Natrag

Familija

Familija

Bankarska mafija: Razvojna banka Vojvodine kao privatni servis pojedinaca i porodica

 

Navodni lopovi i stvarne krae

Razvojna banka Vojvodine nastala je pljakom graana Vojvodine i akcionara nekadanje Metals banke, a na isti nain se i odrava iznad povrine samo da bi miljenici pokrajinske vlasti mogli da nastave da dravne pare presipaju u privatne depove

 

Arpad Na

 

Iz vremena najcrnjeg staljinizma ostao je jedan vic: "Kada je policija hapsila ljude iz prizemlja moje zgrade, nisam se bunio. I kada je hapsila ljude sa sprata ispod mene, utao sam. Kada su doli mene da vode, odluio sam da se pobunim, ali tada ve vie nije bilo nikoga u zgradi ko bi me uo."

Ako se pod hitno ne zaustavi faktika nacionalizacija Razvojne banke Vojvodine (RBV), nekadanje Metals banke, isti scenario eka i druge banke u Srbiji. A onda e biti kasno, jer nee biti vie nikoga ko bi uo proteste.

Hapenje Srana Petrovia, nekadanjeg prinudnog koupravnika Metals banke, zbog saradnje sa odbeglim Darkom ariem, u sutini nita ne menja ni po pitanju ove banke, a ni po pitanju postojanja pravne drave u Srbiji. ore Jevti, drugi prinudni koupravnik iz tog istog perioda, kada je pljevaljski bos svoje narko-milione prao preko ove banke, nije obuhvaen istragom.

Ispada da je Petrovi sve radio na svoju ruku, iako sam poloaj koupravnika podrazumeva da je poslovanje mogue jedino uz odobrenje oba prinudna upravnika. Jefti je na ovo radno mesto doao iz Narodne banke Srbije, gde je bio zamenik direktora sektora kredita. Oigledno su njegove zasluge za vladajuu oligarhiju dovoljne da mu, makar privremeno, obezbede oslobaanje od krivine odgovornosti.

 

Sve desne ruke

 

Poslovna golgota nekadanje Metals, a dananje Razvojne banke Vojvodine, poinje onog momenta kada je neko u Pajtievom okruenju doao na ideju da se igra bankarstva. U to vreme, pre nekoliko godina, kada je Vojvodina krenula putem kvazidravnosti, na elu ove banke bio je Ananije Pavievi.

O Ananijevim malverzacijama Tabloid je pisao jo u vremenima dok je bio prvi ovek ove banke. Dokumentovano ukazivanje na nezakonitost u njegovom radu vremenom je uinilo da on postane neprihvatljiv za ljude iz Izvrnog vea Vojvodine, koji su se nameraili da izmiljaju Narodnu banku Vojvodine. Njegova smena, meutim, objanjava mini emu ne samo kako je Metals banka nacionalizovana, ve i ta eka celokupni bankarski sektor u Srbiji.

Izvrno vee Vojvodine je bilo najznaajniji deponent Metals banke, gde su drana budetska sredstva. Ovo nije nita udno, tako se isto radi svuda u svetu. Panju skree nain na koji su sredstva povuena iz ove banke - sva odjednom i to dosta pre isteka roka navedenog u meusobnom ugovoru banke i Izvrnog vea. Na ovaj nain su iznenada ispranjeni banini rauni, ona vie nije imala sredstava da servisira svoje klijente i Narodna banka Srbije je morala da uvede prinudnu upravu.

Na taj nain na vlast u banci dolaze ve pomenuti Petrovi i Jefti, a Ananije navodno bei u Crnu Goru, protiv njega se, opet navodno, podnose optunice za nesavesno poslovanje i, opet navodno, izdaje meunarodna poternica.

Sve je ovo navodno, jer Ananije sutinski u banci nikada nije ni bio razvlaen. Njegova smena je bila samo ou na poetku dravnog preuzimanja Metals banke. Faktiki, veliki maher iz vremena pre nacionalizacije, ostao je i dalje ovek koji konce vue iz pozadine.

Jedan od velikih dunika Metalsa, preko kog je ilo neometano izvlaenje kapitala, jeste NS-Don 2006 DOO, na ijem elu je nezvanino Aleksandar Pavievi, sin pomenutog Ananija. Aleksandar je ujedno bio i direktor Metals-komerca, erke-firme Metals banke, preko koje su i ile najvanije investicije. Aleksandar je jo uvek jedan od suvlasnika preduzea NS-Don, a to je i Metals-komerc.

U NS-Donu se mogu zapaziti i drugi interesantni likovi koji su takoe zasluni za propast banke i izvlaenje para iz nje. Formalni direktor bio je Predrag Lonar, dok je njegov zamenik bio Milan Tepi, nekadanja desna ruka Ananija u Metals banci.

Tepi je svojevremeno bio i na elu konzorcijuma fizikih lica koji je privatizovao Budimku AD iz Poege. Ugovor je kasnije raskinut zbog nepotovanja ugovornih obaveza. U istom konzorcijumu su jo bili i Dejan Pavievi i Jelena Lonar.

Jedno od preduzea, suvlasnika NS-Dona, jeste i Kooperativa, na ijem je elu Anka Lonar, u privatnom ivotu majka Predraga Lonara, biveg direktora NS-Dona.

Preko ovog kolopleta bivih najbliih saradnika i sadanje rodbine, Ananije i dalje upravlja poslovima i same RBV, jer se finansijski plasmani banke prioritetno odvijaju preko zavisnih preduzea, kao to je Metals-komerc. Njegovo formalno odstranjivanje sa ela Metals banke bilo je tako samo neophodni uvod u otimainu.

U trenutku kada je Metals banka od strane IV Vojvodine gurnuta u finansijsku dubiozu, drava, odnosno Autonomna pokrajina, bila je samo jedan od vlasnika. Kako bi se sanirali gubici, Skuptina akcionara je donela odluku o dokapitalizaciji banke putem prodaje vanredne serije akcija i to samoj AP Vojvodini. Krivac za propast tako je postao spasilac.

Pomenuta skuptina odrana je 2008. i to na tako nezakonit nain da su najvei manjinski akcionari, finansijski fondovi predvoeni DDOR-om Novi Sad, podneli tubu, a postupak se i dalje kilavi pred sudom. Jasna je namera dravnog vrha da odugovlaenjem spora primora nezadovoljne akcionare da putem vansudskih, direktnih nagodbi potrai reenje.

Da se ne radi o pukoj dravnoj intervenciji zarad spasavanja posrnule banke, videlo se, ako ne ranije, a ono najkasnije krajem 2010. kada je vanredna Skuptina akcionara iznenada donela odluku o jo jednoj dokapitalizaciji, ali ovog puta prodajom akcija iskljuivo Fondu za razvoj AP Vojvodine.

Prethodno odrana redovna Skuptina u leto 2010. donela je odluku da dokapitalizacija nije potrebna, ali se u meuvremenu pokazalo da banka nema dovoljno para. Ona je, naime, u prvih devet meseci 2010. zaradila samo 625.000 evra i to iskljuivo na bazi promene vrednosti imovine.

Optimistiki, gotovo sumanuto raspoloeno novo rukovodstvo RBV-a najavilo je, meutim, da e prihod za 2010. iznositi sedam miliona evra. Ovo tek da se vidi koliko su ozbiljni rukovodioci koje je dovela Pajtieva ekipa.

 

Krupnim koracima u 1945.

 

Nije neuobiajeno da drave dokapitalizacijom priskau u pomo znaajnim firmama koje upadnu u nevolje, posebno u vremenima globalnih ekonomskih kriza. U sluaju RBV-a, meutim, ne radi se o sanaciji i kasnijoj prodaji, ve o klasinoj nacionalizaciji iz vremena posleratne obnove.

Ve krajem avgusta 2010, ubrzo po preimenovanju Metals u Razvojnu banku, predsednik IV Vojvodine Bojan Pajti je na otvaranju etvrtog sajma privrede u Subotici javno pozvao sve graane Vojvodine da svoj novac preusmere u ovu banku i rekao da je ona uloila velike napore u spasavanje vie desetina firmi koje su se nale u tekoj situaciji zbog svetske finansijske krize. Time je prvi put obelodanjeno da je nekadanja isto komercijalna banka postala serviser dravnih interesa. I to uprkos injenici da drava nije jedini vlasnik ove nesrene finansijske institucije, a da se ostali akcionari nisu ni pitali o tome da li to ele, a jo manje se sa time sloili.

Razvojna banka, iako termin ne postoji u domaem zakonodavstvu, u svetu je institucija koja povoljnim kreditima pomae privredu. Povoljno kreditiranje istovremeno znai i manji profit za akcionare. Na Pajtievu izjavu berza je odmah reagovala, pa je vrednost akcija RBV-a u toku 2010. godine prepolovljena. Ovakav sunovrat je retko kada vien, ak i u Srbiji.

Konano je svakome jasno kako je vlast u Vojvodini opljakala akcionare nekadanjeg Metalsa. Prvo je banku gurnula na samu ivicu steaja, zatim je organizovala skuptinu akcionara koja se protivzakonito razvlaila vie dana, sve dok nije namaknuta veina za dubioznu odluku o dokapitalizaciji. Posle ove, prve dokapitalizacije, drava je ve postala stvarni vlasnik Metalsa i onda je suprotno interesima ostalih akcionara krenula u preimenovanje banke u Razvojnu banku Vojvodine.

Gubitke koji su nastali investiranjem u potrebe prijatelja onih sa vlasti umesto u ekonomski opravdane poslove, Izvrno vee i Bojan Pajti nadoknauju iz depova svih graana pokrajine koji svojim porezima pune budet iz koga se plaaju egzibicije navodnih bankara kroz stalno nove dokapitalizacije RBV-a. Umesto u Evropu, Vojvodina se krupnim koracima vraa u 1945. i dravnu otimainu privatne imovine.

 

 

 

 

Svi Donovi ljudi

 

Meu vlasnicima NS-Dona, preduzea koje kao kamen oko vrata stoji RBV-u, nalazimo sledee firme i pojedince:

Milan Tepi, koji je bio i zamenik direktora Ananija Pavievia, poseduje udeo od 1,88 odsto. Duan Martinovi lino ima 0,01 odsto vlasnitva, dok je kao direktor stambene zadruge Pobeda-imo i istoimenog preduzea upravljao i njihovim udelom u ovom bankrotiranom preduzeu. Ni stambena zadruga ni preduzee Pobeda-imo nisu vie u vlasnikoj strukturi NS-Dona.

Najvei vlasnik sa udelom od 36,43 odsto jeste Produktiva u veinskom vlasnitvu Anke Lonar, koja je istovremeno i direktorka preduzea Kooperativa, jo jednog od prethodnih vlasnika NS-Dona. Pored toga to i sama poseduje 10,88 odsto vlasnitva, Anka je i majka Predraga Lonara, predsteajnog direktora drutva.

Pankomerc ima 6,57 odsto vlasnitva, a ovo preduzee se nalazi u vlasnitvu Market-trejda i Metals-komerca, erke RBV-a i drugog najveeg vlasnika NS-Dona sa udelom od 24,36 odsto. Na elu Metals-komerca donedavno je bio Ananijev sin Aleksandar Pavievi, koji danas poseduje 10,88 odsto vlasnitva NS-Dona, plaenih 125 evra u gotovini i 185.476 evra u akcijama Metals banke, dananjeg RBV-a.

Skoro svi vlasnici NS-Dona svoje uee su plaali akcijama Metals banke, pa je tako oigledno da Ananije Pavievi preko povezanih i srodnih lica ima jo uvek udeo u vlasnikoj strukturi banke koju je vodio u propast, a iju sanaciju solidarno plaaju svi graani Vojvodine.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane