Na licu mesta

Paraćin - Beograd: zašto je ubijena Jelica?

 

Rak je moralna i kriminalna bolest

 

Dok ljudi bez časti vode sudove časti Lekarske komore Srbije, lekari će u ovoj zemlji i dalje moći nekažnjeno da ubijaju svoje pacijente. Slučaj mlade Jelice Panić iz Paraćina, koja je umrla na VMA posle operacije u kojoj je sudelovao i jedan nestručnjak, pokazuje da je u srpskom zdravstvu prihod jedino merilo uspeha, a ubice ostaju na slobodi.

 

Igor Milanović

 

Jelica Panić je imala samo 25 godina kada je otišla na pregled u ginekološku ordinaciju privatne klinike Euromedik u Paraćinu. Zvanična vlasnica klinike je dr Jasna Kojić, ali u njoj ordinira njen suprug, dr Slobodan Kojić, načelnik ginekologije u državnoj bolnici.

Tokom pregleda je Jelici konstatovana navodna rana na grliću materice. Do danas je ostalo nerazjašnjeno da li je to bila ranica, ranetina (kako je tvrdila dr Jasna Kojić) ili nije bilo ničega, kako će kasnije da tvrdi lekar koji ju je operisao, dr Miodrag Stanić. Mlada Jelica se uplašila pričom doktorke koja ju je pregledala da možda ima rak i pohitala je na privatnu beogradsku kliniku Beoklinika.

Posle prvih analiza, vlasnik te klinike dr Stanić rekao joj je da nema rak i da je u pitanju bezazlena ranica koja može laserskim putem da se ukloni. Kada je posle te "bezazlene" intervencije Jelica ležala u dubokoj komi na VMA, isti dr Stanić je kroz suze njenim roditeljima priznao da nije imala nikakvu ranicu. Operisao ju je samo da bi naplatio honorar.

Jelica je na zakazanu "bezazlenu" operaciju došla 9. juna 2010. godine u prostorije Beoklinike u ulici Vojvode Stepe 323 u Beogradu. Anesteziju ju joj je dao član ekipe dr Stanića Branislav Stamenković, koji će u imenik Lekarske komore Srbije biti upisan tek dva dana kasnije, a licencu za rad ni do danas neće da dobije. Anesteziolog, znači, u trenutku operacije nije imao pravo da radi.

Posle izvršenog zahvata Jelica je još uvek bila živa, ali se nije budila. U 14,30 časova u Beokliniku stiže ekipa Hitne pomoći, koja Jelicu u 15,55 časova prebacuje na VMA. Trebalo im je, dakle, sat i po da od Voždovca stignu na Banjicu. Ovde, međutim, nisu krivi članovi ekipe Hitne pomoći, već vlasnik Beoklinike koji je radi uštede troškova za rad svoje bolnice odabrao neuslovne prostorije.

Ekipa Hitne pomoći je, po rečima očevidaca, jedva i sa praznim nosilima savladala usko i krivudavo stepenište koje je vodilo do operacione sale. Sa punim nosilima i neophodnim aparatima savlađivanje stepeništa se pokazalo kao nemoguća misija. Tako su izgubljeni dragoceni minuti koji znače život.

U anesteziološkoj listi sa operacije piše da je do transporta Jelica spontano disala, dok je po prijemu na VMA konstatovano da je ona u dubokoj komi. Da je pristup operacionoj sali bio po propisima, Jelica bi i danas, moguće je, bila živa.

Po prijemu na VMA 9. juna 2010. anesteziolog bez licence Stamenković je preplašenim i zabrinutim Jeličinim roditeljima doveo neurofiziologa dr Tihomira Ilića koji ih je ubeđivao da Jelica diše svojim plućima i da je dobro. Sledećeg dana je urađen EEG, i isti dr Ilić roditeljima saopštava da je Jelica blizu svesti i da ne treba da brinu.

Dan nakon toga, 11. juna 2010, dr Ilić odlazi na godišnji odmor, a Jelica 18. juna 2010. umire ne došavši više svesti.

Beoklinika je posle ove operacije rešenjem Ministarstva zdravlja trebalo da bude zatvorena na najmanje šest meseci, ali joj je drugostepeni organ već posle dva meseca odobrio dalji rad. Kome je i koliko plaćeno za ovakvu skandaloznu odluku, nije poznato.

Porodica Panić se posle smrti svoje mlađe ćerke obraća Sudu časti Lekarske komore Srbije i tako na površinu izbija još jedan skandal. Dr Miodrag Stanić, lekar koji vrši nepotrebne operacije, radi u neuslovnim prostorijama, zapošljava nelicencirane saradnike i pri tom ubija pacijente - zamenik je predsednika LKS u Beogradu!?

Od postupka pred ovim Sudom zato ni do danas nije bilo ništa, jer se još određuje nadležnost zbog sukoba interesa. Čak nisu još saslušani ni lekari koji su Jelicu 9. juna prošle godine primili na VMA.

Ni postupak pred nadležnim tužilaštvom redovnog suda nije odmakao dalje od početka. Tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević je pred uključenim kamerama primio ucveljene Jeličine roditelje i strogo obećao istragu i kažnjavanje odgovornih. U međuvremenu je Tomica otišao na Bali, a slučaj polako klizi ka zaboravu.

Jelica je 25. aprila 2010. napunila 25 godina i istog dana diplomirala sa čistom desetkom. Bila je ljubimica i uzdanica svoje porodice, a danas je njihova tuga. Dok porodica Panić već godinu dana prolazi kroz pakao, odgovorni za ovo ubistvo i dalje rade i borave na slobodi, a pojedini još i u udruženju odlučuju o krivici svojih kolega. Ovo je sramota za celu državu.

 

 

 

 

Dr Miodrag Stanić, lekar koji vrši nepotrebne operacije, radi u neuslovnim prostorijama, zapošljava nelicencirane saradnike i pri tom ubija pacijente - zamenik je predsednika Suda časti LKS u Beogradu!?