Hapšenje

Leglo kriminala: privatnici državne Agencije za privatizaciju

 

A Goli otok čami neiskorišćen

 

Brojna kriminalizovana zvučna imena danas se nalaze na mestima na kojima imunitetom samo privremeno kupuju vreme do zastare krivičnog gonjenja

 

M. Grabež

 

Nedavno je objavljena sledeća vest: "Policija je, u nastavku borbe protiv zloupotreba u postupku privatizacije i korupcije, uhapsila predsednika Upravnog odbora ugostiteljsko-turističkog preduzeća Nacional Gorana Kneževića (47), direktora iste firme Zorana Milićevića (64) i troje zaposlenih u Agenciji za privatizaciju, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Uhapšeni su izvršni direktor Agencije za privatizaciju Časlav Petrović (41), direktor Sektora za davanje saglasnosti u Centru za podršku Agencije za privatizaciju Vladimir Ivić (39) i stručni saradnik u istoj agenciji Vesna Stojković (33)".

Uhapšeni su omogućili Imel grupi da pribavi imovinsku korist u iznosu od 1.465.000 evra, a na štetu Društvenog preduzeća Nacional, navela je policija.

Osumnjičeni Knežević i Milićević su od januara 2005. do jula 2007. godine falsifikovali odluku UO DP Nacional, na osnovu koje su ugovorili visinu naknade sa Imel grupom za eksproprisano zemljište površine 20.283 kvm na atraktivnoj lokaciji u opštini Novi Beograd. Kaže se da je to urađeno suprotno Zakonu o eksproprijaciji, i to u iznosu od 485.000 evra, iako je tržišna vrednost tog zemljišta bila 1.950.000 evra. Nacional je u tom periodu bio u postupku privatizacije, pa je "bila neophodna saglasnost Agencije za privatizaciju za smanjenje ili povećanje kapitala, što u ovom slučaju nije učinjeno od strane Petrovića, Ivića i Stojkovićeve". Oni su tako omogućili Imel grupi da pribavi imovinsku korist u iznosu od 1.465.000 evra, a na štetu Nacionala.

 

Kako da budeš pametan

 

Ovim hapšenjem je u Agenciji za privatizaciju nastupila prava panika i paranoja, pa je zaposlenima zabranjena svaka komunikacija sa spoljašnjim svetom, pre nego što se njihova elektronska pošta "prekontroliše". U Agenciji za privatizaciju se od strane rukovodstva neskriveno prisluškuju i prate telefoni, posete internet stranicama, mejlovi, a predviđeno je i pretresanje zaposlenih i provera da ne iznose dokumenta na USB memorijskim diskovima. Time bi trebalo i da se onemoguće organi gonjenja da dođu do informacija i dokumenata u vezi sa istragom koju vode. U tom kontekstu je nastalo i "reagovanje" od 9. decembra 2010. godine Agencije na saopštenje MUP-a, koje je, prema njima mnogo pogrešno, maltene bezvezno, pa ga dematuju u sedam tačaka, nalazeći alibi u tome da je Agencija do sada (kao i nadalje i ubuduće) "saradnik" MUP-a i ostalih nadležnih državnih organa...

Ipak, u opštoj panici Agencija angažuje advokate i razne stručnjake kako bi zaštitila uhapšene i time pokrila taj i potencijalni drugi "kriminal". Mnogo je razloga za takvu histeriju.

Na primer, ni preduzeće Nacional, kojim je počelo da se razmotava klupko kriminala, nije tikva bez korena, jer je u pitanju slučaj iza kojeg, takođe, stoje neka današnja veoma pominjana, zvučna imena, uključujući savetnika premijera, ili jednog od direktora firme Ces Mecon i Agencije za privatizaciju Mirka Cvetkovića, pa onda jednog od direktora Agencije za privatizaciju Dušana Nikezića, sina Zvonka Nikezića iz firme Ces Mecon, pa i ministarku finansija Dijanu Dragutinović, koja je u ime Centra za ekonomske studije Beograd bila konsultant Agencije za privatizaciju prilikom privatizacije Nacionala. Očito neupućena policija koja istražuje pozadinu slučaja Nacional ne istražuje slučajno, a ni namerno, da li su ovi konsultanti dali svoju preporuku Agenciji da donese inkriminisanu odluku koja je predmet istrage u Centru za davanje saglasnosti. Imajući u vidu gde se danas pojedina navedena zvučna imena nalaze, jasno je da su i oni zaslužni, ali i da kao takvi imunitetom kupuju vreme do zastare krivičnog gonjenja.

Jedini za koga se može reći da je "pametan" jeste bivši direktor Vladimir Čupić, koji se na vreme izvukao iz ovog zverinjaka u Hipo banku, iako je on, na primer, potpisao ugovor kojim kao konsultant angažuje Ces Mecon i Dijanu Dragutinović...

Put istrage vodi dalje do grma u kome leži direktor Agencije za privatizaciju iz Leskovca i njegov izvršni direktor, Branislav Zec, koji s tog mesta stoji iza svih radnji s one strane zakona koje se godinama dešavaju u procesu privatizacije.

Interesantan detalj u ovom slučaju je i činjenica da je uhapšeni direktor Sektora za davanje saglasnosti u Centru za podršku Agencije za privatizaciju Vladimir Ivić "inkriminisane" poslove radio u vreme Vesne Džinić i Vladislava Cvetkovića, koji su poznati po usmenim naredbama poslušnicima koji su dužni da ih čuju.

 

Neizostavne "radnje"

 

Još malo o istom. Sedamnaestog jula 2007. godine zaključen je Aneks 3 Ugovora o kupoprodaji društvenog kapitala hotela Nacional metodom javne aukcije br. II Ov. Br. 1590/07 od 25. septembra 2007, kojim se Nacional ustupa Srđanu Opaliću iz Beograda, po zahtevu za saglasnost, što objašnjava ko i kako stoji iza svega toga. Posebno je važno istaći da ove anekse i ugovore, iako voli da sve potpisuje, nisu potpisali ni Vladislav Cvetković ni Branislav Zec, već momak za sve, Aleksandar Vučetić...

Potrebno je stoga postaviti pitanje zašto je uhapšen baš Časlav Petrović, sa Vesnom Stojković, porodiljom, koja ima malu bebu, i Vladimir Ivić, a ne direktor Agencije za privatizaciju kao ovlašćeno lice za zastupanje Agencije, sa izvršnim direktorom Branislavom Zecom, koji figuriše u vreme brojnih nezakonitih poslova u istom rangu kao Časlav Petrović, koji je na tom mestu ipak proveo samo nekoliko meseci.

Pored toga, zašto policija nije zavirila u radnje Agencije za privatizaciju kao stečajnog upravnika, kojima rukovodi Dejan Jokić od 2005. godine, bez koga nijedna "radnja" nije mogla da bude obavljena, jer on potpisuje svaku transakciju i malverzaciju. Posebno u poslednje vreme kada rukovodi i stečajem i prinudnom likvidacijom i važi za čistača kriminalnih slučajeva davanja saglasnosti sličnih onima radi kojih su uhapšeni Ivić, Petrović i Stojkovićeva. Posebno je važno napomenuti da je Jokić bio rukovodilac u Centru za aukcije, pa je davao brojne pisane saglasnosti za prodaju imovine subjekata privatizacije, a danas rukovodi brojnim stečajevima preduzeća koja su on i kamarila upropastili u okviru redovne privatizacije, a danas u postupku stečaja i likvidacije čiste đubre koje su sami iza sebe ostavili.

Važno je ukazati nadležnima na to da se sistem kriminala u Agenciji za privatizaciju uvek vodio preko direktora centara u okviru organizacije Agencije, koji su stalno zaposleni i kao takvi podobni za postavljanje u razne upravne odbore i na druge funkcije, u drugim državnim institucijama i sistemima, pa je to jedan od puteva kojim istražni organi treba da krenu...

 

 

 

 

 

 

Ne zaboraviti ih

 

Nigde se ne navodi ni činjenica da se protiv sadašnjeg direktora Centra za aukcije, Ilijane Stamenković, godinama vodi krivični postupak za krivično delo protiv službene dužnosti, a da za njenu odbranu troškove snosi upravo Vladislav Cvetković i Agencija za privatizaciju.

A tek Snežana Bujas, koja žari i pali stečajevima kao desna ruka Dejana Jokića?! Ona je iz svog okruženja sklonila sve poštene i stručne radnice, ali je na njihovo mesto dovela svoju rođenu sestru Svetlanu, valjda da bi kriminal ostao u porodici... Inače, i sestra Svetlana je radila u Centru za aukcije kao verifikator mnogih predmeta kojima se danas bave policija i tužilaštvo, a odatle su potekli i Snežana Bujas, Dejan Jokić, Ilijana Stamenković i mnoge druge zvezde postupka privatizacije, stečaja i likvidacije, a konačno i - istrage.

Tako je Centar za stečaj i prinudnu likvidaciju napunjen familijarnim kriminalnim lobijem iz Peći, pod rukovodstvom Dejana Jokića kao direktora i njegova dva rođaka, Veselina Vuksanovića, Nebojše Dašića i drugih koji kao i on opstaju uprkos svim promenama.

Policija ne pominje ni ulogu i značaj izvršnog direktora Agencije za privatizaciju Zore Ilić i drugih koji su svoje prste i nos gurali u svaku privatizaciju i stečaj i onda otišli bez buke misleći da će zid ćutanja izdržati pritisak.