Natrag

Ekskluzivno

Ekskluzivno

Milorad Ulemek iza kulisa Petog oktobra (2)

 

Predatori se prvi predali

 

Iz zatvorske knjige "Revolution - izmeu razuma i srca", izdate ove godine, ekskluzivno prenosimo delove koji govore o kontaktima sa Zoranom iniem 6. oktobra, u vreme kada su dogaaji jo uvek mogli da krenu u sasvim drugom smeru

...

Bili smo na Dorolu kada mi je zazvonio mobilni telefon. Broj mi je bio nepoznat. Bio je to Boko Buha, komandant Beogradskog odreda policije ili Beogradske brigade, kako su taj odred popularno zvali. Pitao me da li moemo da se vidimo...

Doli smo do kapije njegove baze. Odmah su nas pustili unutra...

- Tebi je jasno ta se jue dogodilo - poeo sam prvi. Klimnuo je glavom.

- I vie nego jasno, bio sam tamo itav dan i jedva sam izvukao ivu glavu.

Priao je ta se sve jue izdeavalo i kako su proli on i njegovi ljudi.

U glasu mu se oseao bes, razoarenje i tuga. Krivio je za to visoke rukovodioce i ministarstva.

- Neke od tih pizdi su se ve ranije dogovorile, a nas su poslali u haos. Hteli su da igraju na dve stolice. To me je i najvie povredilo. Iako su se dogovorili sa "ovima", ipak su hteli da pokrenu svoje dupe, pa ako sluajno "ovi" ne uspeju da mogu da kau: eto mi smo uinili to i to. Pizda im materina! - besneo je Boko koji je, inae, po prirodi bio staloen i miran ovek, pa je bilo pravo iznenaenje videti ga onako uzrujanog i besnog. Ali, bio je u pravu. Vrh policije je prodao policiju. S jedne strane su svesno povlaili poteze da pu uspe, a s druge su slali policiju na ulice, ne razmiljajui o tome da moe da doe do masakra...

Poeo sam da mu priam sve o naem ueu u jueranjem danu. Ispriao sam mu i o mome noanjem susretu sa iniem.

- I ta emo sad da radimo?

- Nita! Nita mi tu ne moemo, niti treba da radimo. Sada je sve na politiarima, neka se oni dogovaraju i jebavaju meu sobom. Mi tu vie nemamo ta da radimo. Jer, vidi: ta god da uradimo, jedna od strana e biti nezadovoljna i mi emo biti glavni krivci. Ako razmilja o nekom javnom redu i miru, onda nemoj mnogo da se optereuje. Oni koji su napravili ovaj haos i oterali policiju sa ulica neka snose odgovornost za nastali haos. Sami e oni uvideti da ulice ne mogu funkcionisati bez policije. to se tie nekih drugih stvari, ja sam ih noas jasno postavio i mislim da sam imao ozbiljnog sagovornika. Ako se neto i desi, nee moi da kau da nisu bili upozoreni. Tako da mislim da bi trebalo da ostanemo u svojim bazama.

- Najvanije je preiveti prva tri dana - ubacio se Bracanovi - u svakom ovakvom sranju gde euforija vlada ispred pameti. Prva tri dana su zato najgora, tek posle, kada razum preuzme dizgine, stvari se postavljaju na svoje mesto...

- A ta je sa Vojskom? - pitao je Buha.

Dolo mi je da se nasmejem. Svi su se non-stop pitali ta je sa vojskom. Toliko je jo u nama bila uvreena misao da je vojska, nekada mona institucija, jo uvek takva, pa smo svi gledali u nju puni vere, nade i iekivanja. Tako smo bili vaspitani od malih nogu. A ta ista vojska je podbacila ve bezbroj puta. Naravno, nije bila kriva vojska, bili su krivi oni koji su se njome igrali svih ovih godina, pojedinci koji su po podobnosti postavljeni na njeno elo...

 

Cena revolucije

 

U povratku ka Institutu bezbednosti, razgovarali smo o sastanku na kome smo upravo bili. Vozio sam polako. Ulice su i dalje bile puste. Tek na njima poneki prolaznik. Na njima ne vidimo vozila, kao da je uveden par-nepar. Ti retki prolaznici su se brzo sklanjali sa ulica, kada bi nailazila naa tri crna dipa zatamnjenih stakala. Kao da su i oni prihvatili onu Bracanovievu logiku o "prva tri dana". Ne znam zbog ega, ali mi je prijala ova vonja praznim ulicama. Nekako sam se oseao oputeno. Taman smo stigli do Lisiijeg potoka kada mi je zazvonio mobilni telefon. Na vezi je bio Duan. "Taj se ba navrzao", pomislih. Javio sam se.

- ta radi? - pitao je.

Odgovorio sam mu neto neodreeno.

- Onaj, to si se sa njim video, pita da li moe da se opet vidite?

Imao sam mobilni sa zvunikom, koji sam ukljuio, tako da i Debeli moe da slua na razgovor. Pogledao sam ga, i on je klimnuo glavom.

- Gde? - pitao sam.

- U Skuptini grada.

Uputili smo se ka Skuptini grada. Na ulazu u ulicu Kneza Miloa nije bilo ive due. Stali smo ispred zgrade MUP-a i krenuli na gore. Policajci, koji su bili kod ulaza u zgradu, videi nas u maskirnim uniformama, povikali su uglas: "Predajemo se!", na to sam ih pogledao onako belo.

- Koji vam je kurac?! - brecno sam se na njih, iznerviran njihovim postupkom.

- Mislili smo, mislili smo da ste vi ...

Odmahnuo sam rukom i produio dalje. Onda sam zastao i pitao jednog policajca, koji je tu bio kao nekakvo obezbeenje, koga ima gore.

- Nikog, treba da dou - odgovorio mi je. Nisam ni hteo da se penjem na sprat. Krenuli smo dalje. Kod "Londona", ulice su izgledale kao da smo na nekom ratnom popritu. Na sve strane ubre, polomljeni izlozi i prevrnuti kontejneri, iz nekih se jo vio dim...

Ispred ulaza saekuje me ume, on nas vodi gore na sprat. Ulazimo u jednu kancelariju, ili ta je ve, u kojoj sede ini i eda, vidim i Duana i Kuma kako stoje pored prozora. Ima tu jo nekih ljudi, ali ne poznajem ih sve. ini mi prilazi i pozdravljamo se. Onda on kae svima da izau napolje. Gleda u Bracanovia koji izgleda kao proleni Deda Mraz. Ja ga predstavljam. Ostali smo nas trojica i sedamo za sto. Umorni smo i neispavani. ini mi objanjava kako se nekako mora uspostaviti kontakt sa policijom i da bi ona trebalo da bar svojim prisustvom uspostavi nekakav red. Objanjava mi da se u toku noi desilo mnogo kraa i da su gotovo svi izlozi do Trga Republike polupani i pokradeni. Govorio je on o emu smo mi govorili kod Buhe, kao da je sluao na razgovor. Zato mi osmeh osvaja lice. On zastaje sa priom i gleda me zaueno. Rekoh mu zbog ega sam se nasmejao. Sada se smejemo zajedno. Bracanovi kae da je to cena revolucije.

- Tano - kae ini i dodaje - ali ne bi trebalo da ta cena bude previsoka. Dovde je sve dobro prolo. Bez rtava i bez nekog velikog loma, tako bi trebalo i da ostane...

 

Mnogo im neprijatno

 

- Morate da napravite nekakvu delegaciju koja e otii do MUP-a i koja e se dogovoriti sa elnicima MUP-a u vezi nekih osnovnih stvari - kaem mu.

ini sve zapisuje na nekom paretu papira. Ulazi eda i govori mu da je vreme da se vide sa nekim ljudima i da su doli neki novinari koji trae intervju. Izlazimo iz kancelarije i on nas prati do dole. Dole, u malom holu, kod sporednoga ulaza, vidim da su vrata neke prostorije otvorena, a unutra puno oruja. Ulazim unutra i sve mi lii na neki vojni magacin. Ima tu svega: zolja, PKT-a i bombi, najvie automatskih puaka.

- Iz Majke Jevrosime - kaem i okreem se iniu i edi, koji stoje u holu i deluju kao da im je neprijatno. eda mi objanjava da su to pokupili od demonstranata i stavili pod klju (!).

- To vam nee trebati, ve sam vam objasnio kako sada funkcioniu stvari. Zato se opustite.

Pozdravljamo se i dogovaramo da ostanemo na vezi. Kada sam izaao iz Skuptine grada video sam da se ve skupilo dosta naroda u ulici Kralja Milana. Vire i gledaju ta se to deava oko Skuptine grada. eda izlazi sa mnom i oni poinju da mu skandiraju: "edo! edo!", on im odmahuje. Smejemo se.

Kao u Holivudu kae Bracanovi. Odlazimo.

 

***

Treba da svratimo u MUP. isto da vidimo ta se deava i da im prenesem neke stavove sa ovog sastanka sa iniem, mada znam da postoji nebrojeno paralelnih kontakata i da je ovaj razgovor sa mnom bio jedan od mnogih. Kada smo stigli u MUP, ovoga puta nisu se predavali. Salutirali su, sada su skoro svi rukovodioci bili tu. Mada su i malore, pre dva sata, bili tu. To sam saznao kasnije.

Uli smo u kabinet naelnika Resora javne bezbednosti. Unutra su bile gotovo sve "njuke": Luki, Roa, Stevanovi, Guri, tu je i ure, i jo neki. Svi su na okupu. Po osmesima im vidim da se neto i nisu obradovali mom dolasku. Nekako su im kiseli osmesi. Svima osim Guriju i uretu. Oseam kao da sam ih prekinuo u nekom dogovoru. Pozdravljamo se i ukratko im priam ta se sve izdeavalo u protekla dva dana. Oni sluaju vie reda radi, nego to su stvarno zainteresovani. Kao da hoe da kau kako ih sve to, to se izdeavalo, preterano ne zanima. Njih vie zanima ta e biti dalje...

 

Unapred otkazali poslunost

 

Priam im o mom malopreanjem sastanku sa iniem i o tome kako treba da se uspostavi kakav-takav javni red i mir. Stvari mogu da se, pored ovolikog naroda, otrgnu kontroli. Vidim da ih ni to neto preterano ne zanima. Ve imaju kontakte po tom pitanju. Osmehuju se kao hijene. Okreem priu na neku bezveznu temu. Boli me dupe za to to ovi pajaci ne vide situaciju onako kako je ja vidim. Oni su sada kao psi koji su ostali bez gazde i sada ekaju da li e neko da dohvati lanac, kojim su bili vezani, i da ih povue na svoju stranu. Oni su prodali reim. Oni su "preleteli"i dogovorili se i pre nego to je poelo. Misle da e tako stei neki poen. Slatka su im radna mesta. Ne odlazi im se. Misle i trude se da budu zadrani i ponovo na usluzi. Ne putaju im se kombinacije koje su do sada imali u rukama.

ure mi pokazuje oima da izaemo napolje. Ulazimo u neku drugu kancelariju.

- ta je, bre, ovima? - pitam ga.

- Ovde je totalni haos, Vlajko je nestao jo jue. Oni su mu otkazali poslunost. Zato je jue i bio ovakav haos. Ni sada se ne zna ko pije, a ko plaa. Pokuavaju da urade sve ne bi li se dodvorili onima koji su do sada bili niko i nita.

- Jebem im usta! ekaj, da li oni misle da e moi da ostanu na ovim sadanjim funkcijama?

- Neverovatno, jebote, potpuno neverovatno! - etam po toj kancelariji i vrtim glavom. Drava i nacija se nalaze pred ambisom, koji preti da nas usisa, a ovi kloari kuju planove kako da se i posle svega odre na svojim buavim pozicijama. Da li je mogue da nisu shvatili da niko ne voli izdajnike niti "preletae", pogotovo ne u ovoj naoj struci?! Pa, kako ne shvataju da e ovi, to su sada jo niko i nita, kada sutra budu doli na vlast, upravo prvo njih poistiti?! Ako su izdali reim, kome su bili verni skoro itavog svog ivota, to ne bi izdali i ovaj, protiv koga su se tako zduno borili poslednjih nekoliko meseci.

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane