Natrag

Tabloid istražuje

Tabloid istražuje

Žak Atili: Kratka istorija budućnosti (1)

 

Kinezi u Rusiju, Rusi u Ukrajinu, Ukrajinci u Englesku

 

Knjiga francuskog bankara i pisca Žaka Atilija Kratka istorija budućnosti, izdata 2006. ne samo da otkriva potajne (i javne) želje i planove kreatora globalizma i takozvanog Novog svetskog poretka već budu još veće interesovanje zato što o svemu tome piše čovek iz bankarske "mreže" koja te planove već odavno sprovodi. Da li je Atili u zabludi ili namerno neke stvari previđa, ali događaji koje on opisuje kao nešto što će tek uslediti, već su postali stvarnost. Ipak, Atilijeva želja da bude vizionar bar nam jasno otkriva da se ništa ne događa slučajno

 

Piše: Ivona Živković

 

 

Oni koji ne veruju u veliku globalnu zaveru i ubeđeni su da se kriminal i korupcija, kao i neadekvatna i pljačkaška privatizacija u Srbiji sprovodi samo zato što smo mi "glup, primitivan i nesposoban narod", ni posle čitanja ove knjige verovatno neće promeniti svoje mišljenje. Ali, onima promućurnijima Atili je praktično rekao sve. Lako ćete videti da je pljačkaška privatizacija u Srbiji, Hrvatskoj, BiH, Bugarskoj, Rusiji samo deo vešto smišljenog plana međunarodnih bankarskih kartela (u službi iluminata) koji se neretko i sukobljavaju otkrivajući kriminalne i korupcionaške afere piona na državnim funkcijama one druge strane. Pljačka nacionalnog bogatstva je prisutna svuda, i na Zapadu i na Istoku, a odavno je poprimila globalne razmere.

Žak Atili svakako ne pripada najvišim slojevima društva iluminata (iako ga neki tako predstavljaju), ali predstavlja deo izvršne finansijske strukture svetske vlade, koja neformalno već funkcioniše nakon Drugog svetskog rata oblikujući čitav svet po potrebama bankara odnosno prodavaca novca. I Atili za to zna. Zato je on "vidovit", baš kao i njegov više rangirani kolega bankar, Džordž Soroš, koji već poslovično unapred "predviđa" šta će se na nekoj svetskoj berzi dogoditi, tako da kada god kupuje ili prodaje "napravi" svom finansijskom fondu koju milijardu evra više.

Iako odlično poznaje istorijska kretanja (jer zna da prati pravu nit, a to je istorija bankarstva i trgovine) Atili ima i "bisere" zbog kojih ga neki kritičari nazivaju običnim pajacem i zabavljačem.

Tako Atili veoma ozbiljno navodi da se Kalifornija proteže od Meksika do Kanade, ili iznosi veoma ozbiljna "predviđanja" o tome koje će se zemlje istočnog bloka priključiti uskoro EU (iako su one već postale članice EU, na primer, Bugarska i Rumunija).

Procvat Njujorka kao svetskog trgovačkog centra on vidi kao posledicu toga što on nije imao ruralnu tradiciju, a neke istorijske događaje Atili pomera i po stotinu i više godina od vremena kada su se zaista odigrali (bar prema zvaničnoj istoriji). Ni matematika mu nije jača strana, jer predviđa u budućnosti da će čak milijarda ljudi živeti u 50 megagradova, sa po 20 i 30 miliona stanovnika (!) Ali, nije li kod bankara dva i dva oduvek bilo, 4,5 pa i više?

Ali, sve je to nevažno, jer je istorija ionako odavno falsifikovana (upravo za potrebe iluminata), a "vizija" budućnosti (koja je već počela) Žaka Atilija je u svakom slučaju interesantna i provokativna.

 

Agenda za 21. vek

 

Tako Atili u ovoj knjizi "predviđa" da će se događaji u 21. veku odvijati u tri različite faze: u prvoj fazi to će biti vreme stvaranja superimperije. Ta imperija neće biti geografski ograničena već globalna i njome će vladati velike međunarodne korporacije. I one će kreirati globalnu politiku.

 "Novac će se najzad osloboditi od svega što ga ugrožava - uključujući nacionalne države, koje će progresivno biti razmontirane. Tržište će postati jedini svetski zakon", piše Atili.

I to je period u kome smo danas, zar ne? Proces demontaže nacionalnih država već se odvija, i to veoma uspešno na prostoru bivše Jugoslavije i čitavog istočnog bloka uključujući i Rusiju. Mehanizam kojim se to radi je pljačkaška privatizacija koja se vrši preko mreže lokalnih tajkuna, političkih piona (koje nadziru lokalne službe bezbednosti) i preko njihovih partijskih sledbenika željnih "boljeg života" za sebe i svoju familiju. Posao obavljaju investicioni fondovi koji u državu ubacuju bezvredan papir (fiat money - spekulativni novac koji nema pokriće u stvarnom kapitalu ili zlatu), a zauzvrat uzimaju prave vrednosti - ljudski rad, zemljište, rudna bogatstva, saobraćajne resurse i tržište. Novac se onda vraća preko robe koja se na to tržište ubacuje i ponovo iznosi iz zemlje. Onda se novac ponovo ubacuje, ali kao novi kredit i tako sve dok se narod do guše ne zaduži da mora da proda gospodaru sam sebe budzašto samo da bi se nahranio.

Dva su glavna finansijska fonda koja na ovaj način preuzimaju kompletnu nacionalnu privredu i oba imaju zvučna i dobroćudne nazive: USAID (američka pomoć), sa spekulativnim novcem koji stiže iz privatnih bankarskih fondova u SAD, i EBRD (Evropska banka za obnovu i razvoj sa sedišem u Londonu), koja je takođe privatna. Jedan od glavnih deoničara EBRD je Džordž Soroš, koji je 2005. bio vlasnik čak 52 odsto investicionog kapitala ove banke. Prvi predsednik ove banke bio je Žak Atili.

Sorošov Kvantum fond inače obrće novac za "nepoznate vlasnike", ali je poznato da mu je glavni klijent porodica Rotšild. Tako je Soroš postao visokorangirani bankarski "oficir" Rotšilda.

Da bi spekulativni novac ovih banaka (koji je nastao ni iz čega, tj. od kamata) ulazio bez prepreke u neku zemlju, najvažnije je da se u nju prvo instalira marionetska vlada u kojoj će sedeti ljudi bez ikakvog političkog znanja, bez privredeng iskustva i ograničene inteligencije.

Za one najsiromašnije slojeve stanovništva koji nemaju šta da daju pod hipoteku, bankari su smislili mikrofondove tako da im "pomognu" da mogu da kupe bar plastenik za povrće, zakupe pijačnu tezgu, a neuke seljačke žene kupe bar štrikaće igle i vunicu. Važno je da novac nauče da kupuju svi, pa i najsiromašniji. Niko ne sme da bude doveden u poziciju da započne neki biznis, a da prethodno nije kupio novac (što znači upao u dugove). I tu opet nalazimo Žaka Atilija koji je danas na čelu jednog takvog mikrofonda PlaNet finance. On ima čak 10.000 mikrokreditora za siromašne i deluje najviše u Aziji.

 

Ekstremni planovi

 

Druga faza koja će nastati je hiperkonflikt. To je period u kome se ova hiperimperija skuplja (tj. svetska kriza i posledica je smanjenja novca u opticaju). I to je deo današnjice. Atili "predviđa" da je to period kada se polako stvara opšti svetski haos. On, međutim, taj period ne vidi kao današnjicu, već ga stavlja u 2030. godinu.

Atili za ovaj period prognozira razarajuće ratove, suprotstavljene nacije (sve do guše zadužene i lišene strateških resursa), suprotstavljene religiozne grupe, terorističke grupe i početak pljačkaških mafijaških sukoba na slobodnom tržištu.

Treća faza, koju Atili pominje, nastaće  2060. odnosi se na period hiperdemokratije. Tako će narodi širom planete, iscrpljeni ratovima i socijalnim pobunama prihvatiti formiranje jedne "demokratske svetske vlade", koja će doći kao spasonosno rešenje. To će biti uvod u stvaranje globalnog kolektivističkog sistema gde će svako raditi za "opšte dobro".

Dakle, ukoliko se ubrajate u one koji priželjkuju da se na političkoj sceni u Srbiji pojavi "čvrsta ruka" koja će korumpirane "političare" i neobuzdane tajkune staviti u zatvor, obračunati se s mafijom i državnom korupcijom, obradovaćete se formiranju ove svetske vlade. I nećete biti jedini, jer iste želje imaju stotine miliona ljudi širom sveta koji su shvatili da su ih nacionalni lideri decenijama samo pljačkali. SAD i Rusija su najviše opljačkane zemlje u 20. veku.

Evidentno je da je ovo stari i već poznati plan iluminata i samo se možemo zapitati da li je ratni i revolucionarnih haos koji je od 1940. do 1948. vladao na prostoru bivše Jugoslavije bio jedna mala generalna proba za uvođenje jednog "opšteprihvaćenog kolektivističkog sistema", poznatog kao samoupravni socijalizam ili "komunizam sa humanim likom", kako su ga na Zapadu nazivali.

Josip Broz Tito je, tako, nametnut kao spasilac zaraćenih etničkih grupa, podeljenih u tri vere koji je onda sastavljen u veliku jugoslovensku naciju. Iako je praktično bilo govora o istom narodu (u koji su bila integrisana i neka plemena iz Male Azije) koji je decenijama pre toga bio vešto modeliran prekrajanjem jezika, menjanjem prezimena, nametanjem druge vere, te ideološkim ispiranjem mozga ljudima koji će onda biti postavljeni kao akademska intelektualna struktura. Njihovi neuki i zabludeli potomci i danas zato naivno širom otvaraju sva vrata ovim stranim investitorima, doživljavajući ih kao spasioce, dok prema sopstvenom narodu (i sebi) imaju osećaj prezira i manje vrednosti. A to je upravo jezuitska duhovna alhemija iluminata.

Novi vrli svet bi pre izlaska iz haosa morao da bude umanjen za neku milijardu ljudi, ali je pitanje kako će se to postići, i to je za sada najveća tajna iluminata. Poznavajući njihovu filozofiju, i to će im doneti profit. Vakcine bi bile jedan takav profitabilan metod.

Upravo je Atili odavno zagovornik primene humane eutanazije kod ljudi koji navrše 60 godina života. Tako je još 1981. u vreme jedne javne debate povodom predloga da se donese zakon o eutanaziji, izjavio: "Čim neko pređe 60-65 godina on živi ispod svojih sposobnosti da proizvodi, i košta društvenu zajednicu mnogo novca... eutanazija će biti jedna od suštinskih instrumenata budućeg društva".

Atili kao da previđa činjenicu da ogroman broj ljudi, posebno u zapadnim postindustrijskim zemljama, ništa ne proizvodi i da radi u uslužnom sektoru i u administraciji. Rad od osam, deset i 12 sati sasvim se nepotrebno nameće ljudima samo zato da bi bili stalno okupirani radom u svom robovskom položaju. Jer, kapitalizam i slobodno tržište upravo imaju problem sa hiperprodukcijom i grozničavo nastoje da ljude održavaju u radu, iako toliki proizvodi nikome nisu potrebni. U stvari, kada bi manje radili, manje bi se trošila hrana, nafta, voda, odeća. A to trgovcima ne odgovara jer se oni ugrađuju u vrednost robne razmene, a veliki finansijski promet održava u životu njihov bezvredan papir koji mora stalno da "radi" da bi "živeo".

S druge strane, na evropskom jevrejskom kongresu Atili je nedavno izjavio i da svetska populacija Jevreja treba da poraste na 200 miliona. Zašto? Koja je uloga Jevreja u Novom vrlom svetu? Da bi pevali i glumili u holivudskim filmovima i bili udarne novinarske perjanice širom sveta? Ili naučnici izuzetnog potencijala, koji bi i dalje kao po pravilu dobijali Nobelovu nagradu za "izuzetna naučna dostignuća"? Ili da bi ratovali i špijunirali i lobirali za interese Izraela?

Dakle, sa dvesta miliona nadzornika, po Atilijevoj proceni, kolika bi onda bila ukupna robovska populacija Novog vrlog sveta? Milijarda, dve, tri?

Ali, da li će oni koji su zaduženi da obrću svet naglavačke, pljačkaju narod i uvode ih opšti haos biti dobri nadzornici u Novom svetskom poretku kakav želi da nametne globalna vlastela? Da li biste stavili za čuvara onog koga ste naučili da krade? Poznata izreka kaže: Nije kome je rečeno, već kome je suđeno. Da li je možda i Žak Atili u velikoj zabludi?

 

Devet srca trgovačke moći

 

Žak Atili ipak ispravno zaključuje da je "moderna istorija zasnovana na pobedama trgovaca (i tržišne demokratije) nad kraljevima i Bogom", mada ne otkriva veliku tajnu da su sve evropske i azijske vladarske dinastije jednostavno zamenjene poslušnim članovima nasledne ili bliske loze pravih vladara. Ovu zamenu su perfidnim zaverama izvršili bankari, postavljajući na tron one koji su bili spremni da prestanu da proganjaju lihvare i na svom posedu dozvole legalnu prodaju novca i stvaranje bankarske vrednosti ni iz čega.

Danas je nemoral već uveden u hrišćansku zajednicu i data je prednost materijalnim dobrima nad duhovnom snagom. I to je očiti trijumf bankara nad hrišćanskim učenjem. Preoblikovanje ljudi u gramzive zveri koje se u životu rukovode isključivo svojim porivom za ličnim zadovoljstvom i posedovanjem teritorije i dobara, deo je psiholoških operacija koje se ubacuju preko kontrolisanih medija širom sveta. Zato se u ljudsko stado konstantno ugrađuju seksualna nastranost i devijantnost.

Atili piše da je svaka faza u evoluciji tržišta praćena tehnološkim revolucijama, gde postojeće "srce" tržišta ne uspeva da se adaptira u novom svetu i gubi nadmoćnost. "Srce" je po Atiliju mesto u kome je u jednom istorijskom periodu učinjen ogroman tehnološki iskorak, i to je upravo omogućilo trgovcima nadmoć i bogaćenje.

U slikovitom opisu Atili tako prati istorijski uspon i pad devet "srca" zapadne civilizacije. Prvo je to bio grad Briž (u današnjoj Belgiji) koji je postao moćan konstrukcijom lađa s kormilom, zatim je došla Venecija (gde su građene lađe širokog pramca sa tri jarbola, poznate kao karavele). Nakon njih procvetao je Antverpen (u kom su nikle prve evropske štamparije), pa Đenova (kao kolevka bankarstva odnosno računovodstvenih poslova), zatim Amsterdam (sa moćnom flotilom), onda London (s parnom mašinom), Boston (gde je konstruisan prvi klipni motor), Njujork (gde je konstruisan električni motor), i danas je to Los Anđeles zahvaljujući silicijumskoj dolini i mikročipovima.

S takvim gledanjem na istoriju Atili filozofira koji će grad biti ekonomski i trgovački centar u 21. veku. Analizirajući posebno ekonomski razvitak Kine i uopšte Azije, on ipak ne može da nađe "srce" za 21. vek, jer ga verovatno neće više ni biti. Zato Atili izvodi zaključak da će globalizacija tržišta stvoriti nomadsku populaciju. Biće to biznismeni i radnici koji će se stalno seliti u skladu s potrebama svoje kompanije ili u zavisnosti od cene njihovog rada. Tako će i njima glavni podsticaj uvek biti novac, ali će mnogi odlaziti u druge zemlje zato što više neće želeti da žive u istoj.

"Oni više neće želeti da zavise od zemlje čiji ih sistem oporezivanja, zakonodavstvo čak i kultura odbija. Oni će želeti potpuno da promene svoj život. Svet će tako sve više biti ispunjen ljudima koji su odlučili da budu anonimni i žive po svojoj slobodnoj volji. Oni će živeti i seliti se kao karavani gde će svako ko ima krajnji cilj slobodu birati novi identitet za sebe."

Takvi emigracioni tokovi će se vremenom širiti i potpuno će potopiti nacionalne države. "Velika Britanija će postati glavna zemlja domaćin, posebno za građane centralnih evropskih zemalja. Primaće radnike iz Ukrajine, a njih će u Ukrajini zameniti ruski radnici, koje će u Rusiji zameniti Kinezi", piše Atili. Da li su to želje iluminata?

Atili dalje zloslutno napominje i to da će države koje ovome budu pružale otpor vremenom shvatiti da je priliv populacije sa strane "uslov i njihovog opstanka". Ostaje i tu pitanje da li će ovakve države to shvatiti zato što će im biti uvedene ekonomske sankcije ukoliko se budu zatvarale za jeftinu radnu snagu?

U drugom zloslutnom i proročkom pasusu Atili govori o hordama iz Trećeg sveta koje sve više okružuju i "gutaju" Zapad.

"Još brojnije mase će pohrliti na kapije Zapada (nego što je to slučaj danas). One već sada broje stotine hiljada ljudi svakog meseca. Taj broj će rasti do miliona, desetina miliona." SAD će biti najpopularnija destinacija i "u dvadeset godina, hispano i Afroamerikanci će gotovo biti većina u SAD."

Atili lako predviđa jer očito zna da američka vlada ne samo da ne sprečava takve horde da ulaze u SAD već radi sasvim suprotno i ogroman broj siromašnih Meksikanaca krišom od sopstvenih građana ubacuje na teritoriju SAD gde oni obaraju cenu rada i starosedeocima uzimaju poslove.

 

 

U sledećem nastavku:

Kako će nestati SAD, kako će se praviti deca i kako će građani biti nadzirani

 

 

 

 

 

 

 

Francuzima biblioteka, Englezima banka, a starcima eutanazija

 

Biografija Žaka Atilijia otkriva da potiče iz jedne jevrejske trgovačke porodice (o majci nema podataka) i da mu je otac radio u Alžiru kao trgovac parfemima kada se Žak rodio 1943. godine. U to vreme ti trgovci su bili otomanski Turci, pa i sam Atili liči na Turčina. On ima i brata blizanca, Bernara, koji je kao i Žak svojim jevrejskim poreklom bio predodređen za velike trgovačke poslove i uticajne funkcije u velikim korporativnim sistemima koji su okosnica globalnog trgovačkog transnacionalnog biznisa. Jevreji su, kao što je poznato, u najvažnijim čvorištima ove globalne trgovačke mreže koja uključuje i medije, telekomunikacije i naftu.

Atili je tako bio predodređen da završi elitističku francusku visoku politehničku inženjersku školu. Ovo je jedna od četiri elitističke škole otvorene nakon francuske buržoaske revolucije (kojom su međunarodni bankari preuzeli francusku privredu) i u njima se danas školuju bogata trgovačka deca koje se odmah ubacuju na rad u "mrežu" korporativnog biznisa.

Tako je Žak u svojoj 38. godini, 1981, postao savetnik Fransoa Miterana, predsednika Francuske, a po ukusu jednog moćnog evropskog bankarskog kartela. I taj posao je radio veoma uspešno deset godina. Sa svog uticajnog mesta, u Parizu je izgradio ogromnu biblioteku i uključio je Francusku u program razvoja novih evropskih tehnologija Eureka.

Godine 1991. Atali je postao prvi predsednik moćne Evropske banke za obnovu i razvoj, sa sedištem u Londonu.

Atili je bio i član Evropske komisije (pri EU), koja je bila inicijator stvaranja jedinstvenog obrazovnog sistema u EU, u kome bi sve diplome bile rangirane prema jedinstvenom poretku, pa je zato izglasana Bolonjska konvencija.

Kao pisac je objavio više od 30 knjiga koje su prodate u šest miliona primeraka širom sveta. Tu se ubraja i knjiga o njegovom omiljenom bankaru Sigmundu Varburgu.

Za Karla Marksa Atili tvrdi da je pogrešno povezan sa komunizmom odnosno "sovjetizmom" i da je on bio istinski zagovornik globalnog slobodnog tržišta, pa samim tim i ekonomski filozof Novog svetskog poretka.

Žak Atili je danas predsednik finansijske organizacije PlaNet Finance.

 

 

 

 

Novac će se najzad osloboditi od svega što ga ugrožava - uključujući nacionalne države, koje će progresivno biti razmontirane. Tržište će postati jedini svetski zakon.

 

 

Danas je nemoral već uveden u hrišćansku zajednicu i data je prednost materijalnim dobrima nad duhovnom snagom. I to je očiti trijumf bankara nad hrišćanskim učenjem.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane