Da se zna

Albanska varijanta semantike, etimologije i politike

 

Filologija protiv psihijatrije

 

Tabloid objavljuje rad prof. dr Kaplana Burovića, akademika, koji do sada nije publikovan, a nastao je u zatvoru u Burelju, Albanija, 16. juna 1984. godine

 

Piše: prof. dr Kaplan Burović

 

Imam u rukama studiju A propos de quelques empruts albanais dans les parlers serbo-croates, albanskog akademika sa Kosmeta, prof. dr Idriza Ajetija, koja je sigurno napisana i objavljena na albanskom jeziku u Prištini pre 1981. godine. Bez sumnje, njegove kolege u Albaniji smatraju da je ovo glavno njegovo delo, zato su to preveli na francuski jezik i objavili u njihovom časopisu Studia albanica br. 1, Tirana, 1982, da bi tako ceo svet saznao za njegov značajan doprinos na polju etimoloških studija. Akademik Ajeti danas je najeminentniji etimolog Albanije i albanske dijaspore, pošto je akademik prof. dr Ekrem Čabej preminuo. Pod naslovom Etimološke konsideracije br. IX uzeo sam u detaljnu analizu sve tretirane etimologije od njega. Pošto je to zamašno delo, objavljujem ovde samo analizu apelativa delak.

 

Delak, dečak ili dželat

 

Prema citiranom rečniku (Vuka Karadžića), ovaj apelativ ima smisao "nedorastao dečak od 14-16 godina", isto tako i dalapak u smislu "deteta od 8-14 godina". U albanskom jeziku mu odgovara apelativ shebek.

Delak je provincijalizam iz Istočne Srbije. Njenom etimologijom do danas su se pozabavili prof. Momčilo Savić i prof. Idriz Ajeti.

Prema M. Saviću, delak je turcizam arapskog porekla, od dželat, koji poseduje i albanski jezik - xhelat.

Što se tiče kontekstiranja etimologije Savića, mi se slažemo potpuno sa Ajetijem, pošto se sa gledišta semantike delak i dželat nigde ne dotiču. Ali i sa etimologijom Ajetija, koji pretenduje da potiče od "albanskog" apelativa djal = dečak, ne možemo da se složimo, jer - iako se slažu sa semantičkog stanovišta, nemaju konkordanciju sa stanovišta fonetike i dijalektološke geografije.

Ako uporedimo s albanskim apelativom djale i gjal = dečko, treba da prihvatimo pretvaranje dj, ili gj, u d. Kako se zna, u srpskim izgovorima dj je dalo đ i gj je dalo j. Ni jedno ni drugo nije dalo d: djeca > đeca, djed > đed i Gjuro > Juro, Gjurica > Jurica.

Znači da nam je ta reč došla iz albanskog jezika, od djale ili gjal, fonetski bi ispalo đelak ili jelak, a ne onako kako je - delak.

U istočnoj Srbiji, moguće, ima pokoji bugarski elemenat, pripadnik dijaspore ili manjine, ali ne i albanski. Ne samo u Francuskoj i Nemačkoj već i na obalama Afrike, preko mora i okeana, možemo sresti više Albanaca, nego li u istočnoj Srbiji i na obali Morave, gde su stigli kao arnauti (najamnici) turske okupatorske vojske, ili za turskom vojskom kao bašibozuci.

Albanaca ima na Kosmetu, koji se prostire u jugozapadnoj Srbiji, pokraj albanske granice. I van granica Kosmeta ima porodica i bratstava albanskih, koje su stigle tu iz Albanije, kao dijaspora, posle turske okupacije, kao što su stigli i u Ameriku, Australiju. Albanci Jugoslavije nisu autohtoni, kako to pretenduju albanski nacionalisti, a sa njima i Idriz Ajeti, njihov učitelj i profesor. Oni su tu došli sa albanskih gora, što nam dokazuju istorijska dokumenta, zatim njihovi patronimi, običaji, kao i njihov jezik, ako nisu albanizovani Srbi.

Konkretno, oblik gjal nije kosovski, utoliko manje iz doline Morave. Taj oblik pripada albanskom gradu Kukeš i okolini, koja se nalazi u severoistočnoj Albaniji, prema Metohiji. Odatle su se preselili ovi Albanci u dolini Morave, što nam eto dokazuje i njihov jezik. Ako ih budete pitali kojem plemenu pripadaju, reći će vam da su Gege. A oblast Gegnija se nalazi u Albaniji, u okolini Tirane, što znači da su poreklom otuda. A ako ih budete pitali za prezimena, reći će vam da se prezivaju Beriša, Krasnići, Tači, Gaši, Šalja, Dukađini, Kelmendi, Kabaši, Shkreli, Mati, Lisi, Mirdita, Suma, Išmi, Selita i drugi. Sve su to oblasti srednje i severne Albanije, ili nazivi plemena, koja svoju kuriju imaju u Albaniji, a ne na teritoriji Srbije. I oni koji imaju koje tursko-arapsko ime kao patronim, znaju sasvim dobro da su Gege, ili Beriša, Krasnići, Tači, Gaši i dr.

 

Falsifikati

 

Velikoalbanski nacionalista, akademik, prof. Dimitar S. Šuterići, koji je nekada pevao himne kralju Ahmetu Zoguu, a sada nam se busa u prsa za marksizam-lenjinizam i služi albanskoj socijal-faštičkoj bandi na vlasti i kao najobičniji provokator piše Prizrenasi Pjeter Mazreku (Prizrenjanin Petar Mazreku). Isto nam to kaže i akademik, prof. dr Ekrem Čabej. Ne znaju ovi albanski akademici da se selo Mazarek nalazi u Albaniji i mnogo bliže je albanskom Skadru, negoli srpskom Prizrenu!

Petar Mazarek niti se rodio, niti je ikada živeo u Prizrenu. Pa se nikada i nije nazvao Prizrenjanin, ni na srpskom ni na albanskom jeziku. Sledstveno tome, nema nikakvog razloga da se nazove Prizrenasi, izuzev u sklopu velikoalbanskih iredentističkih motiva, koji teraju ove ljude da falsifikuju i lažu bez i najmanjeg stida, upravo onako kako ih je instruirao Redžep Ćosja, pa ih je zato pozvao i preko štampe.

Hadži Zeka, čije se ime povezuje sa srpskim gradom u Metohiji - Peći, jer je tu razvio svu svoju političku delatnost, rodio se u selu Šošan u srezu Tropoja (Albanija) 20. decembra 1832. godine. Posle toga, njegovi su se roditelji preselili u Srbiju (Metohija) i smestili se u Peć. Kao Hadži Zeki, ako albanski iredentisti to hoće, svakom Albancu Jugoslavije možemo da dokumentujemo odakle je došao i kad je došao kod nas.

I pored toga, dok im se bude svidelo, neka nastave da udaraju u bubnjeve njihove autohtonije. Mi im kažemo samo ovo: dok budu udarali u te bubnjeve na Balkanu nećemo imati mira!

Ovo je istina u vezi sa la geographie dialectale (geografskim dijalektom) gospodina Ajetija i sa prostiranjem njegovih Albanaca aux alentours de Morava (oko Morave).

A sada jedan drugi problem: slabo poznajem francuski, ali - kao u pomenutom slučaju magarca Tartarena Taraskonca - da opet nemamo posla sa kakvim ekvivološkim izrazom: "dans les jargons serbes de ces contrrees (Morava), ou la majorite ecrasante de leur fonds lexical est constituee par des lexemes de la langue albanais".

O čemu je reč, gospodine Ajeti? Jesu li ovo vaše reči?! Kako je moguće da u srpskom žargonu za moravsku oblast  kažete "la majorite ecrasante de leur fonds lexical est constituee par des lexemes de la langue albanais"?! La majorite ecrasante! Znate li šta to znači? Pa to onda nije ni srpski jezik, niti žargon srpskog jezika! Ako u nekom jeziku imamo "la majorite ecrasante de leur fonds lexical est constituee par des lexemes de la langue albanais", onda to nije zaseban jezik, već albanski. Znači, zašto nam ne kaže otvoreno, glasno i jasno, da Srbi govore albanskim jezikom? Ili je to ostavio da nam kaže njegov kolega dr Nail Draga, koji pretenduje na to da nismo Srbi, već slavofoni, srbizirani Albanci?! Sa ljudima koji imaju takve pretenzije, mislim ne treba da se bavimo mi filolozi. Njih treba da preuzmu u svoju kompetenciju psihijatri.

O kakvom majorite ecrasante govori Ajeti, pokazuje nam i njegovo cunjanje po jugoslovenskim rečnicima i listovima da bi našao koju reč sa sumnjivim poreklom, sa štamparskim greškama i koliko-toliko sličnom pokojoj albanskoj reči da bi nam zatim, sur la base de serenseignement (!), rekao da je ta reč albanska. Ovako se čini politika albanske socijal-fašističke bande na vlasti, a ne nauka!

 

To sam već dokazao

 

Ali da se vratimo apelativu delak.

Ako otvorimo bilo koji rečnik srpskog jezika, pa i dvojezični, naći ćemo tamo familiju reči delak, delanje, deonica, delatan, delatel, delce, delitelj, deliti, deljenik, deljenje, deljiv, deljivost, deo, deoba, deobeni, deoni, deonica, pa izdeljak, izdelen, izdeliti, zatim odelit, odeliti,odelito, odelni, odeljak, odeljenje, odeljivanje i druge.

Delak je deminutiv od deo. Delak je i dete koje je odeljeno od majčine sise. Zatim, dete od 8 do 14 godina i, najsrećnije, od 14 do 16 godina, koji se odeljuje od svoje porodice i odlazi negde da sebi privredi koru hleba. Ovaj poslednji, moguće je, nazivao se i delenak. Uobičajenom aferezom srednjeg sloga - en - proizašlo je delak. Koliko za primer, vidite reč naselenica, koja istom aferezom daje naselica. Spominjem ovde i Srbina Pavla Deaka, iz Niša, kod koga sigurno imamo aferezu suglasnika - l. Znači, oblik delak je prešao i u srpsku patronimiju. A zna se kako se rađaju patronimi.

Kako vidite, ova etimologija odgovara i fonetskim iziskivanjima, i semantičkim, ne suprotstavljajući se ni najmanje geografiji i dijalektološkom integritetu nikoga.

Gospodin Ajeti, umesto što je preokupiran etimologijom srpskog apelativa delak, učinio bi bolje da se pozabavio istraživanjem etimologije albanskog apelativa djale, koji ni najmanje nije albanski, već od keltskog apelativa del = verge, baton, kako je to konstatovao Walde-Pokorny.

U vezi s obraćanjem A:E (gjal:gjel, koja nije samo pojava ove reči, jer je srećemo i drugde: djale > djelm, dash > desh, mashkull > meshkuj, lab > leb, thas > thes) kažemo mu da je ovaj fenomen, do 1966. godine bio bez naučnog objašnjenja. En passant preporučujem Idrizu Ajetiju zakon albanske (i ne samo albanske!) fonetike (koji sam otkrio i formulisao 1966) za kvantitativnu promenu dužine samoglasnika i njihovu odgovarajuću kvalitativnu promenu (kao posledica kvantitativnih promena!), čime sam dokrajčio nenaučne interpretacije, dotadašnja nastojanja i pretenzije, dokazujući da zakoni dijalektičkog materijalizma nalaze svoju aplikaciju i u lingvistici.

 

 

 

 

 

 

Bez naučnog objašnjenja

 

Akademik, prof. dr Ekrem Čabej, govoreći za Etymologisches worterbuch der albanesischen sprache (Istorijski rečnik albanskog jezika) Gustava Mejera kaže: "Uneto je tu i dosta periferijskih elemenata, pogotovo reči iz leksike dislociranja Grčke i Italije, leksik ovaj koji u jednom velikom delu je stranog porekla i koji ovim delom ne pripada albanskom stvarnom rečniku, već posebnim rečnicima tih dijalekata". Pa zar to ne važi i za druge jezike?! Zar ne važi i za srpski jezik?! Ili, kad koja albanska reč uđe u koju periferiju i dijalekat srpskog jezika, ili izgovora, treba je tretirati kao deo stvarnog rečnika srpskog jezika, štaviše - na bazi nje - da izvedemo i zaključak za majorite ecrasante?! Pa i da nismo Srbi!

Ovde treba da dodamo da su na bazi ovih "studija" i "jezičkih" pretenzija Idriza Ajetija njegove kolege, kao što su M. Ternova, S. Gaši, L. Maltezi i drugi formirali "tezu" da su Albanci "autohtoni" na Kosmetu i preko Kosmeta, kao "direktni sledbenici starog stanovništva ilirskih Dardanaca".