Epizoda 55

 

NISMO MI OD JUČE

 

Autor: Zoran Milojević

 

U svet serafima Urila, arhangela umetnosti, preselila se Olivera Marković, svetica pozorišta i filma, dostojna Orfeja, ostavila je svojom umetnošću svedočanstvo da postoji bolji svet.

Završen je "Veliki brat". Narod je ostao bez sadističkih rituala, koji su mu "mentalna terapija"! Ljudi vole da vide na TV ekranu da u liberalnom kapitalizmu ima nekih koje kinje i ponižavaju gore nego što njih kinji- gramzivost "njihovih predstavnika".

Zafir dobio "nacionalnu penziju", Zahar nije. Čovek se nikad ne spotiče o brdo već o kamen. Moj kamen spoticanja je moje mišljenje da "nacionalnu penziju" treba da dobiju oni koji su dali doprinos srpskoj kulturi, tj. muzici. Šta li sam to propustio da naučim? Osećam se kao speleolozi na sredini tunela.

Stave ti narukvicu na ruku i nema mrdanja. Gledaju te i kad ideš tamo gde car ide pešice. Pored nosilaca funkcija, sada imamo i nosioce narukvica. A možda ne bi bilo loše da nosioce funkcija i nosioce narukvica ujedinimo, spajajući nošenje i jednog i drugog priznanja?

Čovek u otrcanom kaputu, sa šeširom na glavi, stoji pored Karađorđevog spomenika i govori: "Ameri su u pravu što kažu da smo divljaci. Tako nam i treba kad plaćamo belosvetske divljake da bi nam u svest ugradili divlji zapad". Prolaznici se prave da ga ne čuju i niko da zastaae da bar oslušnu šta govori. Priđoh mu: "Ko si ti kad tako pametno govoriš?". Pogleda me ispod iskrzaneg šešira: "Uzmi knjigu i u njoj vidi sliku". Skočih bunovan i uplašen od uverljivosti svog sna. Uzeh knjigu, videh sliku i prođe me jeza - Radoje Domanović.

Svršeni osnovci upisali srednje škole. Jedan priča: "Idem u gimnaziju, jer iovako mi svi kažu da nisam ni za šta". Svršeni maturanti upisali fakultete. Jedan priča: "Idem na fakultet, jer ionako ne znam ni šta ću ni  kuda da ću." Njihovi profesori prete štrajkom za septembar, Tada će poteći velika školska reka i mali talas će se brzo smiriti i izazvati buru u čaši vode. Školska reka će nastaviti da teče mrno i neće se pojaviti čak ni mehurić na njenoj površini, jer njene krupne i sitne ribe dišu u sebi. Mirna površina reke sačekaće zimu, pa proleće i novu generaciju svojih mirnih pritoka.

Ono u čemu je sve moguće u vladavini nad narodom i ono u čemu ništa nije nemoguće u vladavini nad narodom, zove se "demokratija". Ono u čemu jedan čovek kroz jednu partiju vlada narodom, zove se "autokratija". Ono u čemu vlada čovek kroz više partija, vladajući sam nad narodom, zove se "partokratija". Ono u čemu mnogi, u okviru svog radnog stola, vladaju narodom zove se "birokratija". "Svima im je zajedničko da svoju vladavinu nad narodom zovu "vladavina naroda preko svojih predstavnika". I kad za reč "rep" kažeš "noga", i tada će i pas i konj imati po četiri noge.

Stalno razmišljam zašto hrišćani i muslimani ratuju međusobno. Mi, hrišćani, imamo Hristov zavet: "Ljubite neprijatelje svoje". Islam ima Prorokov zavet: "Oprostite, ako možete, bolje je za vas". I jedni i drugi, niti "ljubimo" niti "praštamo". I pitamo jedni druge: "Koji ti je đavo?". I tešimo se: "Ušao neki đavo u nas!". I pravdamo se: "Đavo bi ga znao". A đavo trlja ruke i radi svoj posao.

Na Kosovu ništa novo. U sred Raško-prizrenske eparhije "stvorena" raško-prizrenska eparhija - u EGZILU. U njeno ime govori prof. dr Dragiša Bojović, a političku podršku daje Marko Jakšić, Brozov komunista, "Slobov" čovek, a pobegulja od Koštunice. Svi oni čine sve da na mesto direktora mitrovičke biblioteke, umesto Olivere Stević dovedu čoveka koga je Sveti Sinod raščinio, a Ministarstvo prosvete mu zabranilo da predaje veronauku. Ta gospoda muzu li muzu" Srbiju. A najbolje se muze krava koja se ne rita.

Sačuvajte ljubav u srcu i osmeh na licu. Ljubav je najčistiji vazduh koji ljudi udišu, a osmeh je jedini jezik koji razumeju svi ljudi na svetu.