Natrag

Nemaka

Nemaka

Ultimatum: Nemaka je hrianska, ko to ne prihvata promaio je mesto boravka

 

Nita od multi-kulti

 

Tradicionalno konzervativni Bavarci prvi su posle biveg berlinskog senatora skrenuli panju na probleme neintegracije stranaca u nemako drutvo i odluili da tome stanu na kraj. Nemakoj je potrebna nova strategija doseljavanja, poto joj u bliskoj budunosti preti nedostatak strunjaka, a u toj strategiji nema mesta za pripadnike stranih kultura, koji, prema sadanjim iskustvima, ne ele i ne mogu da se integriu

 

Fridrih Emke,

dopisnik iz Frankfurta

 

 

Predsednik bavarske vlade Horst Zehofer (CSU) ve due je vreme pod snanim politikim pritiskom. Debata o poloaju stranaca u Nemakoj, kao i razgovori o poloaju Nemake u svetu kao da su prolazili pored njega. Doskoro.

Bavarska ima poseban poloaj u Nemakoj. Biva kraljevina od uvoenja republikanskog sistema nosi naziv Slobodna drava Bavarska i odlikuje se specifinostima koje je izdvajaju od ostatka Nemake. Bavarci su na te specifinosti ponosni iako nikada ne dovode u pitanje ni svoju pripadnost nemakoj naciji niti svoje mesto u nemakom savezu. Po teritoriji, ovo je najvea savezna pokrajina u Nemakoj, u kojoj pored Bavaraca ive i potomci drugih staronemakih plemena, kao to su Franci.

Naziv Bavarska (nem. Bayern), preko latinskog Baiuvaren, proistekao je iz keltskog ili slovenskog naziva jednog plemena - Bojara. Svoju deliminu nezavisnost u okviru Nemakog carstva Bavarska je stekla veoma rano, a posle Napoleonovih osvajanja postala je kraljevina. I danas Bavarci s potovanjem govore o svojim monarsima posmatrajui ih kao predstavnike posebne bavarske kulture. Naslednici kue Vitelsbaha i dalje uestvuju u bavarskom javnom ivotu, iako nemaju politikih aspiracija.

 

Hrianstvo - nemako merilo

 

Posle II svetskog rata na podruju amerike okupacione zone u junom delu Nemake formirana je stranka Hriansko-socijalna unija (CSU), koja je od poetka u koaliciji sa Demohrianskom unijom (CDU) stvorenom na ostatku nekadanje Zapadne Nemake. CSU je striktno pokrajinska, bavarska stranka, koja na izborima uestvuje iskljuivo u granicama Bavarske, u kojoj se sestrinska CDU ne kandiduje. Na saveznom nivou ove dve stranke su u veitoj koaliciji.

CSU se oduvek smatrala uvarem bavarske tradicije. Bavarci su katolici i veoma konzervativni, kao uostalom i drugi alpski narodi. Porodica, crkva i drava su glavni orijentiri u ivotu svakog Bavarca. Sledei ovaj konzervativizam, CSU je od rata naovamo jedina vladajua stranka u Bavarskoj. Za ivota njenog najpoznatijeg lidera, kontroverznog Franca Jozefa trausa, predizborna raunica je uvek glasila 55 plus odsto odnosno najmanje 55 odsto glasova.

U poslednje vreme je dolo do naglog opadanja popularnosti ove nekada neprikosnovene stranke. ak ni formula 50 plus odsto vie ne izgleda realna i mnoge voe CSU sa zebnjom oekuju sledee pokrajinske izbore i gubitak apsolutne veine.

Horst Zehofer je aparatik bez harizme. Odlino se snalazi u partijskoj kombinatorici, ali ne poseduje privlanost neophodnu da za sobom povue birae. Nema ni ideje ni energiju koji bi pokazali da je voa sposoban da zemlju izvue iz nedaa u koje je zapala zajedno sa celom Nemakom.

Nasuprot njemu, u unutarpartijskim borbama stoji Karl Teodor, baron od Gutenberga, okretni savezni ministar odbrane. Ka Te, kako ga zovu prijatelji, majstorski uspeva da sprovodi skoro izofreninu politiku pocepanu izmeu nemake unutarpolitike potrebe da povue svoje vojnike iz Avganistana, i spoljnopolitikih obaveza prema NATO saveznicima, na prvom mestu Amerikancima. Svojom domiljatou je ve vie puta pokazao da je talentovan politiar s kojim treba raunati i u budunosti.

Da bi sauvao presto partijskog i pokrajinskog voe, Zehofer je morao da se aktivira, a za temu svog nastupa je izabrao u poslednje vreme veoma atraktivno pitanje stranaca u Nemakoj.

"Multikultura je mrtva", uzviknuo je nedavno Zehofer na sastanku Mladih Unije. "Nai pogledi na svet su hrianski, i to je merilo svakodnevne kulture u Nemakoj." Prisutni su ga pozdravili aplauzom, jer slino misli i nemaka kancelarka Angela Merkel (CDU). Isto to je pisao i Tilo Saracin u svojoj poslednjoj knjizi, samo to petao koji prvi zakukurie zavri u loncu. Saracina su prvo prognali iz Nemake banke, gde je bio lan Upravnog odbora, a onda su ankete pokazale da 80 odsto Nemaca deli njegove stavove.

Odmah posle ovog nastupa Zehofer je dobio jasnu i glasnu podrku Angele Merkel, koja je 15. oktobra poruila: "Mi smo vezani za hriansku sliku oveka. To je ono to nas ini ovakvima. Onaj ko to ne prihvata promaio je mesto boravka", rekla je efica CDU-a i aktuelna kancelarka na regionalnom sastanku stranke u Berlinu.

Uslov svih uslova integracije je uenje jezika, a to ne ini ogromna veina doseljenika iz neevropskih zemalja. U meuvremenu je i turski predsednik Abdulah Gul preko turskih novina u Nemakoj pozvao svoje sunarodnike da ue jezik domaina.

Kada su u pitanju doseljenici iz evropskih zemalja, problem u vezi s integracijom postoji jedino kod izbeglica sa Balkana, i to posebno meu Romima i Albancima. Svesni da svakog asa mogu da budu vraeni u zemlju porekla, oni se ne optereuju pitanjima integracije u nemako drutvo. U ovom trenutku oko 12.000 ljudi oekuje svoju deportaciju iz Nemake na Kosovo, od tog broja njih 10.000 su Romi.

Zehofer i zvanina nemaka politika za njih ne vide nikakvo reenje u Nemakoj. Sve to je nemaka vlada spremna da uini za ove izbeglice je gotovo simbolina novana pomo pri povratku na Kosovo. Ove osobe nisu briga Nemake, smatra se u Berlinu, ve zemalja iz kojih potiu.

 

Turci socijalno neupotrebljivi

 

Nemaka briga su oni koji tek dolaze. Po nekim predvianjima, ve 2011. Nemakoj e biti potrebno pola miliona kvalifikovanih stranih radnika. Ko je pod tim podrazumeva?

Nemaki ministar Gvido Vestervele poruuje: "Kao drava mi imamo jasno razumljiv interes da se zapitamo koga pozivamo da ivi u Nemakoj." Njegovu ideju dalje razrauje predsedavajui Mladih Unije Filip Misfelder u intervjuu asopisu Rheinische Post: "Potrebne su nam pozitivne migracije koje e da stimuliu trite rada, a ne da optereuju socijalnu dravu". Dalje, smatra Misfelder, Zehofer je u svojim novim izjavama "pogodio icu velikog broja ljudi".

Deo na koji se odnosi ovaj kompliment je Zehoferovo jasno odbijanje daljeg dovoenja ljudi iz stranih kultura. Prema njemu, Turci su nesposobni da se integriu i nisu drutveno korisni. "Iscrpljena je spremnost daljeg prihvatanja migranata u na socijalni sistem," zakljuuje Misfelder.

Posle Saracina, Nemaka na pridolice gleda sasvim drugaije, ili kako je to Merkelova naglasila: "Greke poinjene poslednjih 30-40 godina ne mogu preko noi da se isprave". Konzervativna Bavarska je prva, kroz usta svog premijera koji se bori za politiki opstanak, zvanino svima stavila do znanja da je Nemaka posveena evropskim i hrianskim vrednostima. Eksperiment nazvan multi-kulti drutvo i zvanino je proglaen mrtvim.

 

 

 

 

 

Fale, ali da li su sposobni

 

Nedostatak strunjaka je vidljiv u ovom trenutku privrednog oporavka. Strukovna udruenja upozoravaju da trenutno nedostaje 36.000 inenjera i 43.000 IT specijalista. Sledee tri godine, kako smatra savezna vlada, nedostajae 85.000 inenjera i 70.000 strunjaka prirodnih nauka. Sveukupno e tada biti potrebno 330.000 novih akademskih graana.

"Samo kod graevinskih inenjera imamo prirodni gubitak od nekoliko hiljada godinje, jer ih vie odlazi u penziju nego to zavrava studije," poverava asopisu Frankfurter Rundschau Hans-Peter Kajtel, predsedavajui Saveznog udruenja nemake industrije.

Problem koji je postavljen pred nemake vlasti glasi: koje inostrane diplome i svedoanstva mogu da se prihvate i u kojoj meri. Odgovor je jasan jedino kada su EU dravljani u pitanju, ali poto njih nema dovoljno da popune rupe na nemakom tritu rada, glavna debata se vodi po pitanju pridolica iz evropskih zemalja izvan EU odnosno koliko su oni kvalifikovani za rad u Nemakoj.

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane