Natrag

Zadnja strana

Zadnja strana

 

Prva neprijateljska defanziva

 

Piše: Dragan Šutanovac,

  ministar odbrane

 

 

Biznis, bato! Nema nama izlaska iz krize dok nešto ne prodamo! Evo, ja kao ministar vojni stalno dajem primer. Nedavno sam sklopio nove ugovore za prodaju vojne opreme i naoružanja sa jednom zemljom, preko jednog čoveka, ne mogu vam reći kojim jer bi onda znali ko je tu dobar. Mislim, finansijski. I šta se to koga tiče, ovo je jedan patriotski profit, sve će biti uloženo u proizvodnju i tako ukrug. Samo neka se okreće, ali u krugu mene i mojih prijatelja i saradnika...

Svaki zanat može da nestane, ali će ljudi uvek da ratuju. Šteta onih tenkova što ih je Tadić dok je bio ministar odbrane poslao na uništavanje po NATO standardima. Sad bi mogli lepo sve da ih prefarbamo, malo doteramo i prodamo nekome, da zaradimo na njima, a ne ovako...

Napravila naša vojno-tehnička inteligencija i jedno avionče. Malo ko vrabac, ali da vidiš - leti od Batajnice do Surčina i nazad. Ma šta vrabac! Ide ko zmaj!

Pa smo sklepali neko sanduče na točkovima, oklopno vozilo, dali smo mu ime Lazar. Eeee, moj Lazo, da ustane vojvoda Mišić iz groba pa da se veseli! Da je ovo njemu bilo na Ceru, poterao bi on Austrijance još brže i još dalje... Šteta, bre, uvek u krivo vreme uradimo pravu stvar. Promašimo po jedan vek i sve tako.

Čitam ovih dana, kažu, Hitlerovi vojni eksperti još u ono vreme napravili leteći tanjir da iz njega tuku London. A zna se kako je Hitler završio. Znači, poruka je jasna. Ne treba žuriti sa tehničkim inovacijama.

Ja sam zato da se mi držimo tradicije. Da se izađe na Pasuljanske livade, da podmažemo puške tandžare M-48 i da gruvamo dok ima džebane.

Taman će sad u vojsku da se ide za platu. Pa kad je tako, neka navežbaju malo gađanje, trebaće im kad krenu u Avganistan da se tuku s talibanima. Nećemo ni da ih školujemo puno (jes, pa da me onda pitaju: a šta ćemo mi koji moj tamo u Avganistanu).

Šteta, bre, što nemamo neku mornaricu, sad bi prodavali podmornice, ali ni to nije isključeno da napravimo jedno sanduče, da može da pluta, ali da ima prozore, da može dobar osmatrač ili strelac sa vode da vidi šta se na kopnu dešava.

Ne znam, imam nekih ideja, videću sa ovim šabačkim majstorima tamo pored Save da nešto isprobamo. Možda je bolje da poteram vojsku baš tamo pored šljunkare šabačke, da malo vežbaju iskrcavanje i desant, ko zna gde može ovaj NATO da nas pošalje.

 Treba da se dokažemo kao prekaljeni borci, jer oni računaju da smo mi naučili da se makljamo sa velikim silama, pa ko vele, dobro ćemo da ih platimo, dobro će nam doći.

 Ako je tako, a ja mislim da jeste, onda nema druge nego da se organizujemo u plaćeničke jedinice ali svih rodova. Znači, da letimo, skačemo iz vazduha na zemlju, da sa zemlje bijemo sve živo po vazduhu, da ronimo, plivamo, plovimo i sve što treba...

A ovo oko naše vojne industrije, isto tako. Nema da nema. Moramo da se služimo inovacijama, da smišljamo nove tehnologije.

Ja sam kazao Tadiću, još dok smo govorili: daj, bre, da se pomerimo sa Pasuljanskih livada, j...te one, da idemo malo u brda, da forsiramo napad i odbranu u planinskim uslovima. A on će meni: "Kakve planine, budalo, mi smo njih odavno napustili, jedva smo se Beograda dokopali, a ti bi nazad u planine!"

I sad, kako ja njemu da objasnim šta su te vrleti u Avganistanu, kako da on shvati da su tamo sve plaćeničke vojske na svetu? Kasno sam se setio... Da sam mu rekao da je tamo jedna "hrvatska postrojba", poslao bi on jednu četu Srba da im se pridruži u ime pomirenja, i dosad bi rešili pitanje vojnog savezništva s Amerikom.

Ovako, moram da se patim s nekim vatrogascima iz Ohaja, da s njima skačemo sa drveta na drvo po Šumadiji (kažu, da imitiramo uslove u kojima ćemo se naći, a ja znam za toliko: ovakve šljive nigde nema).

Eee, moj Šule, kaže meni jedan prijatelj iz filmske industrije, batali ti te tvoje sprdnje po Pasuljanskim livadama, to je za Tadića da igra epizodnu ulogu vrhovnog komandanta, nego, daj ti ovo što je preostalo od vojske pa da snimamo filmove s Amerikancima o Srbima koji žare i pale po Balkanu, zaradićemo milione a još imamo ove dronjave uniforme i oznake, tehniku iz kamenog doba, taman bi im dobro došli kao statisti, glumci, logistika, ma sve imaš - samo da krenemo u Holivud!

Spremićemo mi iduće godine jednu vojnu paradu u inat onima koji ne veruju u našu vojnu silu.

Opravićemo do tada oba aviona, raspisaće Ministarstvo tender za nove cipele, kaiševe i oprtače za vojsku, kupićemo iz budžeta još par truba za Vojni orkestar Stanislav Binički, neka se čuje da smo živi! Neka vidi dušman kleti da smo u životnoj formi i da nema te sile koja nas može naterati na kapitulaciju, ako nekad do neke ratne nevolje opet dođe!

Molim, vas, i to smo u našoj dugoročnoj strategiji razradili! Najviše od kompromisa s neprijateljima što možemo da potpišemo jeste sporazum. Znači, dostojanstvo na prvom mestu!

Mislio sam da javnosti saopštim još neke pojedinosti iz rada naše vojne industrije, ali će biti dovoljno toliko da kažem kako spremamo i nove modele bespilotnih letilica koje mogu iz ruke da se lansiraju. Sve u tišini ima da se radi. Pare na ruke, letilica iz ruke u ruku!

Za moga mandata, neka se zna, sagradili smo neke barake dole kod Bujanovca. To nam je vojna baza Jug. Jeste da je mala i da nema žive duše u njoj, ali neka je, biće. Ako se s Amerikancima nagodimo da smo mi tu, u stvari, da čuvamo njihovu bezbednost na Kosovu, možda će nas pomoći malo da to dogradimo, da to liči na nešto. Hteli su Rusi da tu bude baza velika kao Bondstil i još veća, ali, gde bi mi to prihvatili. Opet da se inatimo protiv NATO pakta? Ne, hvala! Ako se nekad sami poubijaju, svaka čast, ali još nema takvih dojava.

Želim da pozovem ovom prilikom mlađe naraštaje da u Beogradu posećuju naše koktele, zabave, neka malo upoznaju naš oficirski kadar, neka upisuju naše kurseveta fali, i ja sam kursista!), neka se malo približe vojnoj profesiji. To je nama u tradiciji da volimo vojsku, ali su malo drukčija vremena. Nema više: rani sina pa šalji na vojsku.

Sad se druga pesma peva: idi, sine, zaradi sa strane, obuj čizme, tuci talibane!

Ili ona: zelen dolar, zelena dolama, biće para, platiće Obama!

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane