Natrag

Tabloid je pozvan

Tabloid je pozvan

Bitka za zemljište: kad mafijaši pomisle da im nešto pripada

 

Sve će to otići u prah i pesak

 

Vlasnik preduzeća Građevinar NS Jovan Marić ispričao je našem novinaru hronologiju propasti svoje firme, jer su, zahvaljujući kriminalcima iz državne uprave, njegovu imovinu preuzeli mafijaši koji su ''pomislili da im to pravo na njegovu imovinu pripada''

 

Zabeležio Arpad Nađ

 

 

Želja mi je da u vašem listu opišem moje nevolje. Ne očekujem reakciju "pravne države" na ovaj tekst, jer su osobe koje ćemo spomenuti u tužilaštvu zaštićene kao beli medvedi, za sud ne znamo, jer zbog ovih prvih do suda nikada nisu ni stigli.

Vlasnik sam preduzeća Građevinar NS koje se bavi trgovinom šljunka i peska. Još 2005. godine, u potrazi za lokacijom pogodnom za izbacivnje (refulisanje peska) iz Dunava, nalazimo zemljište u blizini novosadskog naselja Šangaj, pored Termoelektrane - Toplane, koje nam se učinilo najpogodnijim za našu delatnost.

U pitanju su bile njive III klase zarasle u korov, parlog i trsku, što je konstatovano u zapisniku republičke poljoprivredne inspekcije. Odlaskom u Republički geodetski zavod pronalazimo da je zemljište vlasništvo Republike Srbije, a aktuelni korisnik rimokatolička župa Svetog Juraja i crkva Gospe Snežne, obe iz Petrovaradina.

U rimokatoličkoj crkvi nailazimo na izuzetno korektan odnos sada pokojnog sveštenika velečasnog Stjepana Milera, koji nam tad saopštava da zna za tu zemlju, da su oni tu korisnici, jer im je država posle II svetskog rata oduzela pravo vlasništva, te da očekuje da im država vrati tu zemlju u vlasništvo i da ćemo tada napraviti kupoprodajni ugovor. Do tada ćemo imati saglasnost crkve da koristimo navedeno zemljište.

 

Počinju naši problemi

 

Nakon Milerove smrti sveštenici koji su nastavili crkvenu službu potpisali su sa mojom firmom ugovor o zakupu pomenutog zemljišta. Takođe, u duhu dobre saradnje i obostranog blagonaklonog odnosa, Miler nas je angažovao da za potrebe tekijskog svetilišta izgradimo parking u krugu crkve na Tekijama (između Karlovaca i Petrovardina). Po dobijanju saglasnosti od rimokatoličke crkve krećemo u postupak prikupljanja ostale dokumentacije: predprojektnih uslova, saglasnosti, mišljenja, izrade glavnog projekta.

Iz tehničkih razloga odlučujemo se da refulerni cevovod, od obale Dunava do deponije peska, postavimo preko kat. parc. 1922/1 u K.O. Novi Sad III, koja se tada vodila kao državna svojina sa pravom korišćenja D.P. Sloga iz Kaća. Kako se ista katastarska parcela nalazi u užoj zoni sanitarne zaštite izvorišta Ratno ostrvo, nije pogodna za poljoprivrednu proizvodnju (u pitanju je trstik i močvara), bez ikakvih problema dobijamo izjavu od D.P. Sloga da je zemljište državna svojina, i da oni nisu zainteresovani da na istoj obavljaju poljoprivrednu proizvodnju.

Dana 18. oktobra 2007. godine završili smo izgradnju trase cevovoda i deponije peska. Docnije završavamo i izgradnju prilaznih saobraćajnica. Vrednost ove investicije je skoro 80 miliona dinara. Potpisujemo ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzećem Ivan Milutinović PIM, zatim Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede daje saglasnost preduzeću Ivan Milutinović PIM za korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Pored toga, daje istu saglasnost na još nekoliko puta više zemljišta koje je u blizini zemljišta rimokatoličke crkve, što je i razumljivo, jer u tom trenutku D.P. Sloga, koja je bila korisnik, više ne postoji - privatizovana je, a A. D. Sloga je nakon privatizacije bila dužna da to zemljište stavi na raspolaganje Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede. Međutim, A. D. Sloga to ne čini, već nastavlja da koristi 888 hektara poljoprivrednog zemljišta u građevinskom rejonu grada Novog Sada, bez ikakve naknade.

Dana 5. oktobra 2007. godine potpisujemo ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzećem Heroj Pinki, o ustupanju kaseta za refulisanje peska za potrebe izgradnje temerinske petlje i dela Autoputa E-75, nakon čega počinjemo sa radom. Zatim na lice mesta izlazi inspektor vodoprivrede i konstatuje da se radovi izvode u skladu sa važećim zakonom o vodama. 

Ubrzo nakon početka rada u naše prostorije dolazi vlasnik A.D. Sloga, gospodin Slobodan Šćekić i direktor A. D. Sloga Dane Čanković i traže od nas da im platimo naknadu od jednog evra po izvezenom kubiku peska kako nam ne bi pravili problem. Pošto smo im saopštili da nemamo nameru da plaćamo nešto što nije naša obaveza, a jedan evro po kubiku peska je potpuno nerealna ''potražnja'', jer u ceni peska i dva dinara igraju ogromnu ulogu prilikom dobijanju posla, razišli smo se, i od tada počinju naši problemi.

Na terenu se pojavljuje Živko Milutin u pratnji desetak nabildovanih tetoviranih likova, sa ovlašćenjem da zastupa interese A. D. Sloga i pokazuje nam privremeni zapisnik komisije za izlaganje nepokretnosti na javni uvid. U istom zapisniku stoji da za 580 hektara zemljišta direktor A. D. Sloga Dane Čanković izjavljuje da misli da su stečene odgovarajućim pravnim poslom, mada nema dokaz o sticanju prava. Ali u istom privremenom zapisniku se A. D. Sloga navodi kao korisnik na jednoj crkvenoj parceli, br. 1895 i širem potezu od 580 hektara u okolini deponije peska. Zatim, Živko Milutin kreće u lomljenje, rušenje cevovoda za refulisanje peska, rušenje i probijanje nasipa, rušenje kasetnih zidova od kasete za deponovanje peska (deponije), traktorima blokira prilazne puteve, zatrpava melioracione kanale kojima odvodimo refulernu vodu i krađu peska.

Zatim, Građevinar NS podnosi tužbe protiv A. D. Sloga i Živka Milutina i dobija pravnosnažne presude.

 

Kakvo preklapanje

 

Ali ubrzo nam dolazi i republički inspektor vodoprivrede Marija Novaković u kontrolu i izdaje nam rešenje br. 271-325-56/2009-03 od 10. aprila 2009. godine o zabrani radova, dok od J.V.P. Vode Vojvodine ne ishodujemo vodoprivrednu potvrdu, te nam saopštava da zapisnik njenog kolege, koji je konstatovao da se radovi izvode u skladu sa zakonom za nju ništa ne predstavlja.

Počinjemo proceduru dobijanja vodoprivredne potvrde, koja po zakonu samo potvrđuje izvedene radove na terenu i ne zalazi u imovinsko-pravne odnose. Međutim, gospođa Mirjana Aksin (načelnik sektora za gazdovanje vodama u J.P. Vode Vojvodine) saopštava nam kako je i za A. D. Sloga izdala vodoprivrednu saglasnost, jer oni imaju privremeni zapisnik komisije za izlaganje nepokretnosti, u kom misle da su to zemljište stekli pravnim poslom, a nas upućuje da izvršimo izmenu projekta, tj. da sve što smo uložili u taj posao prepustimo A. D. Sloga, a u pitanju je investicija od blizu 100 miliona dinara! Na našu primedbu da je ona izvršila preklapanje projekata i izdala vodoprivrednu saglasnost za A. D. Sloga, koja se preklapa sa već postojećom saglasnošću za Građevinar NS, njen odgovor je bio: "Ja sam mislila da ćete vi raditi zajedno".

Rezime ove mnogo duže priče je sledeći:

Na osnovu privremenog zapisnika komisije za izlaganje nepokretnosti na javni uvid (u kom oni misle), A. D. Sloga dobija od Mirjane Aksin odnosno od J.P. Vode Vojvodine: vodoprivredne uslove, vodoprivrednu saglasnot i vodoprivrednu potvrdu i otpočinje refulisanje peska koristeći, naravno, bez ikakve naknade naše pristupne puteve, trasu cevovoda, zemljište rimokatoličke crkve itd. Nama se mesecima nije udostojila da pošalje ni odgovor na naš zahtev, makar on bio negativan. Žalbe koje smo pisali mesecima drži u fioci i ne pada joj na pamet da ih prosledi drugostepenom organu u Ministarstvo poljoprivrede, šumarstava i vodoprivrede na odlučivanje, uzima za pravo da vrši ulogu tužioca i sudije, da odlučuje šta je čije, a po njoj, naravno, sve na ovom svetu pripada A.D. Sloga. Upravo smo kompletirali i predali krivičnu prijavu protiv nje, ali očekujemo da je tužilaštvo arhivira u neku fioku, u kojoj stoje još desetine prijava.

Sve ovo pričam da bih budućim potencijalnim investitorima, koji planiraju da investiraju svoj kapital na teritoriji Novog Sada, ukazao na to da povedu računa o svakom dinaru koji ovde ulažu, jer im se lako može desiti da im isti dođu sa privremenim zapisnikom u kome misle da je sve njihovo, i da sve što su uložili jednostavno zaborave. Vama u Tabloidu savetujem da se, ako ovu priču objavite, pazite, jer može da vam dođe neko iz A.D. Sloga i da vam kaže kako misli da je Tabloid njihov, pa ćete, u najmanju ruku, ostati bez posla.

 

 

 

 

Nije to isto

 

U više navrata čuli su se vapaji gradonačelnika Igora Pavličića, kao i direktora Zavoda za izgradnju grada Novog Sada Borislava Novakovića kako grad Novi Sad ostaje bez građevinskog zemljišta, a da pri tom naši gradski oci nikada nisu spomenuli činjenicu da 888 hektara građevinskog zemljišta A.D. Sloga koristi besplatno.

 

 

 

Akvaparkično

 

Slavoljub Šćekić je vlasnik i direktor preduzeća Genel, koje se devedesetih godina XX veka reklamiralo pod sloganom: sigurne veze. Koliko su veze Slobodana Šćekića jake imali smo prilike da vidimo, poznat je i po čuvenom beogradskom Akva parku. Ukazujemo na podatak da je Genel blokiran za skoro 770 miliona dinara!

 

 

 

Živ mi Živko

 

Živko Milutin je vlasnik preduzeća Sneki promet, koje je povezano sa švercom cigareta iz Crne Gore, a široj javnosti poznat je po sukobu s Igorom Mirovićem. Na njegovu sreću, Igor je otišao, a Bora Novaković je došao, i stvar je, naravno, legla. ZIG je Živku Milutinu isplatio 670.000 evra za 1.690 kvm zemljišta (duplo skuplje od procenjene vrednosti) u K.O. Novi Sad III. Sporazum između Živka Milutina i ZIG-a je u ZIG-u zaveden pod poslovnim brojem 06-6214 od novembra 2008. godine. Živko Milutin trenutno je zaposlen u preduzeću Res Trade na mestu direktora za investicije.

 

  

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane