Natrag

Sindikati

Sindikati

Elektrodistribucija Beograd: borci za radnika prava ne mogu radnike oima da vide

 

Motke, butke i polutke

 

Da u javnim preduzeima Srbije nema ko ne krade, pokazuje sluaj Elektrodistribucije Beograd, gde su se u lopovluk ukljuili ak i sindikati. Samozvani radniki zastupnici najradije se bave isto komercijalnim poslovima, od marketinga do voenja splavova, a za zavijanje creva gladnih pregalaca nemaju ni sluha ni vremena

 

Milan Malenovi

 

 

Elektrodistribucija Beograd ima 1.700 zaposlenih, etiri sindikata i milion problema. Skoro da je nemogue saznati ko je od koga potekao, zato se odvojio i koga vie zastupa. Kao ni ta ko krade.

Prvo se od Nezavisnog sindikata odvojila grupa radnika i formirala GSHNER Nezavisnost, a onda su se pojedini odvojili i vratili u stari sindikat. Osim Nezavisnog i Nezavisnosti, danas u EDB-u imamo i Sindikat EDB-a i SRED (Sindikat radnika elektrodistribucije) Beograd. A to vie sindikata, to radnici imaju manje prava.

Sindikati bi trebalo da se bore za radnika prava i da radnike zastupaju u pregovorima sa poslodavcima. Nekada smo bar tako uili u kolama. Danas su se vremena promenila i sindikati se vie bave trgovinom nego klasnom borbom.

 

Trgovako drutvo

 

Na zvaninom sajtu Sindikata EDB vidi se da oni svojim lanovima, a i ire, nude kupovinu suhomesnatih proizvoda iz preduzea Ekologik Java, i to na tri mesene rate. Kome je to malo, moe da se upie i na teaj stranog jezika u koli uro Salaj, uz porodini popust od 25 odsto.

Da ne zaostane za svojim kolegama, Nezavisni sindikat se odmah odrekao trajkova i svojim lanovima zauzvrat ponudio obuku za vozaa B kategorije po ceni od 25.000 do 30.000 dinara, u zavisnosti od vozila. Za one koji bi da smraju posle obilnih obroka suhomesnatih proizvoda, Nezavisni nudi i veliki izbor sportske odee i obue na tri do etiri mesene rate, koju mogu da kupe na platou ispred TC Piramida na Novom Beogradu. Za kraj, tu je i stomatoloka ordinacija dr Aleksandra Kostia, koju sindikat reklamira, istina, bez ikakvog popusta za lanove.

SRED Beograda je jo neiskusan pa nudi samo novanu pomo svojim lanovima u vezi sa trokovima leenja, sahrane lana porodice i slino. Usput radnike vodi i na letovanje u Grku, razume se po punoj ceni.

Majstor za zaradu mimo sindikalnih delatnosti je svakako sindikat Nezavisnost, koji ima i sindikalni apartman, ali i sindikalni splav i sindikalnu firmu.

Splav je na Adi Ciganliji, a radio je privatno pruajui usluge svakome ko je imao da plati. U Nezavisnosti su pojam "ravnopravnost" shvatili doslovno, pa nisu pravili nikakvu razliku izmeu gostiju. Tako su lanice sindikata na Dan ena dovedene na ovaj splav, ali su kao i svaki drugi gost morale uredno da plate ceh koje su napravile.

Nezavisnost je 19. aprila raspustila Odbor poverenika sindikata Nezavisnost ED Beograd i za v.d. glavnog poverenika postavila Miodraga Radivojevia.

Ve 26. aprila novi rukovodioci sindikata podnose krivine prijave protiv Tomislava Neovanovia, biveg glavnog poverenika, i protiv sekretara sindikata, Biljane Kovaevi, koja je bila i direktor NESS CO, sindikalne firme. Tada na povrinu isplivavaju mnoge nezakonitosti koje su se odvijale pod firmom sindikalnog rada.

Prema pomenutoj prijavi, Biljana je bila i direktor preduzea NESS CO, kao i poslovoa i direktor splava Pikaso. Novo rukovodstvo nije sa sigurnou moglo da utvrdi da li je ona usmeravala sindikalne pare tamo gde je bila direktor ili je to inio Zoran Timotijevi, tadanji zamenik glavnog poverenika Tomislava, a koji je bio i predsednik Upravnog odbora istog preduzea i splava. Timotijevi je danas predsednik Nezavisnog sindikata, s kojim je sindikalna asocijacija Nezavisnost u veitom ratu.

Koliko je u proteklom periodu potroeno i za ta, to ni sami akteri nisu umeli da kau. Splav Pikaso je, inae, po dostupnim informacijama, graen parama EDB-a, a ne novcem sindikata.

Kada su ovako finansijski zbrinuti lideri Nezavisnosti najureni iz svog matinog sindikata, kao funkcioneri su vaskrsli u Nezavisnom. To je bio razlog za uzajamno mazanje blatom ova dva sindikata, zbog ega su radniki interesi gurnuti u stranu.

Rat za kasu

 

V.D. glavnog poverenika Nezavisnosti Radivojevi u jednom svom javnom obraanju lanstvu pita se zato bive rukovodstvo nije predloilo planove za sredstva kojima je raspolagalo i zato nisu donete odluke kako e i na ta da se troe pare. Odmah zatim on konstatuje da je bive rukovodstvo po sopstvenom, slobodnom nahoenju raspolagalo kasom, splavom, apartmanom, slubenim vozilima marke jugo ute i crvene boje koje su vozikali i za privatne potrebe, da su bespotrebno plaali advokate iako sindikat raspolae pravnom slubom.

Za sindikalne aktivnosti smenjeni rukovodioci nisu imali para, tvrdi Radivojevi.

Preavi u Nezavisni sindikat, bivi iz Nezavisnosti su se obruili na svoj stari sindikat dokazujui da su sve radili po zakonu i odlukama nadlenih organa, a da je njihova smena bila nelegitimna. Rat oko sindikalne kase pune novca od lanarina i prihoda ugostiteljskih objekata, nastavlja se i ovih dana.

Ni rukovodioci drugih sindikata nisu izdrali da ne ulete u rat za radnike due. Sindikat EDB, koji glasi za reprezentativni, oglasio se jednom pomalo zajedljivom informacijom: "Svi oni koji nisu lanovi Sindikata EPS, a gadljivi su na novac koji je sindikat ispregovarao, imaju mogunost da isti ne prime". Inae, re je o nekih 9.000 dinara, koliko po raunici voa Sindikata EDB pripada svakom radniku.

Tu slavljeniku raunicu kvari injenica da je rukovodstvo EDB-a svojim radnicima prethodno smanjilo plate za 10.000 dinara, u proseku, pa ova poviica ne predstavlja ak ni vraanje na preanje stanje.

Plate su smanjene tako to su kolektivni ugovori predviali vrlo rastegljivu cenu radnog sata koja je varirala od 119 do 135 dinara. Rukovodioci EDB-a su, onda, po sopstvenoj volji isplaivali neku satnicu koja je bila izmeu ove dve svote i tako zakidali radnicima na platama. Kada je situacija postala nepodnoljiva, jednostavno su seli za pregovaraki sto sa svojim sindikatom i ispregovarali navodnu poviicu.

Sindikat Nezavisnost je osporio validnost takvih kolektivnih ugovora i sada se eka miljenje Ministarstva rada i stav Meunarodne organizacije rada. Za to vreme, radnici neka se snalaze i ekaju neka bolja vremena.

 

 

 

 

 

Bilo nekada

 

Nekada, dok je bilo para, svi radnici su solidarno ulagali u odmaralita po vasceloj Srbiji. Danas u odmaralitima na Vlasini, Kostocu, Rajcu, Perucu, erdapu i Irikom vencu odsedaju skoro iskljuivo rukovodioci EDB-a. Radnika tamo skoro da nema, a trokove snosi preduzee. Jedni te isti ljudi stalno idu na "rehabilitaciju" (itaj: banenje i pijanenje za radnike pare), a trokovi se prave i plaaju iz firmine kase bez ikakve kontrole.

Dok se rukovodioci tako provode, radnici nemaju ta da rade i postaju tehnoloki viak koji se alje na ulicu. Hit je postalo angaovanje privatnih firmi koje su u sprezi sa direktorima, i to za one poslove za koje EDB ima sopstvene radnike. Prihodi ostvareni preko naduvanih faktura zatim se dele sa rukovodiocima EDB-a o emu svi radnici znaju, ali strepe za svoj posao, pa ute.

Ako radnici ne mogu da rade i da primaju platu, sindikalni funkcioneri su nezamenjivi. Za Dragana Kostia, profesionalnog borca za radnika prava, njegove kolege tvrde da ni dana nije radio na poslu na koji je rasporeen, ali da je zato ve 25 godina na radu u sindikatu. Vie mu se isplati, to je sigurno.

 

 

 

 

Jeftina slika u skupom ramu

 

Bez obzira na to to stalno kuka kako nema para zbog ega struja mora da poskupi, rukovodstvo EPS-a nikako da zavede red u sopstvenoj kui i da za poetak bar sprei dalje odlivanje sredstava.

Na lokaciji u beogradskoj Ustanikoj ulici broj 246 stoji baraka na kojoj je nekada bila oznaka EDB-a. U vezu s njom upueni dovode Neboju Bankovia i Dragana Mostia, nekadanje saradnike mua Slavice uki-Dejanovi u erupanju preduzea Zastava elektro.

Iz nekog neobjanjivog razloga, sa pomenutog objekta je nestala tabla EDB-a, a kao vlasnik je uknjieno privatno lice. Nijedan od 50 dobro plaenih i dokonih pravnika ovog javnog preduzea nikada nije ni pokuao da doe do podataka ko je, kada i kako otuio ovu imovinu.

Za sada EDB i dalje uredno plaa trokove za ovaj objekat koji, oigledno, koristi neko drugi. Upueni su sigurni da e im nau investitora sadanji vlasnici otpoeti sa gradnjom na ovoj isplativoj beogradskoj adresi.

Radnici gladni, graanima struja skupa, a direktori EDB-a are imovinu preduzea plaajui neke svoje line politike interese. To je dananja slika cele srpske elektroprivrede.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane