj i studiraj! Reklame!

Niki istai ulice, kad se sete, ponu da razmahuju. Razmahuju po vazduhu. Nose narandaste kombinezone, guraju ute kante. Metle lie na pauinu, metle su od neke guste trave, u zelenu travu uglavljen je tap. istai ulice uspavano mau.

Tako je bilo pre kie. Posle kie, ta da se radi?

Lokva na stanici. uti ista zahvata vodu, uliva u kantu, to se prospe, razmahuje. Besmislen, uzaludan posao, ista se lenjo pomera, bez cilja.

Izmeu korita Niave, obuenog u braon boju, kamene ploe, i zidova tvrave to stoje kao ogledalo, sve do drvea sa utim cvetom, buvlja pijaca dugaka najmanje kilometar. Kilometar s jedne, kilometar s druge strane, dva kilometra prodavaca.

Tesan prostor od mosta, od ulaza u tvrave do autobuske stanice, to je crn prostor, to je mete, korov, pantalone, kaievi, pertle, cipele, dve patke, crni mravinjak. Poinje kia, kap kie nema gde da sleti. Venci suve paprike, plastine flae u narandastoj i crvenoj boji, liker, rakija, vino, sok od paradajza u svim bojama. Iz torbe vire dve paje glave, mrtve, patke uvezane kanapom, oi sijaju mrtvim sjajem od stakla. Ko se u Niu zaposlio, nije dovoljno to se zaposlio, potrebno je da ga vide u gradu u radno vreme da pokae ko je on i ta je.

 

Stomane rane

 

U Niu su otrovali etu aka u dva-tri dana! Nastava u prirodi za uenike nikih osnovnih kola. Za decu iz nike Osnovne kole Car Konstantin organizovana nastava u prirodi. Ve prvog dana jedno dete se alilo. Simptomi su povraanje, dete je dobilo dijareju. Kako se kasnije ispostavilo, dete je pre dolaska bilo ''u kontaktu sa pacijentima obolelim od stomanog virusa". Sa decom su lekari nike Hitne pomoi, broj obolele dece se svaki dan poveavao. Od ukupno 193 dece pregledano je 134, a kod 53 dece dijagnostikovani su simptomi dijareje.

Naravno, mediji su zakljuili da je dolo do trovanja hranom.

Direktor se zove Despot Despotovi, prosedu kosu pustio preko uiju:

- Odgovorno tvrdim da hrana i voda nisu uzrok stomanih tegoba. Da je tako, potvruju istraivanja Instituta za javno zdravlje u Niu. Analizirali su sve namirnice s kojima su maliani bili u kontaktu i rezultati su pokazali da je hrana bila apsolutno ispravna.

Uprava je imala vremena da sakrije namirnice.

Ljiljana Ili, pedijatar nike Hitne pomoi, danonono je bila sa malianima, vodila borbu protiv stomane bolesti, ali se broj obolele dece poveavao iz sata u sat. Znai, ona nije imala odgovor protiv bolesti.

Ljiljana Ili:

- Sudei prema klinikoj slici i bez dubljih analiza jasno je da je re o stomanom virusu. Tegobe i njihovo trajanje nisu specifini za trovanje hranom.

Kia, Divljane i stomane rane! Od kolevke pa do groba - nastava u prirodi i ok soba.

- Od prvog dana boravka dece u Divljanima kia je gotovo bez prestanka lila. Zato deca nisu izlazila iz gornjeg paviljona. Po itav dan su bila upuena jedna na drugu. U takvoj situaciji bilo je dovoljno da samo dvoje ili troje dece imaju stomani virus, specifian za ovo doba godine, koji se prenosi respiratornim putem. Poto je to najlaki nain prenoenja bolesti, nije udo to smo drugog dana imali 12 maliana sa dijarejom, a ve treeg dana njih 19 imalo je te simptome.

Kakve je mere preduzela doktorka Hitne pomoi? Da je velika gustina na malom prostoru izazvala tegobe, decu je trebalo razdvojiti ili raspustiti kuama, ili ih prebaciti po raznim delovima zgrade. Zato lekari Hitne pomoi to nisu uinili? Zbog toga to je naknadno izmiljena pria da je blizina dece izazvala epidemiju.

Stanje obolele dece vrlo brzo se stabilizovalo uz primenu probiotika i infuzije. Za brz oporavak zasluno je osoblje kuhinje odmaralita koje je po preporuci lekara promenilo jelovnik.

Ako su deca obolela od vazduha, respiratornim putem, zato je promenjen jelovnik? Trebalo je promeniti vazduh.

Despot Despotovi je dobar ovek:

- Deci koja imaju lekarsku potvrdu da su loeg zdravstvenog stanja bie vraen iznos od sedam hiljada dinara, kolika je cena sedmodnevne nastave u prirodi.

Deci koja su umesto nastave leala u bolnici odmaralite treba da vrati novac. Da ne bi vratio pare, Despot sklopio dil sa lekarima. Deca iji se roditelji bune dobie potvrdu ''da su loeg zdravstvenog stanja.'' To su ona deca koja imaju sklonosti ka trovanju.

Zato svi roditelji nisu digli glas protiv nastave u prirodi koja zbog kie nije ni realizovana? Prirodu deca nisu ni videla.

Zato to su deca i roditelji iz Nia.

Despot Despotovi, direktor sa kosom preko uiju, ubeen je da je re o sabotai. Ako je o sabotai re - neko je bacio otrov u kazan sa hranom.

- Ubeen sam da je ovo jedan od naina da se sabotira rad Divljana. Nekome smeta to je nae odmaralite puno dece. Spekulacije o trovanju hranom samo je jedan od pritisaka da se deca odvedu na drugu stranu.

Deca su trovana hranom, o emu postoje odgovarajui medicinski nalazi, otrovala se treina uenika, nisu u pitanju nikakve "spekulacije".

- Saboteri pri tom namerno ne uzimaju o obzir veoma vanu injenicu, da deca ovde izvode nastavu u prirodi, graani godinje utede oko 30 miliona dinara.

Kako se boravkom u prirodi pravi uteda kad jedan dan sa trovanjem ili bez trovanja kota hiljadu dinara? Kako graani utede i na emu tede? Na vazduhu ili na hrani? Kako tede graani ija deca nisu kolarci?

Despotovo odmaralite puno je dece jer o tome odluuju direktori sa kojima je Despot u vezi, nika optina puni gradski budet.

Lako je zakljuiti da bi se roditelji pljakali i dalje, treba po svaku cenu zatakati stvar da bi u gastronomsku gasnu komoru bila ubaena deca iz drugih kola. Direktor e, suoen sa zatvaranjem, pokvarene namirnice razbacati oko Divljana.

Nilije su odahnule. Despod Despotovi nee ostati bez fotelje a lokalna samouprava bez zarade.

Deca su se zarazila od kie, uestvovale su i kine gliste:

- Gotovo prvog dana od boravka dece u Divljani padala je kia.

 

Ulini biznis

 

Ni je veliki grad. Na jednom mestu maglovito subotnje jutro, dvadeset hiljada ljudi. Svako je stao na vlaan trotoar, stavio korpe. Jutro je obeavalo da e svako preiveti.

I svi se okreu, okrenu se i kupuju:

- Prethodnu subotu dala mi po 15 dinara, mnogo joj je lep, sad trai 40!

- Dok me ova pita, ima one to prodaju koske, po 57 dinara, ja ono kuvam ili napravim gula ili neto. Ova Ciganka me po ruku udarila, ova ruka, lomila sam je, lomljena.

- Stvarno sam imala, stvarno sam imala, nego sam izgubila telefon, alal im pare.

- Aman, gospoo, imam dvoje dece, neu da me kune, gospoo, pa to mi je poso.

- Dva sina? Imam i ja. Mo' da mi da telefon, kod tebe u uzmem i dogodine.

Venci paprike oko glave, niko se ne uri, niko se ne nudi, sve funkcionie.

- Koja je dobra?

- I jedna i druga, ova je za pitu, ova je za peenje.

- Ne, bre, za pitu.

- Ova je dobra peenka.

Glas joj je tih, ne unosi se u lice:

- Oplemenjiva? Ovo je porodina krema - ona je za sve. Na bazi kantariona i nevena, za lice i za opekotine. Ona je 570 dinara.

- Ono to sam ranije uzimala, to je fenomenalno, fenomenalno.

Toliko komplimenata, toliko su paljivi, uviavni. Svako ima lepu re, stranac im se divio, sluao, posmatrao...

Spustila je malo robe u kutiji, to su srebrne cipele kao za bal:

- Sestro, Marko upropastio i onog Marka, brata od strica. Onako lepo dete i obueno i nahranjeno i poteno.

- Sestro, nemam ivaca.

- Verujem, verujem, verujem.

- Dobro, ima i gore. ivim samo za njega.

- Vazelin, vazelin, vazelin! - odbija se od utog, uglaanog zida Tvrave.

 

u da skinem pantalone

 

ute kante istaa ulica okreu nevidljive tokove. Mladi momak ne zna ta e sa sobom, zahvata vodu. On je nov, Saveta u utom se smeje:

- Zamisli da je more, neka plivu, neka plivu graani. Neka mislu da je more, neka plivu tu, na Niavu. Kia pada, produi tamo, pa da begamo!

Saveta gura utu kantu, nosi narandasto odelo, kockasta je poput kante nad kojom se vidi njena upava glava:

- Nije za mene, od ovu Gordanu to me ganja, za devera da uzmem, za mog ika pantalone.

- Neu te vie ganjam. Ajde, alal ti, u zdravlje da gi nosi!

- Danas uzimam, kad imam pare. Kad nemam pare, ja ne uzimam. Ja kad reim, kad imam pare... Ajd, da kaem - daj mi na veresiju. Neu. Ja to ne volim. Ja mogu te zamolim ako mi danas ba neto hitno - sutra pare.

Saveta se uspravlja:

- Snea uzela gore i nije gi dala pare. Radim ja, istim ulicu, neto se setim na pijac.

ena se zaletela.

- Ti, mori, pare da mi da!

- Gospoo, kake pare?

- Uzela si haljinu od mene.

- Gospoo, zajebala si se malo, ja haljine u ivotu ne nosim. Haljine i suknje imam na milion, al nita ne nosim.

- Jeste, nisi ti, jedna druga.

- Pozdraviu je da ti donese pare, to mi je kuma, Snea.

Policajac okupio uline prodavce, sklonili se od kie, uvukli u prolaz ispod pravih i tvrdih stubova:

- Zna ta u da radim. u odem kod komandira, Simonovia. u da skinem pantalone, do kolena. Neka radu ta oe. Nek piu da sam lud, da me vode u Toponicu. Bolje ne da poginem, ovde, na ulicu. Da ja spreim neto to ne mogu da spreim.

Niava se otima, preskoila je kamenje koje uti crno i pokriveno. Pod niavskim mostom ima jedan leaj. Baena kartonska kutija. Skoro dva metra visine. Gore je gvoe, kao gvozdeni krevet. Niki kloar koji spava tu, kraj vode, dovukao ardinjeru. Stane na ardinjeru, razmesti kartonske kutije, odbaci se dva metra uvis i spava.

 

Lokalna banka, lokalno vreme

 

Fasade nike optine razlepljene i opale. Pored optine je banka. U banci je guva, pretnje, psovke, zapomaganje. Zarobljena i zakljuana doktorka. Mala je doktorka, pored nje elegantna, plavokosa slubenica. Visoke potpetice, prugasto odelo:

- Vi ste sad doli kod mene.

- Ne, ne! Vi ste mi ukrali karticu!

- Doli ste kod mene posle radnog vremena. Banka je zatvorena.

- Alo, ljudi, kako! Jedina filijala vam radi do dvanaest i trideset! Ljudi, u Beogradu radi subotom i nedeljom po celi dan.

Ni optina ne radi:

- Vladimire, podignuu ih u vazduh!

- Evo u optini...

- Gospoo, evo vidite, istaknuto je radno vreme.

- Alo, kako u Beogradu, u Knez Mihailovoj, radi celi dan subotom i nedeljom, alo, svuda u svetu radi. Ja idem svake nedelje u Beograd. Ne moete dozvoliti da u ovolikom gradu radi do pola jedan!

- Ja ne odluujem o radnom vremenu. Izala sam da vas ispotujem kao klijenta, ja vas ne mogu da primim posle radnog vremena.

- U redu - neete. Ostaje da se zahvalim to ste prekinuli moje dranje iza brave, ja sam lekar, nisam kreten! Za svakog mog klijenta ja ostajem ne jedan sat nego jedan dan.

Doktorka se otrgla, otila je pravo. Kao da ima neki cilj. Nekome e se aliti.

Slubenica, kuca, dugo kuca na braon zatamnjena staklo banke, da je opasnost prola, da je puste unutra.

Stojim do samog stakla, uo se smeh.

ta se dogodilo? Kad je poela da vie, okrenuli su klju, zakljuali staklena vrata banke. Doktorka je bila zakljuana. Doktorka se zaletela, odbila o staklo.

Nemaju obezbeenje da bi je izbacili na ulicu ili obezbeenje eta po gradu.

Onda je najhrabrija, najmlaa slubenica, izala na ulicu. Koliko da izvede doktorku. Kad su njih dve izale brava je zakljuana iznutra.

Ko u banci u Niu, gde rade mahom mlae ene, da subotom radi celi dan? Skratile su, prilagodile radno vreme svojim potrebama.

 

Preivljavanje

 

Na ulici, na trotoaru gde je buvlja pijaca, svako e preiveti. Napravljen je takav dogovor. Na ulici ostadoe pokisle knjige. Sve drugo je spakovano i odneto. Kia je pokvarila dan koji je obeavao da e biti lep.

Prodaju se plastini pitolji, strujomeri, ventilator, jedna kaika, telefoni, patike, rafovi, makaze, upaljai, jedna mala garnitura aha.

Male ute patike za decu. Poto patike?

- Dvesta dinara!

- Moe za sto?

- Kaki, bre, sto dinara, te su patike dve 'iljade.

Prodaju se uplje plastine kutije, stari tranzistori:

- Samo stavi baterije, on radi!

Ne treba baterije, kupac plaa i nosi sjajnu, naduvenu kutiju. Nilije, sve se baca, sve se ponovo vraa i sve im treba.

Ali kia, kia e pokvariti sve. Sve su cipele, crne kone jakne, sva je roba briljivo oiena i podmazana. Sve to Ni, dugaka, bolesna ivotinja, proguta i izbaci, to se ponovo lie, isti i vraa. Svi su zanati zastupljeni. Iz bureta veto iskovane pei, kovane sekire.

Preko puta je tepih crvenog kamena - Teniski klub, Radniki. Dve devojice klizaju u znoju i kii.

Kavez ima kvadratni metar. U kavezu pas, oi bez sjaja, lutalica. Gospoa ga prodaje kao vujaka.

- Vujak? Ui mu nisu prave?

- Nisam ga forsirala sa kalcijum.

Ceo Ni bi se ispravio kad bi imao neko, neko ko bi ga nahranio, formirao i "forsirao s kalcijum". Podgrejani asfalt uti, kljua zelenilo puno jeda, kao u akumulatoru.

Na krovu automobila kavezi sa pticama, na vrhu je peva koji ne prestaje. To je niki specijalitet:

- Od tiglica i kanarinku, to mi kad ukrstimo, to je Ni stvorio. Peva, kako da ne peva.

- Poznaje li mlekadiju iz Jagodine, to razvozi mleko. On kupuje od mene divlje ptice. tiglice, sajzle, tanceri, najvie tanceri!

Radnik je mlekare. Kupuje po 300 dinara komad! Lovim ih na mreu, mreu imam est metara! Kako da nema divlje ptice u Ni!

Kia je bila, prosipala belu penu kao sapunicu. Nigde ivog oveka u putu. Takav dan, Ni je pun naroda, masa se zalee, kliza kao na poledici.

Gradsko vee grada Nia donelo odluku da e preduzeti mere. Vie nee pokrivati gubitke JKP preduzea, da se smanji sedenje po kafanama, kresanje trokova reprezentacije da JKP ponu da posluju profitabilno.

Ali nema anse. Nilije se teko zapoljavaju. Kad se zaposle, posle je lako. Ulice su pune nezaposlenih. Zaposleni gledaju kroz prozor, posle se ohrabre, osamostale. Radno mesto oni ve imaju, platu primaju redovno.

Nije to groe. Jeste, Dragomir prodaje zelenkasto zrnevlje na dnu bele plastine kofe. Za zrnevlje ima kupac. Cena - 20 dinara.

Dragomir apue:

- Omladina oe neto lepo, neto dobro, a da ne radi. E pa ne moe.

- ta da radi, tako vreme nastalo.

Sluaj, ovaj, jedan unuk, nema ga, izgleda da plaa stan. Izgleda da radi sa doktori, ovi to prave take.

Ovi dvojica, mukarac i devojica, oni dou jedno vee pa ih nema jedan, dva dana. Javu se. Kau, dedo, babo, nee dovee da doemo.

- Dedo za uinu, dedo za uinu, treba.

- ta da radi.

Dragomir se, od svih unuka, nada jedino u Milentija:

- Da ti kaem. On ima devoje, iz drugu dravu, iz Zajear.

- Dedo, ja 'ou al ona nee... Ona da kae, ajde...

- Muke, muke, muke. Mi tol'ko ne imamo muke kad bejasmo momci i devojke. Samo uje ovaj se verio, onaj se verio. Kuku lele!

- Uuu... sasvim drugo, savim drugo! - ree Dragomir.

Dragomir i dalje, na kii, prodaje groe. To je zrnevlje, belo zrnevlje.

Bio je gladan, mutan dan u Niu, zbog kie.

Poelo je dobro. Izneli su koliko su mogli, izaao je crni mravinjak, ceo Ni, kupovalo se, prodavalo.

 

 

 

 

 

"Sudei prema klinikoj slici i bez dubiljih analiza jasno je da je re o stomanom virusu. Tegobe i njihovo trajanje nisu specifini za trovanje hranom."

 

 

 

Veliki je to grad. Na jednom mestu maglovito subotnje jutro, dvadeset hiljada ljudi. Svako je stao na vlaan trotoar, stavio korpe. Jutro je obeavalo da e svako preiveti.

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane