Natrag

Vojska

Vojska

Rat za lični finansijski mir i spokoj

 

Ministarstvo oderane Srbije

 

Mnogo je razloga da "sanaderizacija" srpske vlastonosne elite počne baš od Ministarstva odbrane i odbrambenog sistema zemlje

 

Pukovnik Milan Jovanović

 

Pre samo nedelju-dve hrvatski elektronski mediji objavili su do sada nepoznate snimke angažovanja njihovih jedinica u Avganistanu, kao i razgovor s hrvatskim vojnicima koji su u toj zemlji proveli više meseci. Na osnovu tih snimaka jasno je da angažman Hrvatske u tom ratu nema samo "edukativan karakter" (osposobljavanje avganistanske vojske), kako je hrvatska javnost do sada bila obaveštavana, već da njihovi vojnici aktivno učestvuju i u neposrednim borbenim dejstvima.

Iako se u Hrvatskoj povodom toga digla velika halabuka, za one upućenije  ova informacija nije bila nikakvo iznenađenje.

Hrvatska je angažovana u Avganistanu kao članica NATO saveza. Ulaskom u taj savez automatski je preuzela obaveze i odgovornosti. Na kraju krajeva, upravo zahvaljujući SAD, zapadnoevropskim zemljama i NATO alijansi Hrvatska je i dobila svoju državu, prvi put u istoriji.

Za razliku od Hrvatske, koja je zahvaljujući NATO paktu dobila državu, Srbija je bila žrtva agresije ove vojne alijanse, i to po mnogo čemu jedinstvene u istoriji ratovanja. To je rat najveće vojne mašinerije koju svet poznaje vođen na malom prostoru, ali sa poznatim globalnim ciljevima i porukama. To je prvi rat na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata. To je rat protiv Evrope uz učešće Evrope. To je rat globalnog vojnog monstruma NATO u savezu sa terorističkom organizacijom (OVK), čiji je direktni cilj i epilog otimanje (oduzimanje) Kosova i Metohije kao dela jedne suverene zemlje.

Jedanaest godina posle može se konstatovati da je SR Jugoslavija izbrisana sa političke mape Balkana i sveta, pokrajina Kosovo i Metohija je jednostrano otcepljena od Srbije,  državne institucije kao što su vojska, diplomatija, službe bezbednosti, finansijski i bankarski sistem su "reformisani" po meri tadašnjeg agresora, nacionalna ekonomija je uništena pljačkaškom privatizacijom od koje su, uz neizbežne pojedince iz vrha aktuelne vlasti, najviše direktne koristi imale kompanije iz agresorskih zemalja, interesi i prioriteti SAD i Zapada su proglašeni za prioritete Srbije.

Još tokom i neposredno posle Rambujea pre 12 godina bilo je jasno da je američki cilj bio uspostavljanje pune kontrole nad prostorom Srbije, što je uskoro i rezultiralo davanjem prava američkoj vojsci na kretanje, baziranje, izvođenje vojnih vežbi i drugih aktivnosti, kao i pravom na korišćenje celokupne infrastrukture na celoj teritoriji Srbije, bez vremenskih ili bilo kojih drugih ograničenja i bez naknade. Ova prava su kasnije samo potvrđena Sporazumom o tranzitu trupa NATO iz 2005. i SOFA sporazumom iz 2006. godine.

 

Partnerstvo za pir

 

Ipak, i pored svega, baš na godišnjicu početka pregovora u Rambujeu, ministar odbrane Dragan Šutanovac je, zajedno sa načelnikom Generalštaba VS Milojem Miletićem i komandantom Vazduhoplovstva Rankom Živakom, na poziv i o trošku ambasade SAD, obišao prvi nosač aviona na nuklearni pogon "Enterprajz", sa koga su u pravcu Srbije ispaljene stotine raketa i koji je i za vreme pregovora u Rambujeu uterivao strah u kosti Srbima.

Ima indicija da su ova trojica pomenutu godišnjicu bili jednostavno smetnuli s uma, uobrazivši da idu na onaj svemirski brod iz "Zvezdanih staza". Ipak, poseta je bila upriličena kao nagrada zbog odluke (koja se srpskoj javnosti još ne obelodanjuje, jer bi bila primenjena vladina Uredba o sredstvima posebne namene od 4. septembra 2008, o nabavkama poverljivog karaktera, tajnim nabavkama) da Srbija od Amerike kupi njihov vazduhoplovni otpad (avione generacije F-16), kaže visoki izvor Tabloida iz Ministarstva odbrane. Posredan dokaz za takvu tvrdnju leži u činjenici da je bez ikakvih razloga Remontni zavod Moma Stanojlović izvučen iz sastava MO i prebačen u nadležnost komandantu Vazduhoplovstva brigadnom generalu Ranku Živaku.

Samo sedam godina nakon bombardovanja Srbije, pa i zgrade Ministarstva odbrane u Beogradu, 18. decembra 2006. godine u zgradi tog istog Ministarstva (Ulica Birčaninova br. 5) zvanično je otvorena vojna kancelarija NATO za vezu (čitaj: tajna služba NATO-a). Od tog dana do danas NATO koristi pet kancelarija ukupne površine 105,64 kvm, za šta do dana današnjeg nije platio ni jedan jedini dinar po osnovu korišćenja kancelarijskog prostora.

Pre dve godine ministar Šutanovac potpisao je ugovor sa NATO o "razmeni informacija", pokrivajući ga "partnerstvom za mir", kada je obavezao sve provajdere i operatere da montiraju opremu koju će moći da koriste tajne NATO službe, uz obezbeđenje pristupa čak i ličnim podacima građana. U vezi s tim, ima indicija da je grčevita "borba" poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka protiv domaćih službi (BIA i VBA) i njihovih najnovijih ovlašćenja u prisluškivanju, u stvari, pritisak da se u istom poslu ne ometaju naši "prijatelji" iz NATO-a!

Američki kursista, najveći vojni strateg koga je Srbija ikada imala, ministar odbrane Dragan Šutanovac, sproveo je reformu Vojske Srbije tako što je potpuno neutralisao odbrambeni sistem Srbije, Vojske Srbije i odbrambene industrije Srbije, zbog čega je dobio javne pohvale od SAD, EU i NATO. Izjavljuje da "sistem odbrane Srbije" postaje deo EU, ubeđuje Evropu da Srbija od nje ne želi samo materijalnu korist, već i da joj pomogne. To ga je motivisalo da pokrene inicijativu za učešće Srbije u mirovnim misijama EU (čitaj: NATO pakta) širom sveta, što je u potpunosti podržao ceo establišment oko predsednika Borisa Tadića. Sada su pripadnici Vojske Srbije, po Šutanovčevom hvalisanju, prisutni u međunarodnim misijama u Obali Slonovače, Liberiji, Kongu, Čadu, a odskora su i u Libanu i na Kipru. Ponosan je na "pohvale" koje pljušte sa tih strana, koje, u Šutanovčevoj interpretaciji, "očekuju da Srbija na tom polju postane lider regiona zapadnog Balkana, a ulazak u međunarodne operacije NATO-a biće korak u pravom smeru".

Izvor iz Ministarstva odbrane podseća:

"U Beloj knjizi odbrane, koja je objavljena u magazinu Odbrana, navodi se da profesionalni vojnici čine 34,19 odsto ukupnog brojnog stanja VS, dok je kadrovska struktura vojske za 2010. godinu predvidela da njihov udeo u redovima oružanih snaga bude 45 odsto. U VS još se nalazi i nešto više od hiljadu mladića decembarske klase, koji služe vojni rok, a planira se da se ubuduće, na godišnjem nivou, obučava oko 2.000 mladića i devojaka koji će vojni rok služiti dobrovoljno. Osim toga, u VS ima 18,81 odsto oficira, 29,43 odsto podoficira i 17,56 odsto civilnih lica, dok predviđena struktura iznosi 15 odsto oficira, 25 odsto podoficira i 15 odsto civilnih lica. Posmatrano iz ugla strukture oficira po činovima, u VS je najviše majora - oko 24 odsto, kapetana ima nešto manje od 23 odsto, a najmanje je generala, oko 0,6 odsto, i potporučnika, kojih ima oko 6,7 odsto. Žena-vojnika je 531, a pripadnica lepšeg pola u redovima podoficira i oficira je po 29. Ukupno u sistemu odbrane, tačnije u VS i Ministarstvu odbrane ima nešto više od 6.100 žena, među kojima je najviše vojnih službenika, tj. nameštenika. Ukupno brojno stanje iznosi 28.000 pripadnika.

Takva struktura je samo početak svega što ministar Šutanovac treba da objasni, uključujući i ono najaktuelnije.

 

Sve za bananu

 

Pre nego sto se proda Telekom, na primer, Šutanovac i Vlada Srbije najkasnije do 21. marta moraju da prelome šta i kako sa opremom obaveštajnih službi instaliranom u toj kompaniji. Oprema vredi nekoliko desetina miliona evra. To je imperativ zbog poznate afere u vezi sa kupovinom i nabavkom telekomunikacione opreme za integrisani sistem veza (koja je po nalogu najvišeg državnog vrha zataškana pa gurnuta pod tepih).

Zašto je, na primer, iz vojnog hotela Bristol u Beogradu Ministarstvo odbrane počelo iseljavanje stanara (većina stanara su vojna lica i vojni penzioneri koji su izgubili stanove u bivšim jugoslovenskim republikama, pa su devedesetih godina prošlog veka ušli u vojne objekte u Srbiji, što je bilo privremeno rešenje). U Ministarstvu kažu da je hotel Bristol početak šire akcije i da će sve osobe za koje se utvrdi da su ilegalno u vojnim objektima biti iseljene u narednom periodu. Izvor Tabloida iz MO najavljuje da će nadležni iz Ministarstva odbrane akciju iseljavanja iz hotela Bristol prikazati kao akciju ne protiv vojnih lica i vojnih penzionera, već protiv osoba koje su sobe u Bristolu ustupile članovima svojih porodica koji nemaju veze s Vojskom, tj. protiv osoba koje nelegalno i bez bilo kakvog pravnog osnova žive u vojnim objektima.

Ipak, to su samo sitnice u odnosu na očekivanje objašnjenja zašto se ministar odbrane toliko angažovao na uništavanju Vojske Srbije, bezbednosti i odbrambenog sistema zemlje i pretvaranjem Srbije u klasičnu banana-državu. Kako je to za relativno kratkog mandata, zajedno sa svojim pomoćnikom i kumom Ilijom Pilipovićem, uspeo da u potpunosti ostvari uticaj i kontrolu nad vojno-bezbednosnim, materijalno-finansijskim i drugim inspekcijskim i vojnim organima? Kako su i zašto veći deo Ministarstva odbrane, namensku industriju i remontne zavode stavili u funkciju Jugoimporta SDPR, upustivši se u organizovani kriminal najvišeg nivoa pod državnim patronatom.

Za razliku od hrvatske države, pomenute na početku teksta, umesto odgovornosti prema građanima, vojnicima, saveznicima, mi u Srbiji imamo opšti lopovluk, mito, korupciju, zataškavanje, ignorisanje i kontrolu javnih informacija.

Mnogo je to razloga da "sanaderizacija" srpske vlastonosne elite počne baš od Ministarstva odbrane i odbrambenog sistema zemlje.

 

 

 

 

 

Čeka se odgovor na pitanje šta i kako sa opremom obaveštajnih službi instaliranom u Telekomu, koja vredi nekoliko desetina miliona evra.

 

 

 

NATO do dana današnjeg nije platio ni jedan jedini dinar za korišćenje kancelarijskog prostora u Ministarstvu odbrane.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane