Milojevićeve strane

Leskovac: ponovo bez Naše reči, jedinog nedeljnika na jugu Srbije

 

Reč je Naša, ali je njihova poslednja

 

Kome je definitivno dozlogrdio list koji izlazi 67 godina

 

Danilo Kocić

 

Pojava početkom godine, posle dve godine pauze, obnovljenog nedeljnika Naša reč, jedinog nedeljnika u Leskovcu i Jablaničkom okrugu, izazvala je veliko interesovanje čitalaca lista, koji se prvi put pojavio još 1944. godine. Međutim, već posle 12. broja nedeljnik je prestao da izlazi. 

Ljiljana Stojanović, glavna i odgovorna urednica Naše reči i zastupnica državnog kapitala, objašnjava da od Agencije za privatizaciju ne prima nikakvu platu, koju bi, inače, trebalo da joj isplaćuje Naša reč, ali to zbog finansijskih problema to ne čini.

- Očekujem da Osnovni sud u Leskovcu donese odluku po optužnici za zloupotrebu protiv bivšeg vlasnika i njegovog oca - kaže Stojanovićeva - te da Naša reč nastavi da izlazi, bez upliva ličnih animoziteta prema bilo kome.

Posle privatizacije 2007. godine, Naša reč je redovno izlazila do novembra 2008, kada se pojavio poslednji broj, koji je uredio Ljubiša Dinčić, dugogodišnji novinar tog lista, glavni i odgovorni urednik posle privatizacije, otac Nikole Dinčića, koji je bio formalni vlasnika i direktor Informativne kuće Naša reč.

Posle obnavljanja Naše reči Dinčić je rekao da ga to raduje, jer je to jedini način da po odluci Osnovnog suda u Leskovcu dobije svojih pet miliona dinara, koliko je " tokom 2007. i 2008. pozajmio listu". On energično demantuje tvrdnju da je Naša reč "primer loše privatizacije, jer je tokom 2007, sa trideset zaposlenih, preduzeće prvi put u svojoj istoriji poslovalo pozitivno, sa profitom od blizu 200.000 dinara".

"Da bi se list sačuvao, ne samo zbog tradicije nego i zbog ovolikog broja zaposlenih, vlasnik je prodao stan i sav novac uplatio na račun preduzeća"  - kaže Dinčić. Kaže da je zajedno sa sinom Nikolom u adaptaciju redakcije Naše reči uložio više od milion dinara vlastitog novca, a uz to "vlasnik lista nikada nije podizao platu, već je novac ostajao na računu preduzeća".

Ljubiša Dinčić, koji je kao glavni i odgovorni urednik lista ostao bez posla i koga nekadašnji novinari smatraju za najvećim krivcem za nestanak Naše reči, kaže da je u više navrata uplaćivao novac za očuvanje likvidnosti preduzeća u iznosu od preko jednog miliona dinara. "Uložio sam sve, sav novac od prodaje stana uplatio na račun preduzeća i danas, bez posla, živim kao podstanar!"

"Naša reč'' je, kaže on, pre dve godine prestala da izlazi zato što nije odgovarala ovdašnjim gradskim čelnicima, iako je tokom 2008. godine proglašavan za jedan od najboljih regionalnih listova u Srbiji - ocenjuje Dinčić.

Današnji odnos prema Našoj reči, opet, Ljiljana Stojanović tumači činjenicom da je "Centar za socijalni rad zgradu u kojoj je godinama bila redakcija Naše reči upisao na svoje ime, iako ne postoji pravni osnov po kome je to urađeno". Na njen zahtev za zvaničnim objašnjenjem, ni od  nadležnih organa ni od Gradskog javnog pravobranilaštva nije stigao nikakav odgovor. To bi, po njoj, mogao da bude razlog da Naša reč uskoro bude i formalno izbrisana iz registra, jer duže od dve godine nije izmirivala zakonom utvrđene obaveze.

- Sud je - kaže ona - uveo predstečajni postupak u trenutku kada se pojavio prvi broj Naše reči, ali nam nije jasno ko je "pogurao'' tu stvar. Neko želi da ugasi list verovatno zapanjen činjenicom da ovoliko dugo izlazi zahvaljujući besplatnom radu novinara. Upravo, kako nam je najavljeno, nadležni sudija ovdašnjeg Privrednog suda, piše rešenje o brisanju nedeljnika koji postoji skoro šesdeset i sedam godina!

Šta će biti, čuće se i videće se.

 

 

 

 

Kako je bilo

 

Pre tačno dve godine istražni sudija Opštinskog suda u Leskovcu Nebojša Lazić odredio je bivšem većinskom vlasniku i direktoru leskovačkog nedeljnika "Naša reč" Nikoli Dinčiću pritvor zbog sumnje da je počinio više krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanje službenih isprava. Policija je podnela krivičnu prijavu i protiv njegovog oca i bivšeg glavnog i odgovornog urednika Ljubiše Dinčića, kao saizvršioca tih dela.

Nikoli Dinčiću stavljeno je na teret prisvajanje 1,6 miliona dinara od neovlašćene prodaje osnovnih sredstava tih novina, a zajedno sa ocem, za falsifikovanje službenih isprava u vezi sa dokapitalizacijom "Naše reči". Stariji Dinčić je, navodno, izbegao plaćanje poreza na dodatu vrednost i poreza na zarade zaposlenih i socijalne doprinose, čime je državu oštetio za 763.550 dinara. Istraga je sumnjala da su njih dvojica sav novac prisvojili i koristili za lične potrebe.

Stariji Dinčić je ranije izjavljivao da je zbog otplate rata za kupovinu "Naše reči" i zarada novinara prodao čak i porodični stan. Zanimljivo je da su se otac i sin tokom saslušanja u policiji posvađali, te da je stariji Dinčić, navodno, za propast firme optuživao mlađeg, za koga su bivši službenici te kuće tvrdili da je bio samo fiktivni vlasnik firme.

"Naša reč" je prodata je krajem marta 2007. godine za nešto više od milion dinara, a Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor sa većinskim vlasnikom početkom aprila 2009. godine.

U međuvremenu je Agencijski fond Srbije za svog zastupnika postavio novinara te medijske kuće Ljiljanu Stojanović, koja je tada rekla da u prostorijama "Naše reči" nije zatečeno ništa od opreme.

M. I.