Natrag

Propast

Propast

O uzrocima ekonomske krize i ljudima koji vladaju svetom finansija (2)

Miševi koji su pojeli mačke

Kada se krajem osamdesetih godina novi kapitalistički poredak fridmanovskog tipa našao u ćorsokaku pojavio se digitalni anđeo - internet. Taj demobilisani patent američke vojske najpre su koristili neki univerziteti, a posmatran je kao gadžet za dopisivanje studentarije. Bila je to konkurencija pošti, nova vrsta pisama i telegrama. Zahvaljujući ličnim kompjuterima i Bilu Gejtsu koji jeusavršio sistem vindouza,  internet je vrlo brzo postao baza i sirovina jedne nove ekonomije, koju niko nije mogao da predvidi

Milan Ratković

 

I dok je u Persijskom zalivu trajao rat za petrolejska polja dotle je na ekonomskom polju učinjen još jedan važan zaokret, drugi po redu. U prvi plan izbijaju sveštenici nove religije, liberalizama, golden bojsi ili trejderi. Umesto mantije ovi novi inkvizitori tržišta nose skupocena siva odela i perfektno vezane mašne kao simbol prepoznavanja. Voze sportske mašine ili jašu jake motore, po avenijama Sitija ili oko Volstrita, dok umesto krsta u rukama uvek imaju po dva mobilna telefona, novog  nebeskog čuda u to vreme.

Ti novi klinci, koji su skapirali kako rade kompjuteri, svojim znanjem i bezobrazlukom zarađuju otprilike koliko im se hoće, a hoće im se bezgranično. Ako dobro nagaze na prave mete mogu da zarade i do milion evra. Nedeljno, naravno. Cifre ovde više ništa ne znače. Sve se meri milijardama a i hiljadama milijardi. Kao neki mađioničari oni te pare prave preko kompjutera, od ničega. Kupuju i prodaju na obraz, bez kinte. Milione akcija presipaju iz šupljeg u prazno, prodaju maglu i na kraju iz kutije ispadaju prave pare. Tako se rodio novi, finansijski kapitalizam, koji niko nije u tančine razumeo, ali su svi pojurili da se ubace u mašinu berze, kupoprodaju ideja i akcija novih start-up preduzeća.

Virtuelni biznis

Takav kapitalizam, iako nerazumljiv većini, ipak je logičan nastavak deregulizacije svetskog sistema vrednosti i razmene uopšte. Sistema na silu, koji su inicirali Tačerova i Regan po receptu Miltona Fridmana. Ljudski trud, rad i proizvodnja, koji su vekovima bili osnovna vrednost jednoga društva, sada su bačeni u drugi plan. Novac je postao jedini simbol vrednosti i uspeha. Zamišljena lova je realna sirovina za proizvodnju nove love po sistemu: para pravi paru. Internet je tako naduvao jedan veliki balon sapunice u kojem se sve to odvijalo kao na filmu. I tako za manje od jedne decenije, ćerka jednog bakalina i propali holivudski kauboj zauvek su izmenili svet. Najpre u Americi, a zatim i u Zapadnoj Evropi, započeta je prodaja preduzeća budzašto da bi bila restrukturirana bilo kako, a onda se prodavala po izuzetno visokim cenama.

U isto vreme pojavila se nova sirotinja otpuštenih tehnoloških viškova, ali i humanitarne organizacije sa kazanima na ulicama. Kao za vreme legendarne svetske krize 1929. godine, koja se, kao što se zna, završila II svetskim ratom. U Francuskoj, koju prozivamo samo za primer, više od pola miliona ljudi jede na kazanu dok Bernar Tapi kupuje Adidas, banku Credit Lione i jahtu sa četiri jarbola.

Ni intelektualci nisu pošteđeni dekadencije. Lekari, inženjeri, profesori i slični njima gube primat u društvu. Više nije važno ko si i šta si, već samo koliko si težak. Plate direktora idu u beskonačnost. Ponekad su i 500 puta veće od radničkih plata, što nikada nije bilo i što potpuno destabilizuje velike firme. Društvena korist nema više nikakve veze s platama ljudi koji vode društvene firme. Biznismeni postaju zvezde kao nekada glumci i pevači. Internet i bum nove ekonomije gori su od eksplozije Černobilja. Čovek više nema nikakve vrednosti, niti je potreban fizički kontakt da bi se radilo. Butici, radnje, kancelarije i čekanje na red su daleka prošlost. Sve je dematerijalizovano i ugurano u neki fajl. Čak su i ljudi postali pikseli i fotoni, a žene su možda elektroni ili elektronke. Udvaraju se jedno drugom preko četa, bare se i vode ljubav preko sajta. Centar sveta se preselio u Silikonsku dolinu.

I u to doba stupa na scenu velika samoposluga nevidljivih stvari za virtuelno tržište. National Association of Securities Dealers Automated Quotations ili skraćeno NASDAQ najveća je elektronska pijaca na svetu. Evo sveže akcije, ljute ideje, kisele dugove prodajem, još malo pa nestalo! Neprskane firme kupujemo, navali narode! Bankarstvo, distribucija, industrija i transport su glavni ekonomski pravci za koje se interesuje nova ekonomija. I što je najčudnije, ovaj totalno imaginarni sistem funkcioniše u realnom svetu. Para pada, svet je spasen. Bar tako izgleda u vreme dok se mi koljemo zbog istorije, granica i tuđih interesa.

Klik koji profit znači

Oni koji su prvi poverovali u ovu ideju, zauzeli su najbolja mesta. I tako dok su nas bombardovali nevidljivi avioni, nismo ni primetili da je taj NASDAQ više puta mesečno duplirao vrednost svojih akcija. Dok su nam se fabrike, mostovi i rafinerije rušili u plamenu pametnih raketa, tamo daleko su se montirale na stotine i hiljade novih start-up firmi, koje su golden bojsi preprodavali, tapkali ili menjali. Iznosile na tezge velike internet pijace oblake, vetar i prodavali najkvalitetniju maglu. Usput su ubirali ogromni i realni profit. Nova ekonomija je uspela da sazida svoj Eldorado. Bez temelja i na peščanom tlu, ali su kule izgledale kao da su od granita, a ne od karata.

Krajem osamdesetih godina prošlog veka planeta je postala jedno globalno selo. Nakon desetak godina reformi ispunio se san Miltona Fridmana: ekonomija više nije zavisila od države, niti je podlegala zakonima birokratije. Internet je država, virtuelna naravno, ali je sloboda u njoj totalna, profit je realan, a zakoni koji važe u virtuelnoj dembeliji su samo oni koje diktira tržište. Klik, klik - i evo profita. Klik, klak - i ruska rublja ne vredi više ni kopejku. Sa dva-tri klika na malog plastičnog miša uništi se cela jedna imperija. I dok jedni pokušavaju da spasu šta se spasti može, na drugoj strani ispod prstiju po dirkama kompjutera ispadaju milijarde, ko varnice ispod magičnog čekića koji kuje zlato. Svet je u vrhovima prstiju za one koji se dobro snalaze u džungli na ekranu. Mladi milijarderi, od dvadesetak godina starosti, jedini imaju kliker za novu tehniku i oni sada savetuju starije. Biznis podseća na neke igrice.

Svaki kontakt sa realnošću je izgubljen. Ali nije za sve. Matori bankari koji svuda vide mogućnost da se obogate mešaju se u igricu i uvlače start-up kućne internet firme da se kotiraju na berzi. Svaki put uzimaju deo profita za sebe. Veštački podižu vrednost takvih preduzeća, prodaju ih i opet uzimaju deo za svoje debele džepove.

U Francuskoj, na primer, vlada mladi direktor kompanije za vodu i kanalizaciju, Žan-Klod Mesje. Ovaj bebi-biznismen je veoma agresivan, kupuje sve što stigne, od firmi mobilnih telefona do holivudskog Univerzal studija. Sve što je za zabavu i sve što ima neku ulogu u medijima, francuski milijarder kupuje i ne pita kako će platiti. Slično je i u drugim državama, od Rusije do Amerike, svako ima svog genijalca koji ni od čega pravi ogromno bogatstvo. Izgledalo je da proces nema kraja.

Prvi simptomi nestabilnosti i nestvarnosti balona sapunice u kojem se vrte milijarde pojavili su se 1995. godine, kada se NASDAQ pojavio na berzi. Histerija finansijera u novu ekonomiju i internet virtuelne firme prevazišla je svaku logiku zdravog razuma. Na primer, akcije start-up firme Netscape skače za samo jedan dan skoro četiri puta od svoje jutarnje vrednosti. Nikada se to ranije nije dogodilo. Na kraju dana ova firmica je na berzi vredela dve milijarde. Dve virtuelne milijarde, jer je balon mogao da pukne i da ne vredi ni lulu duvana. Zavisi koliko je ko spreman da plati. Sistem je izdržao pet godina. Za to vreme obećanja velikog profita privlačili su sve veće investicije. Sistem a la gazda Jezda and Dafina, ali milijardu puta veći. Plaćalo se pozajmicama, kreditima ili tapijama. Tako su cifre bile naduvane i uskoro nisu više imale nikakvo pokriće osim umišljenog poverenja da će berza nastaviti da skače. I naravno skočila je, ali u ambis.

Svi nagomilani dolari od ulaska nove ekonomije na berzu, 1995, nekih 150 milijardi dolara, nestali su u krahu 2000. godine. Trebalo je tada izmisliti neku novu laž, neku genijalnu teoriju koja će obezbediti preživljavanje kapitalizma i održati nadu skorog bogaćenja svih ljudi sveta. Za mafiju koja diriguje svetom to ne bi trebalo da bude veći problem.

                                                Nastaviće se

                                                                                                              

                                                                                                  

 

 

Ljudski trud, rad i proizvodnja, koji su vekovima bili glavna vrednost jednoga društva sada su bačeni u drugi plan. Novac je postao jedini simbol vrednosti i uspeha. Zamišljena lova je realna sirovina za proizvodnju nove love po sistemu: para pravi paru.

 

 

Svet je u vrhovima prstiju za one koji se dobro snalaze u džungli na ekranu. Mladi milijarderi, od dvadesetak godina starosti, jedini imaju kliker za novu tehniku i oni sada savetuju starije. Biznis podseća na neke igrice.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane