Natrag

Tabloid istražuje

Tabloid istražuje

Subotica: tragične žrtve prekog suda demokratske Srbije

 

Zašto je ubijen policajac Obren

 

Kako god da se završi ova ljudska drama, slučaj u najnakaznijem obliku pokazuje svu bedu srpskog pravosuđa. A reč je o tek jednoj ispričanoj priči. Ko zna koliko njih zbog takvog prava i pravde leži u tamnicama ili uopšte nije među živima

 

Arpad Nađ

 

O suludom stanju srpskog pravosuđa govori i slučaj policajca Obrenaimovića koji je osuđen na 12 meseci zatvora za delo primanja mita u službi, presudom Višeg suda u Subotici. Tužbu je zastupaouveni" tužilac iz Kikinde koji je inače "po zadatku" tužilac u Subotici. Taj je, inače, poznat po tome što je odustao od krivičnih prijava protiv odgovornih lica koja su uništila celokupnu industriju mesa u Čoki, pripadajuće preduzeće u Lepenci, Vinariju Čoka... Mada je materijalnih dokaza bilo napretek, on je iz samo njemu poznatih razloga odustao od gonjenja.

Tužilac o kome je reč, Branislav Rankov, rodom iz Srpske Crnje, poznat inače po još nekim neslavnim slučajevima koji nemaju dodirnih tačaka ni s pravom ni s pravosuđem, ipak je u Subotici jedna od najvažnijih karika u zarđalom lancu državnih organa.

 Kao takav, mogao je tužilac Rankov uzeti sebi slobodu da čini šta hoće i u slučaju nesrećnog policajca Obrenaimovića, koji je osuđen po prijavi izvesnog Bedžeta Aslanija iz Podujeva sa Kosova, kome je Aćimović, navodno, "oprostio" kaznu za prebrzu vožnju da bi od njega uzeo 1.500 evra. No, slučaj je bio malo drukčiji.

Oštećeni Bedžet Aslani se uopšte nije pojavio na sudu kako bi izneo dokaze o tome kome je i da li je, u stvari, dao mito, nego se uredno javio sudu rekavši kako on ne priznaje državne organe Republike Srbije nego sudove na Kosovu. Uprkos tome, u oktobru 2010. godine, zakazana je rasprava po tom predmetu, a tužilac je u optužnici naveo kako je policajac Obrenimović uzeo oštećenom Bedžetu Aslaniju 500, a ne 1.500 evra!

Tužilac Rankov nije uzeo u obzir ni izjave trojice policajaca koji su s Aćimovićem bili kritičnog dana u patroli, u kojima jasno stoji da njihov kolega nije primio nikakvo mito. Tužilac je, naime, poverovao pismenoj predstavci Aslanijevog brata, koji je inače policajac u Kosovskom korpusu. Predstavka je dostavljena pomoćniku komandira policije iz Preševa, Saviću, koji je poznat kao čovek koji radi brojne nečasne radnje u sprezi s albanskom mafijom i da se "izveštio", jer izgleda često piše slične predstavke protiv policajaca iz Subotice (najmanje po dve mesečno).

U ovom slučaju, predstavka je otišla Unutrašnjoj kontroli MUP-a Srbije, u ruke inspektora Senića i Božića koji su i napisali krivičnu prijavu protiv policajca Obrenaimovića, i to opet bez ikakvih dokaza, zastupajući stav daimoviću treba dati otkaz.

Na isti način i putem istih ljudi, suspendovani su i policajci Laslo Jožef, Mile Stojičić i Dušan Radmanović, pri čemu nikada nije dokazana njihova krivica niti načinjena šteta, a još je manje narušen ugled policije. Tako se desilo da je MUP nakon šest meseci morao da im isplati odštetu za šest meseci neosnovane suspenzije.

No, slučaj Obrenaimovića poprimio je oblike prave ljudske drame. Naime, Aćimović je, pošto je shvatio šta mu se sprema, ispričao ceo slučaj svom ocu (koji je, takođe, bio policajac). Od šoka zbog svega, Aćimovićev otac doživljava infarkt i umire, a majka se od posledica moždanog udara šlogira.

Da tragedija bude kompletnija, Aćimovića napušta i supruga sa dvoje maloletne dece! Kao posledica svega, nesrećni Obrenimović traži izlaz u bekstvu van civilizacije, i odlazi u neprohodne delove planine Tare. Nedavno je tamo primećen i na njega je lokalna policija pucala. Navodno, on je tom prilikom povređen.

Advokat Obrenaimovića iz Beograda, Miroljub Petrović, tvrdi da ovakav slučaj u svojoj karijeri nije imao i da je neverovatno da je sud više verovao svedoku koji se nikada neće pojaviti ni na kakvom ročištu u Srbiji, nego iskazu četvorice policajaca izimovićeve smene i naknadnoj izjavi "oštećenog" u kojoj on tvrdi daimović uopšte nije kriv za to što ga optužuju i da nije primio nikakav novac.

Vrhunac ove tragične priče je upravo taj iskaz u kome "oštećeni" Bedžet Aslani pred notarom u Štutgartu tvrdi da je prethodnu izjavu dao pod prisilom i da on nikakav novac nije daoimoviću, ali je Viši sud u Subotici i taj iskaz odbacio!

imović je, nažalost, nakon svega što se desilo, uništen čovek i samo je pitanje dana i okolnosti pod kojima će na njega ova država zapucati. Jer, više je nego očigledno da su partijske sudije, tužioci i ostala armija službenika prekog suda najviše žedni krvi onog ko ne uživa ničiju zaštitu.

Uzalud je i Vrhovni sud Srbije dva puta vraćao ovaj predmet Višem sudu u Subotici. Neko je odlučio daimoviću presudi i bez suda.

Obren Aćimović se ipak nekako oglasio u javnosti navodeći da su ga 19. januara na Tari pronašle tri patrole policije, koje su pucale na njega i ispalile blizu 100 metaka, ali je uspeo da pobegne u pidžami!

Te 2003. godine, prema Aćimovićevom kazivanju, zaustavio je automobil Albanca Bedžeta Aslanija, i nije mu naplatio kaznu od 1.500 dinara, jer je iskoristio zakonsku mogućnost da na osnovu sopstvene procene oprosti saobraćajni prekršaj: "...Kaznu mu nisam naplatio, jer je u kolima imao ženu i malo dete. Tek posle osam dana protiv mene je stigla prijava iz Podujeva da sam navodno uzeo 1.500 evra. Prijavu je podneo Bedžetov brat, koji inače radi u kosovskoj policiji!"

Kako god da se završi ova ljudska drama, slučaj u najnakaznijem obliku pokazuje svu bedu srpskog pravosuđa. A reč je o tek jednoj ispričanoj priči. Ko zna koliko njih zbog takvog prava i pravde leži u tamnicama ili uopšte nije među živima.

 

 

 

 

Više je nego očigledno da su partijske sudije, tužioci i armija službenika prekog suda najviše žedni krvi onog ko ne uživa ničiju zaštitu.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane