Tabloid je pozvan

Novi Sad: Luka koju žele da otmu državni preprodavci

 

Kad oni pođu niz vodu završiće u kanalizaciji

 

Da bi prisvojili oko tri miliona evra, Mlađan Dinkić, Bojan Pajtić i Igor Pavličić su upregli državu u besmislenu prodaju visokoprofitabilne Novosadske luke

 

Arpad Nađ

 

 

Luka Novi Sad nalazi se na lepom plavom Dunavu, reci koja kao sastavni deo transevropske plovne magistrale Rajna-Majna-Dunav spaja Severno sa Crnim morem i pri tome neposredno povezuje jedanaest evropskih država. Udaljenost Novog Sada od ušća Dunava u Crno more je 1254 kilometra!

Novosadska luka godišnje pretovari preko 600 hiljada tona robe, više nego luke u Pančevu i Beogradu zajedno.

Zaposleni u ovoj luci još od 2002. godine vode bitku da sačuvaju Luku Novi Sad kao državno preduzeće. Poučeni iskustvom Mađara, koji su brzopleto rasprodali sve svoje rečne luke, a potom odlučili da država Mađarska izgradi novih pet luka kako bi se spasla od ucena vlasnika luka koje su kupili stranci, pisali su nadležnim informacije kojima su ih obaveštavali da je štetno prodati ovo državno preduzeće, koje ostvaruje veliki prihod i puni budžet grada i republike.

U prilog nastojanjima da sačuvaju luku od privatizacije, sindikati Novosadske luke navodili su primer ruske luke u Sankt Petersburgu, koja je prvo prodata, a potom, kada se uvidelo koliko je to bio pogrešan potez, kupili su ovu luku za 2,5 puta veću cenu od one za koju su je prodali.

 

Na granici shvatljivog

 

Zaposleni u Luci Novi Sad, koji su i njeni mali akcionari, poverovali su pričama pokrajinske i gradske vlasti da će ovu državnu kompaniju privatizacija zaobići. U to su ih uveravali predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić i gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić.

Ipak, krajem prošle godine, tačnije 26. novembra 2010, potpisuje se ugovor o izmenama i dopunama osnivačkog akta Luke Novi Sad a.d. Po ovlašćenju Vlade Srbije ugovor u njeno ime potpisuje Nebojša Ćirić, tada državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, a u ime ostalih akcionara Dragica Tankosić.

Republika Srbija, AP Vojvodina i Grad Novi Sad su, po ovom ugovoru, postali vlasnici 99,38 odsto akcija Luke Novi Sad, a zaposleni, odnosno mali akcionari - 0,62 odsto. Iako je 8. decembra Dragica Tankosić, zastupnik malih akcionara, uložila prigovor na neke odredbe ugovora koji je potpisala zajedno sa Nebojšom Ćirićem, sindikat i zaposleni su očekivali da će njihova ugledna kompanija nastaviti da posluje kao državno preduzeće.

Imali su i razlog da se raduju opstanku kompanije, jer 102 zaposlena radnika primaju prosečno mesečnu platu od preko 70 hiljada dinara.

Ali, pohlepa Mlađana Dinkića za novcem je na granici shvatljivosti. Gde da njemu promakne zlatna koka. On odlučuje da Luku Novi Sad proda francuskoj kompaniji CFNR, naravno, uz masnu proviziju. Bojan Pajtić i Igor Pavličić, koji su se kleli da ni pod kakvim uslovima neće prodati ovu kompaniju, iznenada pružaju Dinkiću punu podršku. Očigledno je da i oni žele dobar deo kolača.

Mlađan Dinkić je mađioničar, barem kada je pljačka u pitanju. On kuje plan kako da ispred nosa malih akcionara i javnosti u Vojvodini i Srbiji prodaju ovu luku.

Na predlog ministra Dinkića, Vlada Srbije 14. januara ove godine donosi zaključak da NEbojša Ćirić zastupa državni kapital u ovom akcionarskom društvu, a već 25. januara zaseda skupština Luke Novi Sad a.d. koja donosi odluku da se formira novo preduzeće, "ćerka" Luke Novi Sad, sa nazivom Nova Luka, sa sedištem na istoj adresi! Tri dana kasnije zaseda upravni odbor Luke Novi Sad, koji odlučuje da se za direktora Nove Luke imenuje Milan Ćeran, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada (!?). Upravni odbor prebacuje u vlasništvo Nove Luke svu imovinu Luke Novi Sad A.D., osim infrastrukture. I odmah donosi odluku da se Nova Luka proda francuskoj kompaniji CFNR, za cenu oko osam miliona evra. Procenjena vrednost imovine koja je "prepisana" na Novu Luku je, kažu u sindikatu preduzeća, oko 11,250 miliona evra. E, u tu razliku od preko tri miliona evra treba da se ugrade Mlađa Dinkić, Bojan Pajtić i Igor Pavličić!

Za "izvođača radova" Vlada Srbije je, odlukom koju je potpisao zamenik predsednika Vlade Srbije Ivica Dačić, odredila Nebojšu Ćirića, sada već ministra za ekonomiju i regionalni razvoj.

Mali akcionari i sindikat Luke Novi Sad a.d. pismom se obraćaju Ministarstvu za nacionalni investicioni plan, drugim ministarstvima, nevladinim organizacijama, ali niko im ne odgovara. Pomoć gospodinu Ćiriću, koji je poznat kao desna ruka Mlađana Dinkića u obavljanju najprljavijih poslova i teških krađa, treba da pruži Agencija za privatizaciju, čiji mafijaši takođe trljaju ruke nadajući se kolaču.

Šta će onda ostati od Luke Novi Sad i kako "ubiti majku" da bi se prodala ćerka, a od prodaje namirila srpska mafija?

Kako objasniti da se uništava preduzeće koje godišnje istovari 635 hiljada tona robe! Kako objasniti da će ovaj posao ubuduće raditi francuska kompanija za šest do sedam puta veću cenu?

E, zar će neko moći Mlađu Dinkića, Bojana Pajtića i Igora Pavličića da spreči u zamisli da opelješe luku i zgrnu pare?

 

Možda ipak kratki rukavi

 

Po Dinkićevoj zamisli, Bojan Pajtić i Igor Pavličić treba da donesu odluku da Luka Novi Sad, kojoj je ostala na korišćenje infrastruktura, pređe u nadležnost lučke uprave! Dakle, "mama" će biti "udata" bez svoje volje. Bolje reći, biće poklonjena i mimo volje malih akcionara! Vuk sit, a ovaca nema!

Zaposleni u Luci Novi Sad a.d. koji su članovi Saveza samostalnih sindikata Srbije, doneli su 7. marta ove godine odluku da stupe u štrajk.

Odlučili su da štrajk počne istog dana, a od Vlade Srbije zahtevaju da razreši Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj da u ime vlade zastupa Republiku Srbiju, te da se kao nadležno ministarstvo (kome resorno i pripadaju), odredi Ministarstvo za infrastrukturu, a da se predstavnici Republike Srbije u Skupštini akcionara luke razreše dužnosti. Takođe, sindikat traži da se suspenduju sve odluke koje su do sada donete, a da Republika Srbija i AP Vojvodina formiraju telo koje će raditi na izradi strategije i razvoja luke i pristaništa, a sve saglasno Zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.

Da se Mlađa Dinkić nije pokarabasio sa Borisom Tadićem, Nova luka bi već bila u rukama francuske kompanije, a pare u njegovom i džepovima Bojana Pajtića i Igora Pavličića. Državni sekretar Nebojša Ćirić sada je na Mlađinom ministarskom mestu i, poznat kao prevejani kriminalac, umilnim glasom će, podstican od Bojana Pajtića, nastojati da proda luku i uzme velike pare.

Banda Borisa Tadića ne preza ni od ubistava, hapšenja, progona i mučenja onih koji su na putu njihove pljačke. Možda će, ovoga puta, Mlađa ostati kratkih rukava.

Grupa radnika Novosadske luke je, prilikom posete našoj redakciji, pokazala i desetine pisama koje je njihov direktor Milenko Milivojević pisao članovima Vlade Srbije, sindikatima, nevladinim organizacijama, završavajući svoj apel rečima: "Ja napisah i spasih dušu svoju. Neka Bog čuva Srbiju".

I Bog je od Srbije, čini se, digao ruke. Ništa bez motke u našim rukama.