Šabac

Gerontološki centar intenzivno se podmlađuje

 

Nema meni sindikata bez mene

 

U Srbiji ima svega i svačega. Već smo se navikli da direktori "svoja" javna preduzeća neformalno privatizuju u svoju korist, a nije ni rektost da preuzmu pod svoje i sindikate kako im radnici ne bi smetali u rođačkom privređivanju

 

Igor Milanović

 

Milan Popović je direktor Gerontološkog centra u Šapcu, po obrazovanju diplomirani socijalni radnik. Poreklom je iz Lipolista, a sada je nastanjen u Majuru pored Šapca. Do oktobarskih promena 2000. bio je direktor predškolske ustanove Naše dete, odakle je najuren pa je uhlebljenje pronašao u nekoj od lokalnih socijalnih službi gde je radio u struci.

Popović je bio verni sledbenik one vlasti iz devedesetih, ali se za ove godine prešaltovao na neke nove stranačke boje, pa je tako od direktora koji brine o predškolskoj deci utrčao u fotelju direktora koji brine o starima. U njegovom vaskrsnuću odlučujuću ulogu je igrao i Vladimir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, pa je Popović već 2004. uspešno obavio posipanje pepelom po glavi tvrdeći da je oduvek bio za one koji su ga smenili sa funkcije. Tada je postao direktor Gerontološkog centra koji danas ima 83 stalno zaposlena radnika i još njih petnaestak na određeno vreme.

Za ovih šest godina direktor Popović je u službu primio 16 novih radnika na neodređeno i još njih desetak na određeno vreme. Bila bi to lepa vest u ovim vremenima nezaposlenosti, da skoro svi oni nisu u nekim rodbinskim vezama sa direktorom i njegovom ženom i da je bar za jedno to radno mesto bio raspisan konkurs za primanje novih radnika.

Ovako rodbinski uvezani i direktoru zahvalni za zaposlenje ti radnici će predstavljati odličnu osnovu za prevrate u sindikatima, na čije čelo treba da dođe neko od direktorovih poslušnika. Ne bi začudilo da jednog dana i sam direktor odluči da postane predsednik sindikata, jer - u Srbiji je sve moguće.

U Gerontološkom centru postoje dva sindikata. Na čelu sindikata Nezavisnost je još uvek Biljana Popović, a dokle će ne zna se, dok je Rada Šobić upravo smenjena sa čela Sindikata radnika socijalne zaštite. Za ovakav ishod izuzetno je zaslužna Marija Marković, diplomirani pravnik milošću direktorovom, kojoj je već stavljeno u izgled da uznapreduje na neko šefovsko mesto samo dok direktor skloni jednog neposlušnog radnika.

Pomenuta Marija je ceo dan uoči izbora trčala i lobirala, na kraju je i ona uspela da bude izabrana u rukovodstvo sindikata, ali sa najmanjim brojem glasova. Pored nje u novo rukovodstvo i, kao takav, mogući kandidat i za mesto predsednika sindikata, izabran je Igor Šarčević, direktorov večiti dužnik, što je i njega i suprugu primio u radni odnos. Bez konkursa, razume se.

Iz istog razloga direktorovi dužnici su i Dejan Marković, najverovatniji novi predsednik sindikata i prijatelj Vladimira Ilića, zbog čega ga je Popović i zaposlio, kao i Nataša Vodopija. Nova članica sindikalnog rukovodstva je i Snežana Novaković, koja očekuje napredovanje na mesto glavnog kuvara, pa joj treba direktorova blagonaklonost. Boljem radnom mestu se nada i Milica Jakovljević, dok je Emina Jović odani sledbenik Dejana Markovića.

Izbor nije prošla jedino Olivera Marković, direktorova rođaka koju je on primio na mesto blok-sestre iako još završava medicinsku školu.

Kada se pogleda ova lista izabranih kandidata, jasno je zašto je izlaznost bila izuzetno niska - tek nešto preko zakonom predviđenih 50 odsto. Videli su radnici čemu ovo vodi, pa se već njih dvadesetak prebacilo u drugi sindikat.