Natrag

Rusija

Rusija

Fenomeni: Zato je danas u Rusiji broj dece bez roditelja vei nego posle Drugog svetskog rata

 

Deje suze nikad ne presue

 

Srenom se smatra ona drava u kojoj se dobro oseaju starci i deca ako imaju ta da obuku, obuju, pojedu, ako ive u pristojnim uslovima i ne oseaju se naputenim od drutva. Time u Rusiji ne mogu da se pohvale ni starci ni deca. Posebno je teko deci koja su ostala bez roditelja. O njihovoj sudbini pie na dopisnik

 

Viktor Hlistun,

dopisnik iz Moskve

 

O problemu dece siroia koji su iz nekog razloga ostali bez roditelja teko mi je da piem. Tim pre to ih inovnici dravnih slubi, politiari i razni narodni predstavnici pominju onda kada treba da poveaju svoj rejting i autoritet kao, na primer, pred izbore u neki vaan organ. Tada moete da ujete prie o takvim projektima od kojih vas zaboli glava i ini vam se da e sutra-prekosutra problem dece bez roditelja biti reen.

Takvim obeanjima ne treba verovati. Izmeu ostalog, i zbog toga to u Rusiji ti isti dravni inovnici i politiari ne znaju ak ni koliko tano u dravi siroia ima. A njih je veoma mnogo - priblino 800.000. Neki strunjaci pominju i vee brojke, ak i vie od milion.

Poreenja radi, naveu dve cifre koje pokazuju skalu ove nesree. Godine 1989. (tj. neposredno pred poetak idiotske perestrojke) u zemlji je zvanino registrovano 87.000 siroia, a odmah posle Velikog otadbinskog rata 1945. bilo ih je 680.000. Oni koji uporeuju perestrojku i reforme koje su za njom usledile sa svetskim ratom nisu tako daleko od istine. Otkud toliko dece siroia?

Odgovor je jednostavan: od siromatva i pijanstva. Uasni podaci kau da nekoliko stotina hiljada ena (tanije oko 300.000, pa i vie) ostavljaju svoju novoroenu decu u porodilitima. U Moskvi svaki dan svoju decu ostave dve ene! Veina majki govori da nemaju od ega da izdravaju dete - nemaju novca! Zato se postidim i loe oseam kada se govori o tome da u Rusiji raste broj milijardera. Mnoge roditelje, posebno one koji se beznadeno odaju alkoholu, liavaju roditeljskih prava i oduzimaju im decu. Rezultat: najee siroii postaju deca kojoj su roditelji ivi. Ako je verovati statistici, takve dece koja imaju roditelje ali su postali siroii, ima od 80 do 90 odsto od celokupnog broja siroia. Njihova sudbina je nezavidna, jer je u rukama drave, tj. njenih predstavnika - pomenutih inovnika.

 

Put u ludnicu

 

Ne treba ni rei da se drava povukla i da se ne brine o siroiima. U zemlji ima oko 2.000 domova za nezbrinutu decu. Postoje i takvi domovi u kojima se prema deci odnose dostojno oveka. U ove domove dolaze i bogati biznismeni kako bi dali materijalnu pomo. Drava je donela zakon po kojem se detetu bez roditelja, kada postane punoletno, daje stan. S druge strane, u pravosudnim organima postoje informacije o prestupima protiv siroia u domovima za nezbrinutu decu: o sluajevima ubistava, silovanja, prebijanja, nezakonitog smetanja u duevnu bolnicu. Ovo poslednje je posebno popularno meu rukovodiocima dejih domova. Mnogi inovnici opravdavaju svoje postupke time da ne mogu da se izbore sa vaspitanjem tekih sluajeva dece tinejderskog uzrasta. Ali, ako bolje sagledate, shvatiete da od onog deteta koje upute u bolnicu za mentalno obolele prave ludaka, tj. nesposobnu osobu na koju se zakon ne odnosi - ako govorimo pravnim jezikom. Interes je oigledan - ako je neko nesposoban, onda stanom i privilegijama koje dobija od drave raspolae staratelj. Drugim reima, i novac koje dete dobija od drave i stan dobijaju - neasni inovnici. Jo jednostavnije reeno, u pitanju je kraa. Takvih sluajeva je mnogo. U svakom sluaju, inovnici na pametan nain zaobilaze zakon. Nedavno je provladin list Ruska gazeta objavio lanak u kojem je pokazano ta rade inovnici.

 

Krive su emocije

 

"Gradska komisija o pravima oveka grada Komsomolska na Amuru predala je redakciji Ruske gazete informaciju o tome da je oko 20 vaspitanika gradskog Dejeg doma br. 1, iji direktor je Ljudmila Ivanovna Karga, nezakonito poslato u psihijatrijsku bolnicu. Razlog - loe ponaanje tinejdera. Posle takvih "vaspitnih mera" deca su poela da se ale na ozbiljno pogoranje zdravlja. Simptomi: pospanost, apatija, pogoranje pamenja. Deca koju su po nekoliko puta podvrgnuta "vaspitnoj egzekuciji", dala su izjave u tuilatvu sa podrobnim opisom metoda leenja u "ludari".

Zatitnik interesa siroia je lokalni advokat Jurij Jerov. Prema njegovim reima, u dejem domu se nalazi 79 vaspitanika. U poetku je objavljeno da je 13 tinejdera poslato na "vaspitavanje" u "ludaru", a kasnije se ispostavilo da ih je bilo 20.

- Na osnovu moje izjave, gradsko tuilatvo je povelo istragu i potvrdilo injenice o smetanju u duevnu bolnicu svih pobrojanih tinejdera, kao i davanje deci antidepresiva, korektora ponaanja i drugih lekova koji se obino daju tekim psihikim bolesnicima - izjavio je Jerov.

Ipak, tuilatvo je hospitalizaciju proglasilo osnovanom. Stvar je u tome to su tinejderi, navodno, bili ranije na posmatranju u psihoneurolokom dispanzeru kod specijaliste za decu. I upravo po njegovim uputima vaspitanici su hospitalizovani, zbog "emocionalnog rastrojstva". Ali, tuilatvo je u svojoj istrazi pronalo i niz radnji kojima se naruava zakon: pre hospitalizacije dece svoje miljenje trebalo je da da komisija sastavljena od psihijatara, dakle, trebalo ih je informisati o leenju. Pored toga, pogrena je bila primena tako jakih lekova, poput neuroleptika.

U ovoj situaciji, pie dalje Ruska gazeta, treba obratiti panju na poziciju pravosudnih organa. Posebno treba obratiti panju na to to lokalni istraitelji nijednom nisu pomenuli da, u skladu sa vaeim Zakonom o psihijatrijskoj pomoi i pravima graana prilikom njenog ukazivanja, dozvolu za prinudnu hospitalizaciju maloletnika treba da da sud. Ali, u Komsomolsku na Amuru saglasnost suda niko nije traio. Samim tim, nije bilo ni sudske kontrole.

Princip prema kojem "nepoznavanje zakona ne oslobaa od kazne" niko nije ukinuo. Lice odgovorno za donoenje reenja o hospitalizaciji u psihijatrijski stacionar trebalo je da poznaje zakon., kao i to da slanje dece bez pregleda strune komisije u psihijatrijsku ustanovu potpada pod lan "Nezakonito smetanje u psihijatrijsku ustanovu" Krivinog zakona. Ovaj lan propisuje i kaznu od tri do sedam godina zatvora za njegovo nepotovanje.

 

Bez buke, molim

 

Ne znam da li e inovnici koji su u ovom sluaju uestvovali biti kanjeni nakon objavljivanja lanka u provladinim novinama, a malo verujem i u to da e sud zaustaviti inovnike drugih ustanova za decu bez roditelja. ak i u Moskvi, civilizovanom gradu, gde je i kontrola nad dejim domovima vea nego u drugim regionima, rade se uasne stvari. Tako se, na primer, u Moskvi pred sudom nedavno naao i Oleg Kuzin, jedan od rukovodilaca prestonikog Centra za socijalnu pomo porodici i deci "uravuka". On je okrivljen za surovo prebijanje maloletnih vaspitanika. U Istranom komitetu pri tuilatvu Ruske Federacije saoptili su sledee:

- 28. januara je Kuzin, koji se nalazio u svom radnom kabinetu, pio alkohol. U isto vreme, u sobi za igru bila je grupa dece. Kuzinu se nije dopalo to su deca bila buna, pa je uao u sobu za igru i grubo pokuao da ih utia. Zatim je udario dvoje dece glavom o zid, a na jednog deaka koji je legao na pod - Kuzin je seo. Okrivljeni je pretukao petoro dece uzrasta od 12 do 14 godina. Sudi mu se po lanu Krivinog zakona "Prekoraenje dunosti sa tekim posledicama". Kazna za ovaj prestup je od tri do deset godina zatvora.

I opet nisam uveren da e ovaj inovnik dobiti ono to zasluuje i da e se drugi ponaati prema bespomonim siroiima paljivo i sa razumevanjem, zatitniki. Mada, iskreno govorei, ljudi koji rukovode i rade u dejim domovima nisu uvek profesionalci. Plate su ovde mizerne, a rad sa decom i uslovi rada - teki. Selekcija radnika za rad u dejim domovima, naalost, malo gde se sprovodi, a ako se i sprovodi, to je samo formalno. Evo, opet, injenica.

 

Da se ne raaju siroii

 

Jezivo zvue "materijali" krivinog dela koje se nalazi na sudu Permske oblasti. Glavni lik ovde je bivi direktor Jezerskog psihoneurolokog internata Grigorij Banikov. ta je on uradio? Banikov je poslao nekoliko svojih pacijentkinja na nezakonitu, prinudnu medicinsku - sterilizaciju. I sve bi ostalo tako kako je da glas o ovom uasnom delu nije doao do Tatjane Margoline, opunomoenika za zatitu prava oveka u Permskoj oblasti. Ona je objasnila da je 14 devojaka koje su ivele u internatu pod zvaninim starateljstvom Banikova podvrgnuto stranoj operaciji. Istraga tuilatva je potvrdila tu injenicu. Pored toga, tuilatvo smatra da je Banikov nezakonito potroio lini novac osmoro vaspitanika internata. Opet kraa! Ali, to nije najvanije. Evo ta je novinarima ispriala Tatjana Margolina:

- Operacije su se sprovodile bez obaveznog sudskog reenja, samo na osnovu zahteva staretalja odnosno direktora internata Banikova i dokumenta lekarske komisije rejonske bolnice. U poetku su sterilizaciji podvrgnute tri devojke. One su bive vaspitanice dejih domova koje su, kada su odrasle, ivot nastavile u specijalnom internatu, jer boluju od psihike bolesti. Ispostavilo se da su sve tri trudne. Kada se za to saznalo poslate su na prinudni abortus iako su bile u poodmaklom stadijumu trudnoe. Istovremeno su podvrgnute i sterilizaciji. Kasnije su pod no hirurga bile poslate i druge vaspitanice ovog internata. Porazan je cinizam u administrativnoj formulaciji u svim prateim dokumentima, da "ludaci ne treba da raaju". Prema reima Margoline, krivino delo su poinili i lekari koji su sterilisali devojke, po lanu Krivinog zakona "Propust". Po utvrivanju krivinog dela, Banikova nisu uhapsili - on eka suenje u svom domu. Kako e se stvar zavriti, neizvesno je, ali Tatjana Margolina je zadovoljna to su se istrani organi ipak zainteresovali za ovo delo.

- To to je sluaj stigao na sud, smatram velikim uspehom nas koji se bavimo zatitom prava oveka i novinara. Lokalna administracija se iz sve snage trudila da sakrije ovaj sluaj.

Naalost, permski sluaj nije jedini. Sa slinim "lepotama" ivota susreu se i vaspitanici nekoliko slinih ustanova, ak i u Podmoskovlju. U oblasnom tuilatvu dobro se seaju nedavnog sluaja nezakonite sterilizacije nekoliko devojaka u Psihoneurolokom internatu br. 5. Jedna devojaka je ak bila nevina. Rukovodstvo internata su kaznili - nekog administrativno, nekog krivino.

 

 

 

 

Policijski podaci

 

Rezultati takvog vaspitanja dece siroia u domovima za nezbrinutu decu su veoma tuni. To se vidi i po statistikim podacima koje je nedavno objavilo Ministarstvo unutranjih poslova Rusije. etrdeset odsto siroia koji su potpuno dravno osigurani (tj. u dejim domovima) kasnije postaju alkoholiari i narkomani. A 10 odsto njih izvri samoubistvo, to je stavilo Rusiju na tuno prvo mesto na svetu po broju samoubistava meu decom i tinejderima. Njih 40 odsto svake godine izvri skoro 150 hiljada prestupa a samo 10 odsto zapone normalan ivot.

 

 

 

 

 

Rezultati istraivanja: deca nemaju kud

 

Izlaz je jasan svima - potrebno je, kako je to uraeno u Evropi, odustati od dejih domova i prednost dati ak i privremenom smetanju siroia u porodice, kojima bi se plaalo za njihovo izdravanje. Ali, pitanje je da li su Rusi spremni za takvo reenje problema siroia. Nadam se da e itaoci sami odgovoriti na ovo pitanje ako proitaju rezultate istraivanja koje se time bavilo.

Vie od polovine (56 odsto) Rusa pozitivno se odnosi prema ideji o usvajanju dece iz dejih domova. Vie od ostalih, pozitivno se o ovom pitanju izjanjavaju itelji gradova koji imaju od 100 do 500.000 stanovnika (64 odsto), kao i ene (61 odsto), a manje mukarci (50 odsto) i stanovnici megalopolisa (44 odsto). Ali, samo etiri odsto njih planira da u budunosti usvoji dete, a od tog broja tri etvrtine ne tvrdi da e se to i dogoditi. Ovde je broj mukaraca i ena isti. Meu omladinom od 18 do 34 godine, jedan i po put vie ima onih koji su spremni da usvoje dete u odnosu na sve graane - est odsto. Toliki procenat graana sa visokim prihodima, takoe, planira usvajanje. Ali, svake godine vie od hiljadu usvojene dece vraaju se u deje domove. Novi roditelji ne mogu ili ne ele da ih ostave u svojim porodicama.

Podaci za prolu godinu pokazuju da je u usvojiteljske porodice bilo dato 12.300 deaka i devojica, a u porodice stranaca 3.300. Najvie zahteva meu potencijalnim usvojiteljima odnosi se na decu do pet godina starosti. A glavninu dece u dejim domovima ine oni od 10 do 15 godina starosti (60 odsto). Pored toga, svaki etvrti domac je dete invalid (23 odsto).

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane