Natrag

Epizoda 44

 

Epizoda 44.

 

Nismo mi od juče

 

Zoran Milojević

 

Muameru Zukorliću poručujem ono što je Boris Tadić trebalo javno da mu kaže: "Živite u zemlji Srbiji čiji je prvi prosvetitelj, državnik i duhovni otac bio sveti Sava. Ako to ne poštujete, idite tamo odakle ste došli (ako ste došli!?)".

Ove godine je porodica Kovač ovlašćena da napravi pesmu za Evroviziju i time se onemogućavaju srpski kompozitori da imaju iste mogućnosti za rad. Zato predlažem da sledeće godine pesmu komponuje Mlađan Dinkić, tekst da napiše Vuk Drašković, a kao i sve drugo, da je aranžira Boris Tadić. Pevači da budu Ivica Dačić, Toma Nikolić i Velja Ilić. Izvođači i autori bi bili pohvaljeni i nagrađeni, a onda poslati u Evropu. U Srbiji bi ostao narod da očisti kanalizaciju, pusti vodu i upali svetlo po cenama struje određenim na kraju grejne sezone.

"Tiho teče Kolubara i moj život s njom", peva Milanče Radosavljavić. Tako je u pesmi o Kolubari, a u rudniku Kolubara se radi danonoćno i "preko danonoćno", da narod ima struju. A u tom narodu "drugarska se pesma ori", na čelu "drugovima" čije džepove je narod pozlatio.

Sa nostalgijom se sećam vremena cenzure. Na jednoj strani smo bili "mi", na drugoj "oni". Danas nema cenzure, ali neprijatelji su svuda oko nas. Cenzuru je zamenio bezobrazluk, lopovluk, nevaspitanje i neobrazovanje. Srbija je postala zemlja neverovatnih mogućnosti.

Prošlo je deset godina od dolaska DOS-a na vlast. Još čuvam pištaljke u koje sam duvao i lonac u koji sam lupao. Čuvam i nalepnicu "Gotov je". Ne daj bože nijednoj vlasti šta ja i narod možemo da izdržimo. Mnogih "mojih" sa ulice više nema, ali rastu mladi. Rado ću im preneti svoja iskustva!

Mića Dušičin dobio injekciju, pa se hvali: "Sestra ima laku ruku, kao kućna pomoćnica" Tića kafedžija nemarno se pita: "Kakvo li je zdravlje onih koji brinu o zdravlju Srbije?" Mića Negotinac ih sluša, pa gunđa: "Takvi uživaju u bogatom zdravlju i zdravom bogatstvu".

"Riba od glave smrdi". Riba i njena glava - to je narod. A u tom narodu su prostitutke najslušanije pevačice, najpopularnije novinarke, najčitanije književnice. Omiljeni likovi tog naroda su Boki 13, Ekrem.... Mene lično već duže vreme vređa poklič Miloša Obrenovića: "Narode snago, narode stoko!"

Pojavila se nova grupa muškaraca, koju zovu mapi. To su muškarci "slobodni u izboru života, dišu punim plućima i imaju preko pedeset godina". Tića kafedžija se vajka: "U Kini nema komaraca, svaki Kinez ubija svog komarca". Drakče bakalin pita: "Kakve veze to ime sa mapijima?" Kako da, na primer, leti, kao mapi dišem punim plućima, kako zinem uleti mi u usta milion komaraca!" "U svetu", opet će Drakče, "ljudi pamte prvi zarađeni milion dolara, a u Srbiji prvi milion progutanih komaraca".

Stalno se Srbi dele. Jedni bi za NATO i u blato, a drugi bi za Rusiju i u busiju. Važan je kontinuitet u kotrljanju srpskih glava, a nije zgoreg da neka osvane na kocu u čast NATO-a ili Rusije. Requi est cant!

Na Kosovu ništa novo. NATO i dalje zna ono što je znao: da mi znamo da je NATO znao za zločine nad Srbima. Tako je i bilo,  tako je sada i tako će i ostati.

Sačuvajte osmeh na svom licu i gledajte u budućnost. Protekla voda ne pokreće mlin.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane