Natrag

Kolaps

Kolaps

Glad pred vratima: nestaica mleka i drugih prehrambenih proizvoda najavljuje konani raspad sistema kojem je istekao ionako kratak rok upotrebe

 

Volovi se okrenuli sebi, krave takoe

 

Za one koji prate stanje u srpskoj poljoprivredi, ni nestaica mleka ni skok cena veine prehrambenih proizvoda nisu neko iznenaenje. Iznenaenje je jedino da je ovoliko trajalo dok do oekivanog stanja nije dolo. A iznenaenje e biti i ako dogodine uopte budemo imali domaeg poljoprivrednog proizvoaa

 

Milan Malenovi

 

 

Srbija je nekada bila veliki izvoznik poljoprivrednih proizvoda. I to ona Srbija, kneevina i potom kraljevina, u ijem sastavu nije bila beskonano plodna Vojvodina.

Pre otprilike godinu dana na list je objavio lanak Samo je glad sigurna, iji se proroanski naslov na alost svih stanovnika Srbije upravo ostvaruje. Tada smo objavili da domaa poljoprivreda propada zbog konstantne nebrige drave zainteresovane jedino da u mandatu onih koji odluuju, niskom cenom agrarnih proizvoda bude sauvan socijalni mir.

injenica da nerealno niske cene nisu nimalo podsticajne za seljake nikoga u ovoj dravi ne zabrinjava. A niska cena, bez dravnih subvencija, na due staze znai zamiranje proizvodnje, jer niko nije zainteresovan da posluje u korist sopstvene tete.

Za samo deset poslednjih godina stoni fond Srbije smanjio se za vie od etvrtine. Ovaj vek smo doekali sa oko 700.000 grla, a u ovom trenutku imamo tek njih 468.000 (ne raunaju se ona po skuptinama, izvrnim odborima i drugim forumima). Razlika vea od 230.000 grla nastala je zato to se seljacima vie nije isplatilo da dri stoku.

Najcrnji deo ove vesti je injenica da je za uredno snabdevanje mlekom Srbiji potrebno 200.000 krava, ali onih koje daju godinje izmeu est i est i po hiljada litara mleka. Takvih je u Srbiji malo iz razloga koji s individualnim proizvoaima imaju najmanje veze.

 

Nauna fantastika

 

Krave koje daju visok prinos mleka postoje u centralnoj i zapadnoj Evropi, ali su navikle ne samo na specifine uslove koji tamo vladaju ve i na odreenu hranu, ali i klimu. Klimu sigurno ne moemo da promenimo, pa je jedino reenje ukrtanje tih goveda s domaim rasama naviknutim na ovo podneblje. To je dug i skup postupak koji treba da sprovode za to osposobljeni instituti. Takvih instituta ima u Srbiji, ali za njihov rad je potreban novac, koji drava ne izdvaja, a ni privatni investitori se nisu pokazali zaintresovanim za tu vrstu ulaganja.

Tako se sve svelo na puku sreu koja se ogleda u tome da li e neko uvezeno govee da preivi ili nee. Ako ne preivi, tetu trpi seljak koji ga je kupio. I tako se krug zatvara i kola se obavezno lome na leima onih najslabijih.

Da ne bi rizikovali, seljaci umesto osetljivih i skupih stranih rasa kupuju domaa grla koja su otpornija, ali daju i manje mleka. Tako dolazi do nestaice na tritu.

Stoarstvo je, pored voarstva, najosetljiviji deo poljoprivrede, jer zahteva dugorone investicije. Tele ne samo to ne donosi mleko ve ga jo i troi. Meseci prolaze dok od teleta ne postane junica, a od junice krava koja daje mleko. Sve to vreme seljak mora da hrani to grlo odnosno da na njega troi novac.

U normalnim zemljama to nije neki problem, ali Srbija nije normalna zemlja. Da bi seljak uopte krenuo u avanturu nazvanu stoarstvo, on bar narednih pet godina mora da bude naisto kakvi e uslovi vladati ne samo na tritu ve i u dravi. A u Srbiji se ne zna ni za pet meseci unapred kako e da bude.

Direktor Instituta za stoarstvo Ratko Lazarevi smatra ak da je za stabilnu proizvodnju mleka potrebno da i seljak i mlekadija imaju viziju poslovanja za narednih 15-20 godina, a u Srbiji je takvo neto u domenu naune fantastike.

U Srbiji sve funkcionie po principu trange-frange i "brzo okreni pare, pa bei". Svi razumni ekonomisti, ali i strunjaci za poljoprivredu upozoravali su da ne sluti na dobro to to e skoro celokupnu mlekarsku industriju Srbije da preuzmu investicioni fondovi.

Jedan je takav, Salford, po reima generalnog direktora Imleka Slobodana Petrovia, u razvoj farmi u Srbiji uloio 50 miliona evra. Mlekarstvo i stoarstvo su, meutim, dugorone investicije, a investicioni fondovi po svojoj prirodi nisu skloni takvom nainu poslovanja. Iako navedena svota izgleda velika, ona je samo kap vode na usijanoj ringli. Poreenja radi, planirani uvoz junadi za usluno uzgajanje za potrebe ruskog i beloruskog trita vredan je 60 miliona evra, a za te pare bie uvezeno tek 50.000 grla. Kao to smo ve videli, za stabilno snabdevanje mlekom samo srpskog trita, bez ikakvog izvoza, potrebno nam je da imamo najmanje 200.000 krava evropskog kvaliteta.

Zbog svega ne udi najava Salforda da eli da se povue s ovdanjeg trita i mlekare proda nekom drugom. Salfordova ideja, kako su svojevremeno upozoravali trezveni analitiari, od poetka je bila samo da ovlada srpskim tritem mleka, a ne da ga razvija. Sa mesta dominantnog proizvoaa, skoro monopoliste, on e lake i skuplje da proda ceo paket svojih mlekara, a to je i bio njegov jedini cilj.

 

Daleko je Finska

 

Proizvodnja hrane je od strateke vanosti za jednu dravu. Da ne bi dospeli u zavisnost od uvoza jeftinih prehrambenih proizvoda iz Amerike (kako Severne, tako i June) Evropljani su ubrzo posle Drugog svetskog rata krenuli u osmiljeno podsticanje sopstvene proizvodnje. Farmeri u Evropskoj zajednici su godinama unapred znali kolika e premija biti za neki proizvod i ta e za te pare moi da nabave.

Ovakva dravna intervencionistika politika dovela je do toga da su ne tako davno i EZ isto kao i njena naslednica EU morali da uvedu posebne podsticajne mere za seljake da smanjuju proizvodnju mleka i mlenih proizvoda, jer se Evropa doslovno davila u maslacu.

Na severu Evrope postoji jedna skoro zaboravljena zemlja - Finska. Osim po nokiji i hiljadama jezera, ona je poznata jo jedino po kravama i enormnoj proizvodnji mleka. Finska je, raunajui po glavi stanovnika, jedan od najveih proizvoaa mleka na svetu.

Prosena finska farma ima dvadesetak grla stoke oko kojih brine jedna jedina porodica. Ponekad, kada ima puno posla, njima u pomo priteknu i sezonski radnici dovedeni iz junih evropskih drava. Nije, meutim, retkost, da na jednoj farmi ima vie od 200 krava o kojima brine svega nekoliko radnika.

Sve je na finskim farmama automatizovano, zbog ega nema potrebe za brojnom radnom snagom. Automatizacija je uvedena pomou povoljnih dravnih kredita, deljenih i mnogo pre ulaska ove zemlje u EU i pristupanju njenim razvojnim fondovima. Jednostavno, drava je bila dovoljno razborita da vodi dugorono planiranu podsticajnu politiku.

Ma koliko neki kredit bio povoljan, on je, ipak, kredit i kao takav predstavlja finansijsko optereenje za dunika. Finskim, kao uostalom ni drugim farmerima iz EU, nije bio problem da izraunaju da li im se isplati da uzimaju kredite za razvoj, budui da su unapred znali cenu svog proizvoda. Jer, kada neka zemlja zaista eli da zatiti svog poljoprivrednika, ona stalno, iz godine u godinu, odreuje najniu cenu proizvoda uzimajui u obzir interese proizvoaa. Poto je ta cena esto iznad one koja vlada na produktnim berzama, razlika se nadoknauje iz dravnog budeta.

Tako seljak skupo prodaje svoj proizvod koji konani kupac kupuje povoljno. I svi su zadovoljni.

 

Ministrova pastorala

 

Poto dodela zatitnih subvencija ne omoguava ministrima i partijskim oligarsima da se ugrade u transakciju, politika srpske drave u ovom segmentu je, blago reeno, nerazumna. Umesto da podstie domau proizvodnju, Srbija podstie uvoz, budui da uvozniki lobi i te kako ume finansijski da se odui politikom establimentu.

Dravna zatitna premije za litar mleka sada u Srbiji iznosi samo 1,5 dinara. ak i da na seljak nekim udom ima kravu koja po evropskim standardima dnevno daje 20 litara mleka, on od drave godinje kroz premiju za mleko od te jedne krave dobija celih 100 evra. Srbija dobro pazi na zdravlje svojih seljaka i ne dozvoljava im da se prejedaju!

Uz to ide i nerazumna politika naih vlasti, koja uporno podstie malu proizvodnju. Slika seoskog domainstva sa dve kravice koje hrane decu, a za prodaju malo ta ostane, jeste romantina, ali nije isplativa. Kao to smo iz finskog primera videli, prosena porodina farma ima dvadesetak grla, jer se tako smanjuju trokovi po jednom grlu. Pomenutu premiju kod nas, meutim, ne dobijaju veliki proizvoai mleka, ve samo mala domainstva koja se uklapaju u pastoralu ministra Sae Dragina.

Tako, umesto da podstie revitalizaciju sela kroz omoguavanje seljacima da proire svoju delatnost, Srbija sve ini da u ruralnim oblastima ostanu samo staraka domainstva kojima one dve krave vie slue za prekraivanje vremena i sopstvenu ishranu, nego za snabdevanje trita. Kada i takva domainstva izumru, Srbija e mleko da kupuje u oblinjim zemljama, koje su bile mudrije i humanije prema sopstvenom seoskom stanovnitvu.

Da mali proizvoai mleka, sa svoje strane, nisu interesantni za mlekare, pokazuje i primer Imleka, koji je broj dobavljaa sa 46.000 sveo na samo 8.000 odnosno prekinuo saradnju sa skoro svim individualnim domainstvima. Logika poslovanja je u ovom sluaju jasna: cena transporta mleka od dve krave nije drastino nia od cene transporta mleka koje daje 20 krava, zbog ega mlekare svoje cisterne radije usmeravaju ka velikim farmama.

Velike farme, meutim, ne dobijaju od drave ni onih 1,5 dinara mizerne premije, a mlekare ne vide logiku da one subvencioniu ono to drava nee. Zbog toga je i cena mleka kod velikih farmera i pored niih trokova koje imaju po grlu u odnosu na male proizvoae, gotovo identina u odnosu na starako domainstvo sa dve kravice.

Tako se dolazi u situaciju da su mlekare - kako bi pokrile sopstvene trokove nastale plaanjem mleka po gotovo evropskim cenama - prinuene da na trite alju sve manje mleka, a sve vie skupih mlenih proizvoda. U meuvremenu je veina stanovnitva Srbije zaboravila ukus maslaca, koji je kod nas, ve izvesno vreme iskljuivo strani, dostigao cenu kavijara, a slino e se desiti i s ukusom sveeg mleka.

 

Ako ita ostane

 

Uz male premije dolaze visoki nameti, koji su neretko potpuno iracionalni. Ve je legendarna situacija u kojoj farmer koji stoku dri daleko od kue, zbog ega ima dva brojila za struju, mora da plaa i TV pretplatu za talu. Verovatno po maksimi Aleksandra Tijania Ako bivo moe da pravi program, mogu i krave da ga gledaju.

Pored toga, seljak mora da plaa i veterinarske preglede koji su obavezni, a nisu jeftini. Nekim udom i hrana za stoku u Srbiji dosee evropske cene iako je domaeg porekla. Zatim, dolaze sitni porezi, doprinosi i hara na zemlju, domainstvo pa i stoni fond. Kada se sve to sabere drava od seljaka uzme mnogo vie od onoga to mu kroz subvencije vrati.

Da bi se stabilizovalo snabdevanje trita mlekom, potrebno je poveanje stonog fonda. Za prirodnu obnovu u Srbiji je na prvom mestu potrebno udo ravno onom Isusovom kada je hodao po vodi, kao i tri godine fore. Tog vremena u trenutku kada je nestaica mleka ve akutna, jednostavno nema, pa je jedino reenje hitan uvoz novih grla.

Za tako neto proizvoai, poueni ranijim iskustvom, nisu zainteresovani. Onaj ko je pre nekoliko godina odluio da uveze nova grla plaao je evro 80 dinara. U meuvremenu, tanije u periodu kada je potrebno da uvezena junica pone da daje mleko, evro je otiao iznad 100 dinara, tako da je analogno narastao i kredit koji seljak mora da otplauje. U istom tom periodu cena mleka je zarad vetakog odravanja socijalnog mira ostala manje-vie nepromenjena.

"Od drave oekujem da mi omogui da radim, a sada su dravni podsticaji nedovoljni. Naa drava ne vodi dovoljno rauna o farmerima, a poljoprivreda lepo izgleda jo jedino iz Nemanjine ulice", rekao je nedavno za medije proizvoa mleka Radislav obanin, inae trostruki rekorder Imleka.

Reenje bi bilo hitno poveanje cene mleka za najmanje pet dinara, kako to trai Asocijacija poljoprivrednika Novi Sad. Ona bi, meutim, dovela do jo nie potronje ovog prehrambenog proizvoda, jer narod ni za sadanju cenu nema dovoljno para. Nia prodaja bi znaila i niu zaradu za proizvoae, pa se time nita ne bi postiglo osim kada bi viu cenu otkupa drava ublaila viim subvencijama.

Za tako neto, meutim, u budetu nema para, iako je ve za sledeu godinu planirano dodatnih 44 miliona dinara za poveanje plata narodnih poslanika. Vano je da su nam vladajui pregaoci siti, a za narod ta ostane. Ako, uopte, neto ostane i od samog naroda.

 

 

 

 

Svaljivanje, kako god uzme

 

Ova vlast moe jo samo da se bavi spinovanjem i politikim, jeftinim marketingom. U tu rubriku ubraja se i najavljeni posao uslunog uzgoja stoke za potrebe Rusije i Belorusije, za koji se jedino sa sigurnou zna da je potpisano pismo o namerama, a veruje se da i od toga neko u vlasti ima linu korist.

Po potpisanom naelnom sporazumu, ruski partner bi investirao priblino 60 miliona evra u nabavku 50.000 krava u Evropi, od kojih svaka daje proseno 20 litara mleka dnevno. Krave, tj. junice koje tek treba da postanu mlekodonosee bile bi dovezene u Srbiju i ovde bi se "usluno" hranile.

Mleko, koje tek treba da potee, bilo bi ostavljeno domaim uzgajivaima, a ruskim investitorima bi zauzvrat bila isporuena junad poreklom od tih krava. U celoj euforiji naa se vlast nije ni dosetila da mi uopte nemamo kapacitet za prihvat tolike stoke.

Mali proizvoai, kao to smo videli iz Imlekovog primera, nisu interesantni za velike mlekare, a veliki farmeri nemaju interes da poveavaju sopstvenu proizvodnju mleka, jer ne dobijaju dravne subvencije.

Ko e, onda, da preuzme to stado?

Uz sve nareeno, dolazi i pitanje da li e uvezene junice uopte da se priviknu na ovdanju klimu koja se razlikuje od one u njihovim prirodnim stanitima u Centralnoj Evropi. Mnoge e uginuti odmah posle uvoza, preivele e sigurno davati manje mleka nego to bi bio sluaj da su ostale u onim klimatskim uslovima na koje su se prilagodile, a nikome jo nije jasno ko e trpeti tetu od toga. Poznajui nemaran odnos nae vlasti prema agraru, rizik uginua i manje produktivnosti svalie se na domae uzgajivae. Ko e u tom sluaju uopte biti zainteresovan za ulazak u takav posao?

Da e mnoga grla uginuti, pa ak i ako preive nee donositi onoliko mleka koliko se oekuje, govori i to da su ona, pored klime, navikla i na posebnu negu i ishranu kojih u Srbiji nema, tj. moe da ih bude ako je neko u stanju da za ta grla izdvoji dodatna novana sredstva. Ako bi krave dobijale evropsku negu i hranu, i mleko bi moralo da ima evropsku cenu koju domai potroai ne mogu da plate, a drava nije voljna da poveava subvencije.

Kome e onda farmeri da prodaju mleko dobijeno od tih uvoznih krava kako bi im se koliko-toliko posao isplatio?

Poseban problem predstavlja i stavka otplate preuzetih junica. Ruski partner e, verovatno, insistirati na odreenom kvalitetu i kvantitetu junica koje zauzvrat treba da budu isporuene. Na stranu to to seme za kvalitetne sorte za koje e, verovatno, strani partner jedino biti zainteresovan, dodatno kota, pitanje je ta se deava ako zbog vie sile prirast stada podbaci. Da li e nedostajue junce domai seljak morati iz svog depa da nadoknadi stranim investitorima, ili e oni odluiti da nas aste?

Kako sada stvari stoje, vlast je spremna da na sebe preuzme jedino slavu za zakljuivanje dogovora sa stranim partnerom, uz poneku proviziju ministrima i drugim visokim slubenicima, a sav rizik svalie se na lea naivaca koji se upuste u ovakav posao.

 

 

 

 

Sve neprirodno

 

Za poljoprivredu, a ne samo za stoarstvo, nastupaju crnji dani. Kada ve nema dovoljno mleka ne mora da bude ni hleba, rezonuju u srpskoj vladi.

Hleb bi uskoro trebalo da poskupi, ako drava ne obuzda cenu penice, to je malo verovatno. Hlebno ito je u Srbiji za etiri meseca poskupelo 133 odsto i skuplje je nego u veini evropskih drava.

"Cena penice e nastaviti da raste, pa e pekari morati da menjaju cene. Da bi se to spreilo, drava mora da reaguje kako bi uticala na cenu ita", predlae Vukosav Sakovi, direktor poslovnog udruenja "ita Srbije". Poto je naa vlast luda, kao to svi znamo, reakcija drave svee se na interventni uvoz i vetako sniavanje cena.

Narod e ovim, na trenutak, biti zadovoljan jer e i dalje jesti jeftin hleb, ali emo ceh na kraju svi mi morati da platimo.

Neprirodno sniavanje cena putem damping prodaje ita iz robnih rezervi, dovodi do nezadovoljstva proizvoaa, pa e oni za sledeu godinu da zaseju manje ita, to e dogodine dovesti do jo vee nestaice i jo viih cena.

Prirodno bi bilo da vlada kroz subvencije pekarima amortizuje trenutne gubitke u ovoj industriji, ali to se, sigurno, nee desiti.

 

 

 

 

 

Mi smo izuzeci, kao i i inae

 

Problem s kojim se suoavaju proizvoai u srpskom agraru predstavljaju i monopol iz kojih proizlazi nerazumno ponaanje otkupljivaa na koje su nai farmeri upueni. Zahvaljujui svom monopolistikom poloaju mlekare neretko odugovlae s isplatom preuzetog mleka od seljaka i do est meseci. A sve to vreme i seljak i njegovi lanovi domainstva, kao i krava od koje je dobijeno mleko moraju da jedu.

Pored toga to u Finskoj ne postoje monopolisti, pa se preuzeto mleko seljaku uredno isplauje poetkom svakog meseca za prethodni mesec, postoji i dravni fond koji priskae u pomo kada iz nekog razloga mlekara ne moe da ispuni svoje finansijske obaveze. U takvim sluajevima drava isplauje farmera i, otkupivi njegovo potraivanje, ona sa svim svojim monim aparatom goni mlekaru, neurednog platiu.

U pojedinim sluajevima su u evropskim dravama, razumnijim od Srbije, krediti za razvoj poljoprivrede bili povezani sa cenom proizvoda koji e biti dobijeni iz takvog dravnog investiranja. To je znailo da anuitet farmera po osnovu tog kredita moe da bude povean jedino srazmerno poskupljenju njegovog proizvoda.

Pri dodeli kredita za razvoj poljoprivrede u Evropi strogo se vodilo rauna o tome da posaena voka ne daje odmah plod, kao i da tele ne daje odmah mleko, pa su i grejs periodi za poetak otplate kredita bili usklaeni s tim.

Ni na istoku naeg kontinenta situacija nije mnogo loija nego u EU. Tako, na primer Rusija, za ije navodne potrebe treba da uzgajamo 50.000 junica, svom seljaku subvencionie ak i cenu goriva, pa on tamo za litar nafte plaa samo 35 dinara.

 

 

 

 

Sve pada

 

Poljoprivreda je najjaa grana srpske privrede i zajedno s prateim delatnostima u punjenju budeta uestvuje sa ak 40 odsto. Zauzvrat, u budetu za 2011. planirano je da se za poljoprivredu izdvoji 20 milijardi dinara, tj. tek 2,5 odsto!

Privredna komora Srbije, koja ionako ve planirani budet za narednu godinu smatra antirazvojnim, traila je da se za poljoprivredu obavezno izdvoji 10 odsto s tim to je bio mogu i kompromis da se idue godine izdvoji pet odsto, a zatim svake godine po jo dva odsto do planiranih deset.

S druge strane, od izvoza hrane u ovoj godini ostvarie se devizni priliv od 2,1 milijardi dolara, pa e ova oblast i u vremenu krize ostvariti spoljnotrgovinski suficit od milijardu dolara.

Stoarstvo u ovom trenutku u bruto drutvenom proizvodu poljoprivrede uestvuje sa samo 30,5 odsto iako postoji kapacitet za daleko vee uee. Stoarstvo, da podsetimo, sa sobom povlai i niz drugih, prateih delatnosti, kao to je, na primer, prehrambena industrija ili industrija prerade mesa.

Ideja da se u Srbiji stvori najmanje 350.000 komercijalnih gazdinstava, ime bi za dui period bilo obezbeeno uredno snabdevanje domaeg trita, a dosta bi preostajalo i za izvoz, definitivno je naputena s obzirom na planirani budet za narednu godinu, smatraju u Privrednoj komori Srbije.

I dok u ovom trenutku u Srbiji postoji 600.000 hektara zaputene obradive zemlje, drava oigledno i ne razmilja da nahrani narod. Da je prava glad sve prisutnija u naem narodu, govore i podaci o katastrofalnom padu potronje prehrambenih proizvoda.

Obino u vremenima krize raste potronja hleba budui da je to osnovna namirnica kod nas. Ovoga puta, iako smo nedvosmisleno u ekonomskoj krizi, i potronja hleba opada. U 2007. godini troili smo po stanovniku 109,5 kilograma, u 2008. godini 105,8 kilograma, a prole godine 103,3 kilograma hleba.

Isti sluaj je i sa mesom i mesnim preraevinama, jer prosean stanovnik Srbije godinje pojede manje od 60 kilograma ove vrste namirnica, s tim da je potronja mesa pala na neto manje od 43 kilograma.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane