Natrag

Rusija

Rusija

Kakva je bila 2010. godina za radnike Federalne slube bezbednosti: da li e ekisti spasti Rusiju

 

Mona drava ne sme biti nemona

 

Poetkom ove godine predsednik drave Dmitrij Medvedev dao je ekistima dva osnovna zadatka: neprestana borba protiv terorizma i korupcije. Pored toga, od radnika Federalne slube bezbednosti je traeno da se neumorno bore protiv kriminalnog podzemlja, ekonomskih prestupnika i pijuna. Krajem godine pojavio se i novi, ne manje ozbiljan zadatak - potraga za licima koja provociraju meunarodne konflikte. O tome pie na dopisnik iz Moskve

 

Viktor Hlistun

dopsinik iz Moskve

 

etvrtog decembra dogodio se naizgled obian sukob, zbog toga to momci sa Kavkaza nisu hteli da se voze taksijem sa Rusima, navijaima moskovskog fudbalskog kluba Spartak. Rezultat: hicima iz pneumatskog pitolja (njegovo noenje je dozvoljeno u Rusiji) ubijen je navija Spartaka Jegor Sviridov. Niko ne bi obratio panju na ovaj dogaaj, jer se u Moskvi ubistva dogaaju svakog dana, da se ceo sluaj odjednom nije izrodio u neto sasvim drugo. Poslednja kap bila je to to je istrani sudija pustio kui osumnjiene za tuu i ubistvo. Nepotvrene glasine, koje, meutim, imaju realnu osnovu, kau da je istrani sudija primio mito da bi ih pustio. (Njegov rad se analizira.)

Jedanaestog decembra navijai su se okupili da bi odali potu drugu - Jegoru Sviridovu. Neko od njih je predloio da se ide na Manjeni trg, koji se nalazi pet minuta hoda od Kremlja. To je bila javna provokacija. Ona se nastavila i onda kada je ovaj trg ispunilo gotovo pet hiljada navijaa i njima bliskih nacionalista-ekstremista. Tu se uo i pokli: "Napasti ne-Ruse!" I tako je poelo. Postalo je jasno da su ovu gomilu umeno iskoristili nacionalisti. I, treba rei i to da su neki od njih nosili maske. Mladii su napadali i policajce. Kako su kasnije priznali u tuilatvu, neka krivina dela potpadaju pod odeljak 1. lana 282. Krivinog zakona Ruske Federacije - delovanje kojim se podstie mrnja ili neprijateljstvo po polnoj, rasnoj, nacionalnoj, verskoj osnovi, kao i po osnovi razliitog jezika, a koju javno vri bilo koja socijalna grupa. Za ovo delo zakon predvia do dve godine zatvora.

Hvala Bogu da je policija na Manjenom trgu dejstvovala slono i efikasno. Upravo je policajcima uspelo da nekoliko momaka sa Kavkaza spasu od nasilja. Da policija nije bila tako efikasna, neredi su mogli da se izrode u neto mnogo gore.

Posle ovog dogaaja, u Moskvi je bilo registrovano jo nekoliko sukoba Rusa i Kavkazaca. Za neke od uesnika oni su se zavrili pogibijom. U gradu je policija prela na pojaan reim rada. Po tom reimu je policija radila i tokom novogodinjih praznika.

Medvedev i FSB

 

Reakcija visokih dravnih organa - predsednika Dmitrija Medvedeva i premijera Vladimira Putina - usledila je bez oklevanja. Predsednik je odobrio dejstva policije na Manjenom trgu, ali je odjednom razgovor skrenuo na ekiste. On je rekao da jedan od osnovnih zadataka radnika FSB-a treba da bude otkrivanje provokatora nereda. Obeao je narodu da e svi oni biti pronaeni i predati sudu. "U svim kljunim elementima ovog rada uloga FSB-a bila je i bie najvanija", izjavio je predsednik, podvukavi da borba sa ekstremistima mora da ima "sistemski karakter". Govorei u Rjazanju na savetovanju o dopunskim merama za obezbeenje pravnog poretka, Medvedev je zatraio da se odluno zaustave svi pokuaji nekoordiniranih akcija, a uesnici masovnih nereda da se privedu pravdi po krivinom zakonu, a ne prema administrativnoj odgovornosti. Predsednik je rekao da uesnici neodobrenih mitinga i demonstracija, kao i pokuaji nepotinjavanja vlastima, moraju biti bezuslovno sankcionisani, jer kako su pokazala poslednja deavanja, mere koje su, reklo bi se, bezopasne, "mogu da dovedu do radikalnih akcija, naruavanja prava i sloboda graana, ugroavanja ivota i bezbednosti ljudi". On je otro prozvao one koji uestvuju na ovim dogaajima sa maskama i zatraio da se prema njima postupa na odgovarajui nain. Posle savetovanja, predsednik je obeao da e se drava strogo obraunati sa ekstremizmom u Rusiji. Na svojoj stranici na Twitteru napisao je da su svi duni da zapamte da je Rusija vienacionalna drava.

Ovu misao je Medvedev preneo i samim ekistima: "Rusija se odrala kao drava - mona drava, drava koja ima najveu teritoriju, drava koja ima monu ekonomiju, samo blagodarei jedinstvu i solidarnosti svog vienacionalnog naroda. Zato e naa reakcija na svako pojavljivanje nacionalne netrpeljivosti, stvaranje nereda, raspirivanje meunacionalnih i meureligijskih neprijateljstava biti apsolutno jedinstvena: otkrivanje organizatora provokacija, to je jedan od zadataka Federalne slube bezbednosti", rekao je prvi ovek drave na ceremoniji uruivanja nagrada FSB Rusije i line nagrade direktora FSB Rusije.

Zato se predsednik obratio upravo FSB-u? Ako se seate (o tome je Tabloid ve pisao), upravo 2010. godine su na predlog predsednika Medvedeva donete izmene zakona o FSB-u koje daju znaajno vea ovlaenja ekistima. Dozvoljeno im je da upozoravaju i ak i da daju pisane instrukcije onim graanima koji su skloni ili su ve spremni da uine neto veoma loe, na primer, da pristupe redovima ekstremista-nacionalista itd.

Naravno - FSB je sila. Ali, da li e FSB sam moi da se obrauna sa narastajuim istupima nacionalista kojih ima ne samo meu Rusima, ve i meu Kavkascima. Da ne idemo u dalju prolost, pre nekoliko meseci policija je zadrala grupu Kavkazaca koji su dejstvovali u Moskvi pod platom nacionalistike organizacije Crni jastrebovi. Oni su imali i svoj moto: "Ubij ruske svinje!"

 

Putin i navijai

 

Premijer Vladimir Putin je posle deavanja na Manjenom trgu krenuo meu narod, odnosno meu fudbalske navijae. Prvo je posetio groblje i poloio cvee na grob ubijenog navijaa Jegora Sviridova, a zatim je porazgovarao sa navijaima. Naravno, neki strunjaci su taj susret ocenili kao predizborni potez, jer 2012. treba da se bori za predsedniku fotelju, najverovatnije sa Medvedevom. "Medvedev se obratio pravosudnim organima, a Putin je izabrao pristup koji je blii narodu i koji je uspeniji", izjavio je politikolog Dmitrij Orekin. Orekin daje i mnogo dublji zakljuak. U situaciji kada ljude vie brinu cene namirnica, eleznikih karata, komunalija, sa politike take gledita ima smisla preorijentisati panju naroda ka agresivnijem problemu, smatra politikolog. "Predloen je novi recept: postoji problem, treba dati pravosudnim organima nova punomoja i ojaati zakonodavstvo - kao u sluaju Putinovog predloga o stroim pravilima registracije migranata sa Kavkaza i Srednje Azije", kae Orekin. "U ovakvim uslovima pobeuje onaj koji pokae vre lice i daje ee izjave", konstatuje politikolog.

Zamenik generalnog direktora Centra za politiku tehnologiju Aleksej Makarkin takoe je izrazio svoje miljenje povodom Putinovog susreta sa navijaima: "Premijer eli da smiri aktivni sloj drutva, to jest omladinu, da im stavi do znanja da ih drava nije ostavila, da se ona sa uvaavanjem odnosi prema njima, kao prema prijateljima u nevolji." Ali, ovde se pojavljuje problem, jer navijaki pokret nije sloan, ukazuje ekspert: "Postoje radikalno nastrojene grupe. Klupski patriotizam ekstremnog dela navijaa je sumnjiv i to je vano shvatiti u komunikaciji sa njima. Premijer moe da utie na one navijae koji uvaavaju sportski klub za koji navijaju, ali ne i na ekstremiste." Stie se utisak, kako je primeeno u jednim novinama, da Vladimir Putin, nemajui snage da se konfrontira sa navijakim pokretom, daje mu vanu ulogu. Na kraju krajeva, premijer im je predloio da uestvuju u pripremama za svetsko prvenstvo u fudbalu 2018. godine. I oni su pristali.

Jasno je da je i Putin pozvao na borbu protiv nacionalizma, ksenofobije i drugih negativnih pojava nacionalnog karaktera.

Kako god, ali u novu godinu Rusi ulaze sa novim glavnim problemom. I, iako on nije veliki, s njim se treba izboriti. to se tie FSB-a i drugih organa reda, oni nee moi nita da urade dok svo stanovnitvo ne shvati koliko je to opasno za celu zemlju.

 

 

 

 

 

ta misli narod

 

Koliko je danas vana borba protiv meunacionalnih sukoba, kako se prema ovom problemu, kao i onome to se dogodilo na Manjenom trgu odnose Rusi? Evo ta kau sociolozi. Prema njihovim istraivanjima, veina Rusa kae da ne bi bili uesnici akcija slinih onoj na Manjenom trgu, izjavljuje da ne bi postali uesnici slinih akcija ak i kada bi se one odrale u njihovom naselju (79 odsto). Ovo je stav i poklonika neparlamentarnih partija (90 odsto), i vladajue partije Jedinstvena Rusija (83 odsto), starijih graana (87 odsto), osoba koje imaju vie i visoko obrazovanje (81 odsto), itelja severozapadnog dela zemlje (87 odsto).

Samo svaki deseti (11 odsto) ne iskljuuje mogunost linog uestvovanja u slinih akcijama. Tako misle predstavnici LDPR (32 odsto), osobe do 34 godine (16 odsto), osobe sa niskim obrazovanjem (14 odsto), oni koji ive na dalekom istoku zemlje (15 odsto), Uralci i itelji centralnog dela Rusije (po 14 odsto), itelji severnog Kavkaza (13 odsto) i juga Rusije (12 odsto).

Nema jedinstvene ocene dogaaja na Manjenom trgu: 31 odsto kvalifikuje dogaaje kao nerede i huliganstvo, a 29 odsto smatra da je to bila akcija protesta. Pri tom, po miljenju sedam odsto njih, ova akcija se jednostavno loe zavrila. Svaki deseti ispitanik naziva pogrome u centru glavnog grada provokacijom (11 odsto) i meunacionalnim konfliktom (devet odsto). Samo tri odsto smatra da je to prosto omladinska budalatina, a tri odsto je ubeeno da je situacija rezultat dugogodinjeg loeg rada vlasti u oblasti politike prema mladima i meunacionalne politike.

Direktor VCIOM-a (Sveruski centar za istraivanje javnog mnenja) Valerij Fedorov je, komentariui rezultate istraivanja, ocenio da je podrka neredima na Manjenom trgu dobila niu ocenu nego to je inae dobijaju protesti. "Obino je do 30 odsto ispitanika spremno da protestuje bilo kojim povodom, ali ovi ljudi smatraju da su prihvatljivi vidovi protesta nenasilne akcije, javni dijalozi na javnom mestu, a nerede ne mogu da podre", istakao je Fedorov.

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane