Na licu mesta

Armija obespravljenih zrenjaninskih radnika najavljuje osvajanje kazana Narodne kuhinje

 

Ako im i tamo zaprže čorbu

 

Više od pet hiljada obespravljenih i poniženih zrenjaninskih radnika iz desetak nekada najjačih jugoslovenskih firmi koje su pred bankrotom ili gašenjem, sprema se da do kraja ove godine okupira prostor ispred zgrade Crvenog krsta u grčevitoj potrazi za spasom od gladi

 

Zoltan Horvat

 

 

Nakon višemesečnih bezuspešnih štrajkova ispred Gradske kuće, zgrade lokalnog suda i učestalih šetnji ulicama, ogromna većina zrenjaninskih radnika (Kombinat Servo Mihalj, IPOK, BEK, Šećerana, Fabrika tepiha Proleter, Fabrika čarapa Proleter, Zrenjaninska industrija piva ZIP, Šinvoz, Luxol, Žitoprodukt, Transportno Udarnik, Banat seme i dr.), bez ikakvih sredstava za život i bez mogućnosti da radi ili se izbori za zasluženu penziju nakon četrdesetak godina (nepriznatog, bolje reći opljačkanog) radnog staža, odlučila se na očajnički korak: na juriš na Narodnu kuhinju i na kazan sa hranom sa ogromnim transparentom na kojem ironično piše - računajte na nas.   

Dugo najavljivano jedinstvo armije zrenjaninskih "beskućnika" u borbi za goli život, kulminiralo je nakon pedantno sprovedene pljačkaške privatizacije bogatih zrenjaninskih firmi, ignorantskog odnosa države prema ubogom radniku, bahatog i osionog ponašanja gradskih otaca i majki (neki od njih onomad, demokratski, nazvaše aktuelne proteste ispred Gradske kuće mizernim a okupljene besposličarima) i, najzad, ponižavajućeg odnosa svih institucija sistema na čelu sa lokalnim Tržištem rada. Višedecenijska sindikalna (ne)organizovana borba protiv vetrenjača uz "laku kupovinu" većine sindikalnih vođa i ličnu korist "nezavisnih grupa" i pojedinaca, najavljuje u Zrenjaninu radikalizaciju radničkih protesta i otimanje kazana i hrane gladnih od gladnih.

Radnici bez posla, plate i perspektive BEK-a i IPOK-a navode da su u prvoj fazi radikalizacije protesta primorani na osvajanje narodnog kazana. - Idemo u juriš na jedan obrok dnevno i puko preživljavanje od danas do sutra - kažu u nekadašnjoj najjačoj prehrambeno-prerađivačkoj fabrici bivše Juge (jetrena pašteta bek bila je dugi niz godina "the best food" američke vojske).

- Platu nismo videli blizu deset godina, ne priznaju nam staž, ne možemo u penziju, na Tržištu rada se prema nama ponašaju kao prema građanima drugog reda. Ne daju nam ni da radimo, jer pokrajinska Vlada nam nonšalantno odgovara da ne žele da kreditiraju obnavljanje procesa rada, jer smo po njihovu kasu veoma rizični?! Još nam njihov čovek, iz naših krajeva, "soli pamet" tvrdnjom da ne žele da imaju ništa sa propalom zrenjaninskom privredom. Kada su se naveliko pljačkale naše firme, onda je partijska birokratija uživala u odnošenju svega živog u Novi Sad. Pa valjda je pokrajinska kasa sredstvo rada svih nas, posebno onih koji žele da rade i koliko-toliko pristojno od njega žive.  

Nasuprot tragičnim slikama u trideset tri opljačkane od trideset osam zrenjaninskih privatizovanih firmi od početka privatizacije, od kojih Mlekoprodukt, Dijamant i Brodogradilište Begej ostvaruju najbolje poslovne rezultate, "dežurni ulepšivači" tragične stvarnosti u Regionalnoj privrednoj komori "ubiše se" od hvalospeva "dominantnom uticaju" na zrenjaninsku privredu novokomponovanih uvoznih firmi prljave tehnologije Drexler-Meyera i Pompeye. Neukusno i bezobrazno se hvali njihov promet setova provodnika za startovanje motornih vozila i promet tekstilnih proizvoda na bazi sintetičkih vlakana. U tim firmama se petnaestak hiljada dinara mesečno "krvavo" zarađuje, a radnici u šestodnevnoj radnoj nedelji sa sedamdesetak odrađenih časova neodoljivo podsećaju na Čarlija Čaplina za proizvodnom trakom u jednoj od njegovih briljantnih burleski "Moderna vremena".

***

Krajnje cinično, skandalozno i sa nevericom u zrenjaninskim propalim firmama propraćena je vest da se uveliko sprema bogato ilustrovana monografija o blistavoj prošlosti zrenjaninske privrede.   

U najavi monografije koautora Milenka Odovića, bivšeg generalnog direktora Kombinata Servo Mihalj, dr Daneta Marjanca, bivšeg direktora filijale Dunav osiguranja i svojevremeno visokog SPS funkcionera, i Miodraga Zotovića, kaže se da bi svedočenje o nekadašnjoj jakoj zrenjaninskoj privredi trebalo da bude ponos svim zrenjaninskim generacijama, sa posebnim akcentom na proizvodnju zdrave hrane.

- Ne možemo da verujemo da je u ovako teškom trenutku za Zrenjanin neko mogao da ponudi silne novce nekadašnjim grobarima zrenjaninske privrede da izdaju skupocenu monografiju. Jedan od njih je bio na čelu Kombinata kada je otpočelo rasturanje pre dvadesetak godina, a drugi je drmao političkim mačem kao sabljom...