Natrag

Krici i odjeci

Krici i odjeci

Direktoru i glavnom i odgovornom uredniku Milovanu Brkiću: u Službi intriga i laži

Nemoj da ja propevam

 

"Trajni nesposobni vrhunski operativac", Tabloid br. 221 od 9. decembra 2010.

...

Etički kodeks novinarske profesije i borba za istinu i profesionalizam na koji se pozivate, uz Zakon, daju mi pravo da zahtevam da objavite moje reagovanje, i to na istim stranama štampanog glasila - na naslovnoj i 11. strani i internet stranici vašeg online izdanja www.magazin-tabloid.com na kojima ste objavili pomenuti članak.

Izborom naslova, podnaslova i antrfileom, uz objavljivanje anonimnog pisma "navodno" zabrinutih i izigranih bivših kolega iz Beograda, svesno ste prihvatili ulogu saučesnika u pokušaju da dovedete u pitanje moj moralni i profesionalni integritet bez ikakvih dokaza i činjenica. Osim reči govora mržnje, objavili ste i moju fotografiju na naslovnoj strani, kojom nedvosmisleno ukazujete ko je glavni subjekt i akter vašeg "slučaja" i novoizabrana meta.

Žrtvujući tuđu privatnost, kršite osnovna ljudska prava zarad zabave istomišljenika. Sadržaj izmišljenog pisma: red laganja, red pljuvanja. Optužen sam po poznatom scenariju za sve i svašta, ali danas je u Srbiji izgleda sve i moguće. Toliko lične i opsesivne mržnje u jednom tekstu, prosto neverovatno! Zato ovaj odgovor upućujem vama, gospodine Brkiću, zbog pretpostavke da niko drugi osim vas ne može da dopusti da nešto takvo ode u javnost. Na kraju krajeva, niko osim vas i ne predstavlja Tabloid u javnosti, osim možda kada stvari stvarno zaguste pa to moraju da rade advokati na sudu.

Podaci koje ste prezentovali o meni, mojim članovima porodice i prijateljima su klasična i jeftina obaveštajna, plitkoumna konstrukcija. I površnom analizominjenica" sadržaja ovog propagandističkog pamlfeta vidi se sva trulež, moralni profil, zavist, zloba i mržnja koautora pisma. Rukopis mi je poznat, kao i koautori ovog članka.

Gospodine Brkiću, ne osporavam vaš izbor i uređivački koncept da se preko lista u kome ste vi sve i svja vode mali prljavi ratovi, ali smatram da nije korektno da se zaobilaženjem istine bavite u ime nekog drugog zanata. Uostalom, vi to i ne krijete. U istom broju Tabloida objavljujete fotografiju sa proslave koju ste priredili i kojoj su, kako tvrdite, prisustvovali "bivši načelnici u Državnoj bezbednosti Srbije, načelnici u BIA, načelnici u VBA i Vojno-obaveštajnoj agenciji i rukovodioci u Ministarstvu unutrašnjih poslova". Kako kažete, "mala proslava među prijateljima bila je prilika da se razmene iskustva i evociraju uspomene, kako bi se s novim elanom pristupilo izvršavanju profesionalnih zadataka". Bilo bi interesantno dobiti odgovor od zvaničnih predstavnika institucija koje ste pomenuli koji su i da li su stvarno njihovi "delegirani funkcioneri" i zaista uveličali vaš jubilej i šta oni o tome misle. Javnost Srbije i njeni građani imaju pravo na taj podatak.

Iz priložene, doduše, retuširane fotografije, lako prepoznajem jednog od koautora ovog, nazovi, anonimnog pisma. Lažnih tvrdnji, udara na zdravu pamet i istinu u pomenutom članku je toliko da prostor i vreme ne dopušta da se reč po reč razmatraju, čime će se sud sigurno baviti. Nije valjda da smo dotle stigli da mesto rođenja i nečije poreklo, pa makar to bili Podgorica i crnogorsko, budu dokaz njegove vrline i zločina. Verujem da ćete se složiti da su tako nešto u prošlom veku samo fašisti praktikovali. Infantilnim insinuacijama povezuju, optužuju i u isti mah presuđuju mi o mojim, navodnim, vezama s premijerom Crne Gore, a bogami, i sa crnogorskom službom bezbednosti. I sve to moralnoj izvitoperenosti koautora pisma nije dovoljno. Krijući se iza, navodne, grupe anonimnih kolega, siledžijski i klevetnički nasrću na porodicu i idu na "klizav teren". I dalje pljuju i lepe etikete.

Imam poruku za njih, molim pristojnu javnost da mi ne zameri: pazite da se ne preigrate i ne prekombinujete... Manite se ćorava posla... Pazite da se ne sretnemo posebno kada "bauljam od stola do stola", jer bih mogao da se ispovraćam u tu septičku jamu iz koje zaudarate.

Što se tiče vas, gospodine Brkiću, i vaših novina - vi ste odlučili, ničim izazvani, da objavite ovaj članak pun bestijalnih laži, insinuacija i optužbi bez ikakvih dokaza. Da ste hteli, a mogli ste i od mene da saznate da živim u dvosobnom stanu u naselju Braće Jerković sa petočlanom porodicom, koji smo poput većine danas u Srbiji na jedvite jade kupili pomoću dugova i kredita Hypo banke koji, za sada, redovno otplaćujemo. Inače, od kada je to naselje Braće Jerković na Voždovcu elitno naselje? Da ste hteli, a mogli ste, da proverite na Institutu za plućne bolesti i tuberkulozu KBC Srbije i Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", kao i u Komisiji Republičkog fonda za zdravstvo, koji su ih to zdravstveni razlozi opredelili da me, bez moje volje i želje, u 40 i nekoj godini pošalju u invalidsku penziju. Da li je teško bilo, a ne verujem imajući u vidu vaše veze i izvore u bezbednosnim službama na koje se pozivate, da proverite činjenicu da sam u vreme izručenja Slobodana Miloševića bio u inostranstvu na višednevnom službenom zadatku! Lako je bilo i proveriti da sam u Hagu boravio tri puta: u septembru 2002. godine kao svedok u postupku koji se vodio protiv Slobodana Miloševića, a potom u aprilu i oktobru 2007. godine kada sam svedočio u postupcima protiv Ramuša Haradinaja. Da li je bilo teško da pročitate knjigu i vidite da se radi o mom sublimiranom svedočenju u procesu protiv Haradinaja? Nije teško proveriti da sam knjigu "Kosmet, moje svedočenje" štampao ličnim sredstvima iz kredita koji sam uzeo od banke i uz pomoć školskih drugova i prijatelja. Da ste... ali niste! Odlučili ste se da objavite neproverene laži i zlonamerne glasine.

Šta mislite, gospodine Brkiću, da odlučim da napišem ili kažem šta se u novinarskim krugovima o vama govori? Ili možda kako se s vama "rešavaju stvari" da nekoga "ne dirate" odnosno šta su o vama govorili i pisali vaši "prijatelji" i "drugovi" s kojima danas proslavljate godišnjice? Za razliku od vas, ja o tome ne želim da govorim, jer nemam dokaze, a ne želim da prenosim priče tipa rekla-kazala. Na kraju, gospodine Brkiću, želim vam puno zdravlja i sreće na privatnom planu, ali nažalost, ne mogu da vam poželim i mirnu savest!

                           Beograd, 18. 12. 2010. godine

Zoran Stijović

 

P.S.

Želim da vas obavestim da sam ovim putem završio svaku javnu polemiku s vama!

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane