Likovi i senke

 

Zaštitnik od građana

 

Nikola Vlahović

 

 

Institucija ombudsmana, ili pravnog zaštitnika građana, svugde u demokratskom svetu je ozbiljna rabota. I to jednostavno ne može svako da radi. Dobro, nije ni ovaj naš ombudsman svako.

Rođen je u Loznici, zove se Saša Janković, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a na Fakultetu političkih nauka završio je specijalističke studije bezbednosti i stekao zvanje specijaliste za nacionalnu i globalnu bezbednost! Ni manje - ni više.

Dakle, zna se ko je, šta je, a videlo se i kakav je. Veruje u američku pravdu i kod očite nepravde. Dakle, jedan mali nameštenik, postavljen, usmeravan, dirigovan... Još u onom režimu su oni njega prepoznali! I onda počinje šetnja...

Od 1994. do 1997. bio je novinar u novinskoj agenciji Beta, pa je posle radio u Ministarstvu za omladinu i sport kao stručni saradnik, a onda postao sekretar Saveznog ministarstva sporta 2000. godine, da bi posle toga bio pomoćnik saveznog sekretara za sport i omladinu. Od 2003. radi kao nacionalni pravni savetnik u Odeljenju za demokratizaciju Misije OEBS u Beogradu.

Zaštitnik građana postao je 2007. godine, i na tom radnom mestu potrajaće do 2012. 

To da li štiti građane ili režim, jasno je kao dan. Kakvi, bre, građani?

Gospodin zaštitnik odlično igra svoju ulogu. To ovde prolazi. Ima izraz lica koji pokazuje lažnu zapitanost, lažnu zabrinutost, jedan pogled koji je uperen u ništa, trabunja neke stvari od kojih nikome neće biti bolje, popunjava prostor potreban folirantima koji ga šetaju da se hvale kako nam rade institucije.

Ali, neće se njegova šetnja na ovome završiti. Doguraće taj još dalje! Pa nisu ga valjda specijalizovali za nacionalnu i globalnu bezbednost bez preke potrebe? Od nečega će da nas brani!

Za sada, sa mesta na kome je, i po načinu na koji tupi, jasno je da brani prolaz zdravom razumu. Jer, u ovakvoj zemlji, gde su zgažena brojna ljudska i građanska prava, taj bi imao posla preko glave! Recimo, mogao bi da tuži barem dva ministra za prevaru: ali, to je teško zamislivo...

Ovaj (s)umorni čovek, uhranjen i zbrinut, tihog glasa i sumnjive brade, pomalo dremljiv, ali na oprezu kao mačka koja prede iza kamina i žmirkajući prati šta se okolo dešava, nije tu da štiti bilo koga.

Zato postoji neko ko njega štiti i ko ga šeta sa funkcije na funkciju. U duhu novog, postudbaškog društva koje čuva tradiciju "tihog kadrovanja", gospodin Janković je jedan od retkih obdusmana koga nisu na to mesto izabrali građani, već vladajuća koalicija! I koga on, onda, može da brani? Vlast od građana, najbolje je reći.