Natrag

Na licu mesta

Na licu mesta

Zrenjanin: predizborni zagrljaj smrti bivših i budućih

 

Dva dinara kruže

 

Zrenjaninska vlast ne propušta priliku da građanima pokaže koliko je drska i bahata. Tako su, na izmaku 2010. godine, na adrese lokalnih otaca i majki na naplatu stigli računi mereni milionima evra za "predizborne radove" iz - 2008. godine

 

Zoltan Horvat

 

Naime, Direkcija za razvoj i uređenje grada je u ime lokalne vladajuće koalicije i njenog neprikosnovenog lidera, Demokratske stranke, duže od dve godine "uspešno" pod tepih gurala dug od preko dva miliona evra za izvršene a nenaplaćene predizborne građevinske radove koje je izvela firma Vojvodinaput. Nakon "hitnih i neodložnih poslova", poput strogo selektivnog asfaltiranja pojedinih gradskih ulica, izgradnji sportskih terena u naseljenim mestima zrenjaninske opštine, gde se predizborni proevropski zanos morao dokazati "sad i odmah", kao i drugih već viđenih predizbornih ulagivanja sugrađanima radi očuvanja gole vlasti, zrenjaninski Vojvodinaput je promenom vlasnika došao u situaciju da najzad naplati ne mala potraživanja iz osiromašene gradske kase.

Nakon privatizacije Vojvodinaputa pre nekoliko godina, a od strane firme Intercoop u vlasništvu braće Đurašković, ovu firmu je pre dva meseca kupio poznati biznismen Borovica iz Rume, inače poslovno vaskrsao posle vraćanja u život socijalista od strane demokrata. Uprkos velikim novčanim potraživanjima od preko tri miliona evra i (ne)profitabilnog poslovanja sa lokalnom samoupravom po principu "dođem ti ko zna kad sa isplatom", novi vlasnik, po svemu sudeći, (ni)je rizikovao. Za odlazak Milana Mirkovića sa funkcije direktora zrenjaninskog Vojvodinaputa, za kojeg navode da je u privatizaciji firme od strane bivših vlasnika iz Incoopa imao jednu od ključnih uloga, ovdašnji dobri poznavaoci prilika kažu da je reč o preuzimanju profitabilnog biznisa od strane najjačih u branši. U pozadini nove kupovine Vojvodinaputa leži pretpostavka da se, i pored unapred ukalkulisanih debelih minusa u poslovanju i nemogućnosti naplate od "crkvenog miša" zvanog gradska kasa, krije neslućena mogućnost novog biznisa, na primer presvlačenje asfalta na magistralnom putu Zrenjanin - Novi Sad u okviru najavljenog koridora 10.

Neizbežna sprega najvećih riba u ovoj branši sa inferiornim lokalnim klimoglavcima, koja prati ovaj poslovni odnos na relaciji izvršilac-naručilac radova, ne amnestira glavne aktere iz lokalne samouprave. Branislav Knežević, generalni direktor Direkcije za razvoj i uređenje grada, nema dilemu oko realne opasnosti za nastavak poslovanja. Ne želi bilo šta da kaže o realnoj opasnosti trajnog blokiranja žiro-računa Direkcije i još većoj opasnosti od dužničkog ropstva u dužem vremenskom periodu, barem po dosadašnjem imidžu, najjačeg gradskog javnog preduzeća. Knežević je, naime, gotovo svakodnevno u službenom vozilu Direkcije, kojim, kako se hvali, u interesu firme hita ka Novom Sadu i Beogradu radi odbrane lokalnih interesa. Prećutkuje da u njegovom putnom nalogu, uključujući i vikende, piše da povratna relacija Zrenjanin - Novi Sad umesto uobičajenih 100 iznosi 170 kilometara, a ne komentariše ni podatak da je lokalna samouprava nemoćna i da se apsolutno ništa ne pita oko sprovođenja nesmetanog biznisa koji u prvi plan istura vrhovnike i prave vlasnike ovdašnjih magistralnih puteva, poput Aleksandra Vlahovića, starog znanca svih problematičnih privatizacija u Zrenjaninu.

Otuda ne čudi što je kao bomba u Zrenjaninu odjeknula vest da su Bojan Kostreš, visoki pokrajinski funkcioner Lige socijaldemokrata Vojvodine, poreklom iz Zrenjanina, i Branislav Knežević na izlaznim vratima stranke i da slove kao - najjača pojačanja narodnjaka u 2011. godini. Nedavna izborna skupština zrenjaninskog SNS-a na kojem je za predsednika izabran Goran Knežević, čemu je kao jedina lokalna poziciona stranka prisustvovala kompletna delegacija lokalnog LSV-a, navodi na zaključak da je predizborna trka u Zrenjaninu otpočela neočekivano velikom nervozom predstavnika davno urušene lokalne vlasti. Ovakvo preuranjeno, (ne)očekivano i grozničavo razmišljanje o opstanku u foteljama vlasti na polovini krajnje neuspešnog mandata navodi na zaključak da je grad Zrenjanin, bez borbe, prepušten na milost i nemilost tajkunima i njihovim naredbodavcima.   

  

 

 

 

Dinarska bajka

 

Bizarno zvuči podatak da na kraju kalendarske godine većinu nagrada u Zrenjaninu dobijaju "najistaknutiji i najzaslužniji" za njegov razvoj. Na nedavnoj svečanosti u Regionalnoj privrednoj komori nagradu su, uglavnom bratski, podelili najistaknutiji nosioci razvoja grada iz lokalnog udruženja privatnika ZREPOK, poput Dragana Vidakovića iz Impela i Gorana Kovačevića iz Gomexa.

Sramotno zvuči podatak da u jednoj od ovdašnjih najizvikanijih trgovinskih firmi mesečna plata može da iznosi, verovali ili ne, jedan jedini dinar.

"Nakon što sam dobila papir na kojem piše da mi je plata jedan dinar, morala sam da dam otkaz. Veliki broj vanrednih inventara sračunatih da osramote radnika i obesmisle tridesetodnevni mesečni rad, naterao me je da zaključim da je robovlasništvo bajka naspram totalnog izrabljivanja", kaže jedna od bivših radnica koja je uramila i obesila na zid svog dnevnog boravka papir na kojem piše "mesečna plata - jedan dinar".

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane