Natrag

Sudovanje

Sudovanje

Dok se srpsko pravosuđe opet reformiše, pravda u Srbiji je u nestajanju

 

Postupak je u toku...

 

Stanovnici prigradske opštine Grocka, zahvaljujući "demokratskim reformama" srpskog pravosuđa, sada moraju da zbog običnog parničnog postupka putuju na suđenje čak u Mladenovac! Prvo moraju da dođu do Beograda, pa potom još 50 kilometara do Mladenovca, ili u Obrenovac! Žitelji Loznice na suđenje moraće da putuju u Ljuboviju, a seljaci iz Ljubovije u Loznicu! Oni iz Čačka na suđenje odlaze u Guču, iz Guče u Čačak!

 

M. Brkić

 

  

Evropska unija i Savet Evrope ocenili su prošlogodišnju reformu srpskog pravosudnog sistema najnižom ocenom, napominjući da je (re)izbor sudija i tužilaca bio skandalozan i suprotan demokratskim principima, da je pravosuđe još neefikasnije i korumpiranije...

Srpski predsednik Boris Tadić, iz čijeg kabineta je nadgledana reorganizacija i (re)izbor sudija i javnih tužilaca i njihovih zamenika, pohvalio je svoju ministarku pravde i njenu družinu zbog izuzetnog uspeha u reformi pravosudnog sistema!

Kada su iz Brisela i Strazbura zapretili sankcijama i sporim pristupom Srbije evropskim integracijama, Ministarstvo pravde je podleglo pritiscima i odlučilo da neizabranim sudijama i tužiocima produži radni odnos i plaća ih do odluke Ustavnog suda Srbije povodom njihovih ustavnih žalbi. Iz budžeta je odvojena pozamašna svota novca za njihove plate, a broj (re)izabranih sudija i tužilaca smanjen je za skoro jednu trećinu.

 

Niko nikud ne stiže

 

Nema nikakve sumnje da su spiskovi podobnih sudija i tužilaca pravljeni u kabinetu srpskog predsednika i direkciji njegove Demokratske stranke. Čega se god dohvatila ruka predsednika Tadića, tu "trava više nije rasla".

Reforma srpskog pravosuđa udaljila je Srbiju od atributa moderne demokratske države. Reorganizacija sudova i javnih tužilaštava zagorčala je život građanima.

Primera radi, stanovnici prigradske opštine Grocka moraju sada, zbog parničnog postupka, da putuju na suđenje u Mladenovac! Prvo moraju da dođu do Beograda, pa potom još 50 kilometara do Mladenovca, ili u Obrenovac! Žitelji Loznice na suđenje moraće da putuju u Ljuboviju, a seljaci iz Ljubovije u Loznicu! Oni iz Čačka na suđenje odlaze u Guču, iz Guče u Čačak!

Reorganizacija mreže sudova i javnih tužilaštva izvršena je pod parolom smanjivanja broja sudija i tužilaca i ravnomernijeg zaduženja predmetima. A sve sa ciljem smanjenja troškova u pravosuđu, i rasterećenja budžeta Srbije.

U praksi, koja ne zanima srpskog predsednika, sve je drugačije.

Prvi osnovni sud u Beogradu, koji pokriva teritoriju gradskih opština, kasni skoro godinu dana sa isplatama naknada za porotnike, za sudska veštačenja, kao i naknade troškova krivičnog postupka koji padaju na teret budžetskih sredstava i troškova za odbranu od strane advokata, koje sud angažuje po službenoj dužnosti. Istovremeno, sudske takse su udvostručene, a sudije ovog suda ne zakazuju suđenja ako stranke nisu platile sudsku taksu što, inače, zakon ne propisuje.

Sudije koje su ostale u službi, ili su tek izabrane, počele su da rade sa zaduženjem od po nekoliko stotina predmeta! Kakav je njihov učinak i kvalitet postupka, brzina zakazivanja rasprava i glavnih pretresa, nije teško zaključiti. Sudije parničnog odeljenja ovog suda rasprave u predmetima koji su za stranke od životne važnosti zakazuju na po tri do četiri meseca. Ako se, pri tom, sudija razboli, ili ode na savetovanja, pravda za građane duža je od gladne godine.

Posebna priča su javna tužilaštva, pogotovu u Beogradu. Većina javnih tužilaca i njihovih zamenika su ljudi koji su tu postavljeni zbog stranačke pripadnosti i poslušnosti. Većina zamenika slepo sluša naređenja.

Tužilaštva, po Zakoniku o krivičnom postupku, sprovode istrage, a policija je samo servis za obezbeđenje i prikupljanje dokaza.

Nažalost, policija, i kada smogne kuraži i obavesti tužioca o postojanju osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo, mora da sledi instrukcije tužioca. Većina nalickanih dama iz tužilaštva, koja je na te funkcije došla preko kreveta ili usled uticaja roditelja ili ljubavnika u vrhovima vlasti, pojma nema kako da upravlja postupkom te sve prepušta policajcima koji, barem većina, po obrazovanju nisu pravnici, jer su uglavnom specijalisti za oblasti koje istražuju (defektolozi, pedagozi, sobraćajni inženjeri i sl.) - pa propusti u proceduri dovode do oslobađajućih presuda jer su sudovi dužni da poštuju propisani postupak prikupljanja dokaza.

 

Kao u spahijska vremena

 

Posebna su priča Posebno odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala i Veće za ratne zločine, kao i tužilaštva koja pokrivaju ove sudove. Obe sudske jedinice presuđuju pod kapom Višeg suda u Beogradu i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, dok je Tužilaštvo za ratne zločine samostalan tužilački organ, koji nije pod nadležnošću Javnog tužilaštva Srbije!

Odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu servis je izvršne vlasti i srpskog predsednika za obračun sa političkim protivnicima. U ovom odeljenju, koje sudi u zgradi u Ustaničkoj ulici, u samo dve sudnice koje dele sa Većem za ratne zločine, sudi se "organizovanim kriminalnim i zločinačkim grupama"!

U Srbiji, tako, ima više mafijaških grupa nego što ih ima u celoj Evropi! Vlast na taj način želi da pokaže svoju odlučnu bitku protiv organizovanog kriminala...

Podsetimo, primera radi, da ni posle više od tri godine nije presuđeno "stečajnoj mafiji", a da su "kolovođe" te nazovi mafije bivši predsednik Trgovinskog suda u Beogradu sudija Goran Kljajević koji je tek nedavno osuđen prvostepenom presudom na godinu dana zatvora i sudija tog suda Delinka Đurđević, koja je oslobođena od odgovornosti!

Duže od dve godine sudi se "zrenjaninskoj organizovanoj kriminalnoj grupi" na čelu sa bivšim gradonačelnikom Goranom Kneževićem, koji je proveo u pritvoru duže od godinu dana a koji će, skoro je izvesno, biti oslobođen od krivične odgovornosti.

Ni u dva postupka, u kojima se sudi "duvanskoj mafiji", nisu donete prvostepene presude.

Raznim "mafijaškim grupama", koje prvo uhapse i godinama drže u pritvoru, specijalna veća ukidaju pritvor, a država će morati da plaća milionske iznose (u evrima) za naknadu štete!

Ako građanin ostane bez kuće, stana, automobila, ako ga pokradu, otmu mu imovinu, ili mu banka nasilno proda nepokretne stvari, teško da može očekivati sudsku zaštitu, jer je pravda u Srbiji, uz reformisano pravosuđe, sporija od mrava!

Nekoliko desetina hiljada obespravljenih građana pisalo je prošle godine Ministarstvu pravde, Narodnoj kancelariji predsednika Srbije (!), predsednicima sudova, javnim tužiocima, Državnom veću tužilaštva i Visokom savetu sudstva, žaleći se na rad sudija, tužilaca i njihovih zamenika, na sporost postupka, na beznadežnost u traženju pravde.

Obespravljenim građanima uglavnom stižu odgovori u stilu: "...Obaveštavamo vas da je postupak u toku..."

Niko nije nadležan da se meša u rad sudova i tužilaštava. Kao stara spahijska vremena. Na sudije se digne dreka samo kada ne presude po očekivanju vlasti.

 

 

 

 

Specijalne plate "specijalcima"

 

Suđenje pred Odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, koje je nadležno za sve "organizovane kriminalne i zločinačke grupe" sa cele teritorije Srbije, jedno je od najskupljih suđenja u Evropi. Postupak se vodi pred specijalnim sudijama, u samo dve sudnice koje se dele sa sudijama Veća za ratne zločine.

Postupak pred ovim sudskim većima traje najmanje tri godine, većina optuženih ima advokate po službenoj dužnosti koji naplaćuju dvostruke honorare, sudije i tužioci imaju dvostruko veće plate, policijsko obezbeđenje, a posebnu platu primaju i zapisničari, stručni saradnici, kafe kuvarice i sudska straža. Pred ovim sudskim većem najteža kazna koja se optuženima može izreći je kazna od 15 godina zatvora, a pred većem za ratne zločine 20 godina!

Pred redovnim višim sudovima izriču se kazne i od 40 godina zatvora, a sude sudije sa redovnom platom, kakvu primaju i zamenici javnog tužioca.

Kome je to palo na pamet da od siromašnog budžeta otme toliko novca za specijalne sudije, tužioce, zapisničare...?

 

 

 

 

 

Nata sa više plata (i pasoša!)

 

 

Predsednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije i predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović, koja je učestvovala u gaženju srpskog pravosuđa, obelodanjeno je, prima oko 460 hiljada dinara mesečno, po više osnova, koje sama sebi propisuje.

Ova žena bez imalo stida, rođena u Podgorici, bliska rođaka Borisa Tadića, dobila je i stan od 120 kvadrata u Vlajkovićevoj ulici broj 11 u Beogradu, iako je već imala stan koji je ostavila svom sinu Vladimiru - koga je, inače, unapredila u sudiju Višeg suda u Beogradu.

Očekujući mogućnost da bude uhapšena zbog zločinačkog delovanja protiv interesa države Srbije, gospođa Mesarović je, za svaki slučaj, uzela državljanstvo Crne Gore.

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane