Zadnja strana

 

Sve priznajem

 

Piše: Hašim Tači

 

 

Mir dita, dobar dan. Taman sam hteo da pregovaram malo sa ovaj vaš prezident Tadić, kad evo ti ga sad... Ne da nam se da ostvarimo jedno poštovanje, priznanje (da priznamo sve jedan drugome, ja njemu zločine on meni pljačku), i da svoju dušu olakšamo malo...Ali, kad ne ide, ne ide. Zato ću ovim putem jednostrano sve da priznam. Kako je bilo, i šta sam sve radio.

Ja, Hašim Tači, zvani Zmija, rođen u Srbici (gde baš u Srbici i ko je to mesto tako nazvao...), bio sam oduvek za to da bude jedna Veeeeelika Alllbaaaanjiiija, od... do... Još ne znam dokle, ali... će vidimo.

Prošo sam vojnu obuku u Albaniju, ja i Adem Jašari, pa smo posle napravili jedan glavni štab, gde sam ja 1993. godine, u mesecu maju, kod mesta Glogovac krenuo u akciju da pobijemo neke Srbe policajce, i tu smo ih pobili jedno dvojicu i ranili petoricu. Eto, tako sam počeo svoj terorizam kao komandant OVK za oblast Mališevo, i stalno sam do 1999. učestvovao u napadima na vojsku i policiju. Od tada pa sve do 1999. godine, ja i moji teroristi stalno napadamo srpsku policiju, i tako sve dok nisam postao glavni politički vođa OVK. Posle više i nije imalo šta da se napada i ubija, sve Srbe koji su preživeli, proterali smo ili su sami pobegli.

E, sad ide ono glavno! Kad sam postao nešto kao politički vođa, zove mene ona baba Medlin Olbrajt, kaže: "Ti gospon Tači, da dođeš u Pariz, da ideš u dvorac Rambuje i da tražiš državu od Miloševića, a mi će da te podržimo. Ako kaže nešto protiv, ima odma da ga bombardujemo!" Evo, ovoga mi što gledam, sve tim rečima! I nije prošlo malo, vidim ja da neće Srbi da daju Kosovo, vide i Amerikanci. Vide i Srbi biće bombardovanje. Ja, šta ću, pobegnem za Albaniju, usput ubijem onoga, kako se zvaše, Ahmet Krasnići, taj je bio neki ministar odbrane kod Rugove. I to u ilegali. Onda odlučim da pobijem celu tu ilegalu. Sve da ih smaknem, najbolje će biti. Tako sam ja razmišljao. I tako sam i uradio. Vidim prijavili me posle Interpolu, kažu i Srbi i Rugova da je Tači kriminalac.

Ja, Hašim Tači zvani Zmija, učio sam u Švajcarskoj deset godina sve o terorizmu i tamo sam slušao predavanja o mudžahedinima i kako oni sprovode svoju pravdu. Meni se to mnogo dopalo. Evo, neka potvrdi moj profesor Albert A. Stahel, stručnjak za vojnu strategiju koji mi je držao predavanja, on se mene dobro seća. Neka kaže je li Hašim Tači bio dobar i vredan student!

Kad je došlo vreme za krenem u praksu, prvo sam organizovao da skupimo pare od droge da kupimo oružje, a onda, kad smo se dobro naoružali, krenuli smo da pucamo na policiju i vojsku. I kad smo malo zaratili, onda su nas Amerikanci podržali, skinuli su OVK sa spiska terorista, a ja sam postao omiljen kod Medlin Olbrajt. Da kažem da se baba zaljubila u mene nema smisla, ali, sad me sramota da pričam, svašta sam ja morao da uradim za ovo Kosovo. Da ti se život smuči. Ajde kud sam dilovao drogu i ubijao, nego još sa babama u krevet da idem, tome se stvarno nisam nadao niti želim o tome da pričam. Bilo - ne povratilo se. Ni sad ne mogu u ogledalo da se pogledam od sramote... Ima jedan izraz kod nas Albanaca, ali vama ne znači ništa. Vi bi rekli: mučibabić!

I taman kad sam to preživeo, pobio ili sklonio sve političke protivnike, podelio teritoriju za trgovanje drogom, oslobodio se Srba i Srbije (malo proterao malo istranžirao i prodao u delovima), postao premijer Kosova i uvažena politička ličnost, čovek koji obećava, poziva na mir, slobodan protok droge i kapitala, evo ti ga ovaj Švajcarac Marti da mi život zagorča.

A što bre Švajcarac kad sam ja deset godina tamo živeo kao miran i skroman čovek, išao u večernju terorističku školu, družio se sa plaćenim ubicama i nikoga nisam dirao!?

I zašto sad taj Zapad kreće na mene kad sam ja sve radio kako mi je rečeno u Vašingtonu: udri ti g. Tači, sad je tvojih pet minuta, zbriši ti te Srbe da ih nema nikako, a mi ćemo te podržati kao i do sada, novcem, oružjem, drogom, a za kurve sam se snađi...

Tako je i bilo. Organizujem ja prostituciju o svom trošku, a od njih sam dobio sve ostalo. Da kažem poštena je to radnja bila, sve dok se ovaj Marti nije pojavio da nam upropasti preduzeće. E, sad čekam da vidim šta će da kažu iz Amerike. Vidim svi ćute. Ali ja da ćutim ne mogu. Sve ih imam na video-produkciji. I kad su se kurvali u mojim javnim kućama, i kad su probali moju drogu, i kad su jeli, pili i spavali u mojim motelima, hotelima i sl. A posebno ih imam kako su žmurili na granicama i kako su otvarali jedno oko kad smo im davali velike pare da ćute. Mislim, taj mito. Mito je i kod Srba poznat. Plaćao sam ja i tamo i još plaćam. Ima i njih da prikažem samo ako krenu na mene. Baš da vidim.

Ovo što me napada ta Evropa da sam ja neki kasapin, malo morgen što će da dokažu. Ali, ja ću da budem pošten i da priznam: znao sam i Amerikanci su znali i svi su znali, samo je moj greh težak jer sam ja to organizovao, ali izgleda ne dovoljno dobro. A šta ako kažem da su me na to nagovorili moji bivši prijatelji Amerikanci i da sam ja u stvari radio ono što i oni rade po svetu. To je jedan biznis, ta trgovina ljudskim organima, i sad ako nekoga neko treba da strelja, ubije, i ako mu je presuđeno, što da neko ne iskoristi njegove delove, i da to prodamo, onako u rinfuzu, da barem bude neke koristi.

Ne znam, možda sam ja ogrezao u krvi i kriminalu i nema mi više spasa, možda je to sve što imam da kažem pre nego što dušu skroz đavolu predam, ali ja sam tako verovao a na to me ohrabrivao najveći đavo na svetu, ta Amerika, koja nam je, sad vidim, pravila državu, a u stvari napravila sebi jednu bazu i zaposela teritoriju i neće da ide odavde.

Ako je to tako, onda ću ja nazad u terorizam i sad ima da pobijemo Amerikance, ima da prođu gore nego u Avganistanu. Pa ja sam učio taj mudžahedinski zanat u Švajcarskoj - a ne oni! Sad će da vide! Samo neka me pipnu! Oko za oko ima da bude, u vazduh ima da lete, a njih što ću da rasprodam u komadu bogatim Arapima i Jevrejima, to tek ima da se čuje. Evo, dajem i glavu i besu, ako budem živ, oni neće!