Niski napon

EPS: životinje na strujnom pojilu

 

Robija je njihova i niko im je neće oduzeti

 

Neće struja u Srbiji poskupiti jer se EPS modernizuje, već zato da bi se alavi funkcioneri još više nafatirali pre nego odu na zasluženu robiju

 

Igor Milanović

 

Plaćajte Srbi, struju i kada poskupljuje, važno je samo da se ne prekine lanac muljanja onih na vrhu.  Plate u Srbiji su bedne, ni da se preživi, ali će zato redovno da nam poskupljuje struja. A za one koji bi da pale svetlo, ali nemaju da plate račun, zna se - pleniće im se stvari i ono malo para što dobijaju pod stavkom "plata".

I sve to mora, jer drugačije ne može Elektroprivreda Srbije (EPS) da namakne pare da plati sve one alamunje koje bi od nje da žive.

Uzmimo kao primer samo ED Jugoistok - Niš. Siromašan, pasivan kraj gde je i Bog rekao laku noć. A direktori krupni, žene im još kabastije, sitna deca, ko će sve to da ishrani sa onako malom platom od tek nekih hiljadu evra?! Onda dobro dođe neki CIM Colledge, preduzeće koga nema u registru APR-a, a koje je prihvatilo da za tričavih 50 miliona dinara odradi poslove, i to iste one za koje je drugim firmama prethodnih godina već plaćeno.

Vlasnik tog "sad me vidiš, a sada me ne vidiš" preduzeća neki je profesor Stoiljković, inače zemljak bivšeg ministra Dragana Domazeta. Zbog toga je ovom društvu iz ćoška i dodeljeno da pruža usluge za uvođenje sertifikata ISO 9000, što su drugi već odradili. I naplatili.

Cela istočna Srbija je siromašna, tako da ne čudi da su i u Kostolcu, jadni, morali da se dovijaju kako da direktorima sagrade i po treću vikendicu. Zato su odlučili da sprovedu tendere 2009, a i 2010. za revitalizaciju bloka u Drmnu od 350 MW u vrednosti od samo nekih 100 miliona evra. Pobednici su, zna se, firme bliske dvema partijama na vlasti. I zakon je tu povređen, tek onoliko koliko je trebalo da se namesti ko će da pobedi i ponese ušur, a sva dokumentacija je u Komisiji za zaštitu prava ponuđača. Narečena komisija je, naravno, dala zavet ćutanja, pa će sve u javnost da dospe 2050. pod uslovom da se tada na isti dan slave Božić i Uskrs.

I oni u samom vrhu EPS-a imaju problema sa otplatom treće rate za jahtu, pa su se zato poslovno vezali za Vladimira Šekrevskog. To je jedan fini gospodičić, sa odelom od tvida na dva reda dugmića i izblajhanom švalerkom. Ničim izazvani, zli tužioci kod naših zapadnih suseda su ga opanjkavali kako je Milanku Šarančiću i Davorinu Kobaku (predsedniku uprave Hrvatskih železnica) cinkario šta mu je rekao prijatelj iz najviših srpskih krugova vlasti o istrazi u vezi s njima dvojicom.

I pored sve brige, Kobak je uhićen, Šarančić samo uhapšen, a Šekrevski je nastavio da sarađuje sa preduzećima koja se hrane iz republičkog budžeta Srbije. I to za sitne savetničke poslove u vezi projekata od sedamdesetak miliona evra - kao što je kupovina novih brojila.

Šekrevski preko svojih i firmi svojih ortaka (SEEK, Terra Trade, Dekotra i slično) stalno nešto savetuje EPS. Usput, onako skroman kao što ga je majka rodila, zastupa i nemački RWE na tenderu za TENT B3, ali i italijanski Edison za Kolubaru B. Bar jedna od ove dve multinacionalne kompanije je već sigurni dobitnik, a oba posla ukupno vrede bednih 1,7 milijardi evra. Tek da se preživi.

Srbija je još u depresiji, a to se oseća i u kabinetu predsednika Borisa Tadića. Zbog toga, kao skroman doprinos praznom predsedničkom budžetu, rukovodioci EPS-a stalno nameštaju da na njihovim tenderima za obuku menadžera, pres kliping, PR aktivnosti i druge nerazumljive izraze pobeđuje Mekejn Erikson. Vlasnik ove kompanije je Srđan Šaper, predsednikov savetnik za zaluđivanje naroda i odnose sa javnošću, koji tezgarenjem u EPS-u popunjava kućni budžet. Nema se, mora se.

Zbog besparice, nijedan pošten kadar iz EPS-a ne želi da postane direktor, pa se dovode sa strane. U Elektrovojvodini su direktor, njegov zamenik i direktori tri najveća ogranka dovedeni, maltene na silu, iz Viktorija grupe. To je ona družina što je prodavanjem polovnih jaja postala vlasnik svega u Vojvodini, od Soja proteina pa nadalje. U Panonskim elektranama azil je zatražio i dobio direktor NIS-a iz perioda pre privatizacije. Računa da mu je tamo udobnije nego u zatvoru.

Većina ljudi je zaboravila aferu prerade mazuta i kupovine struje iz 2003. godine. Tada je Dragomir Marković bio član komisije koja je sve to ispitivala i zaključila da je posao u redu iako su pare nestale. Dragomir je danas, nuto čuda - direktor EPS-a. Postaće i gensek Ujedinjenih nacija, samo da utvrdi da Grčka nikome ne duguje.

Čovek koji je Dragomiru u ono vreme verno čuvao leđa (i još ponešto) bio je Nikola Litvinenko. Ovaj se, pošto je u ime unutrašnje kontrole potvrdio Dragomirov nalaz da je i sa preradom mazuta i trampom struje sve u redu, malo odmarao, pa se opet vratio u EPS da šefuje unutrašnjom kontrolom.

Kada su takvi ljudi na čelu EPS-a, nema zime. Nije za njih problem ni to što u poslednjih 10 godina EPS po prvi put uzima bankarski kredit za likvidnost. Još im je manja briga što ovo javno preduzeće u ovom trenutku duguje deset milijardi dinara.

Sve će to narod otplatiti.

 

 

 

 

Dragomir Marković je 2003. bio član komisije koja je zaključila da je jedan posao u redu iako su pare - nestale. Dragomir je danas, nuto čuda - direktor EPS-a.