Policija

Ko je u ovoj zemlji zaštićen - oni naoružani i bahati ili oni nevini i nemoćni 

 

Nema zaštite od štićenih lica

 

Poslednji slučaj u kome je glavni akter ponovo bio Milan Obradović, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, kada je gotovo unakazio svoju prijateljicu Aleksandru Jelovac, i to u prisustvu svojih telohranitelja, koji su nemo posmatrali događaj, postavlja pitanje da li je aktuelna vlast demokratska ili doslovno - teroristička

 

Milovan Brkić

 

Malobrojna srpska policija uglavnom je angažovana na zaštiti takozvanih štićenih lica, zaštićenih svedoka i svedoka saradnika.

Dok pustim ulicama srpskih gradova nasilnici i lopovi svih boja mogu slobodno da ordiniraju, bolje obučeni i utrenirani policajci služe kao gorile srpskim političarima, stranačkim funkcionerima i bašibozluku koji je dobio status svedoka saradnika ili zaštićenih, uglavnom lažnih svedoka.

U MUP-u Srbije formirana je Uprava za zaštitu imovine, objekata i ličnosti (Peta uprava), koja broji oko dve hiljade policijskih službenika! Oni danonoćno štite ministre, njihove stanove, vikendice, ljubavnice, porodice, limuzine, privatne i službene, dečicu...

Najviše je štićenih ličnosti iz okruženja Borisa Tadića. Predsednika, po potrebi, na masovnim skupovima, pogotovo u poslednje vreme, otkada se teže razboleo i upao u paranoju, čuva i po 200 pripadnika vojno-policijskih snaga. Njegove savetnike, stručne saradnike, sekretarice i partijske drugove, takođe obezbeđuje srpska policija, jer i oni imaju status štićenih ličnosti.

Zbog nedostatka policije u Petoj upravi MUP-a Srbije, u pomoć im priskaču pripadnici Brigade policije sa Banovog brda u Beogradu, a u Novom Sadu i Nišu pripadnici odreda Žandarmerije. Zaštićene svedoke - mafijaše obezbeđuje posebna policijska služba - Jedinica za zaštitu svedoka i žrtava!

U zaštitu štićenih ličnosti uključuje se, po potrebi, i Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ), zatim PTJ, kao i žandarmi koji su stacionirani u više gradova, a u Beogradu u bazi u Lipovici. Imajući u vidu da se broj štićenih ličnosti udesetostručio, u pomoć priskače i lokalna policija iz policijskih stanica ili Uprave policije PU Beograda i drugih većih gradova.

Dečkiće Bojana Pajtića, pa i njegovu službenu suprugu, takođe danonoćno čuvaju jake policijske snage. Policija danonoćno čuva njihove stanove, kola, vikendice... Uz njih su tokom obavljanja službene dužnosti,  tokom praznika...

U proseku, jednu štićenu ličnost obezbeđuje najmanje 20 policajaca! Oni koriste službena kola, sistem veza...

Kojim se to opasnim poslovima, za račun države, bave, recimo, savetnici predsednika Srbije, ili savetnici premijera, ili ministara i njihovih savetnika, zamenika, pomoćnika, ili njihove ljubavnice i stranački funkcioneri!

Koliko košta zarada za nekoliko hiljada policajaca, njihova oprema, upotreba automobila, benzina, i sistema veza, dnevnice!

Da li siromašna Srbije može da odvoji toliko novca i policijskih službenika da čuva srpsku političku elitu, koja bi, zbog svojih kriminalnih aktivnosti, trebalo da je u zatvoru?

Nezamislivo je da, na primer, nemačke ministre danonoćno obezbeđuje po 20 policajaca i specijalaca. Kada bi komesari Evropske unije uzeli olovku i sabrali koliko kriminalnu družinu Borisa Tadića obezbeđuje policajaca, ostali bi šokirani. Sve evropske vlade, njihove ministre i predsednike, obezbeđuje manje policije nego što MUP Srbije angažuje svojih službenika da štite gospodu iz stranaka srpske vladajuće koalicije.

A štićene ličnosti su baš zaštićene. Jer, ustvari, od njih nema zaštite, ako se one namerače na građanina.

Policijski službenici koji štite štićena lica mogu samo nemo da posmatraju kako oni koje oni čuvaju, mlate građane, svoje ljubavnice ili goste u lokalima.

Tako je, u večernjim satima 24. jula ove godine, Milan Obradović, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, fizički nasrnuo na svoju prijateljicu Aleksandru Jelovac i propisno je izmlatio, i to u prisustvu svojih telohranitelja, koji su nemo posmatrali događaj. Unakažena devojka je pozvala policiju, stigla je i hitna pomoć koja je insistirala da povređenu odmah preveze u Urgentni centar, jer su otoci bili vidljivi, a modrice su išarale njeno telo. Pristigla je i policija, ali je unesrećenoj javljeno da zadrži jezik za zubima ili će je pojesti mrak.

Obradović je poznat kao ovejani kriminalac, bio je član zemunskog klana, posle smene sa mesta načelnika beogradske policije bio je i uhapšen, ali je posle dva meseca pušten da se brani sa slobode. Iza njegovog nasilja i bahanalija stoji ministar odbrane Dragan Šutanovac.

Tabloid je opisao i Obradovićevu tuču u restoranu Tabor 31. decembra prošle godine, kada su građane koje je napao, legitimisali njegovi čuvari, policajci, pozivajući dežurnu službu da napadnute goste privedu sudiji, jer su se branili i nisu dopustili pijanom Obradoviću da ih izmlati. A čovek voli da bije one koji mu nisu simpatični.

U Novom Sadu, kada u kafićima primete Nenada Čanka, beže koliko ih noge nose. Kada se ukoka, Čanak odmah traži da njegove gorile biju goste, ili zove ministra policije da njegovim gorilama šalje pojačanje.

Štićene ličnosti voze se u skupocenim, često u blindiranim službenim vozilima, naravno o trošku građana Srbije.

Urednici Tabloida tražili su nekoliko puta zaštitu od ministra policije Ivice Dačića, kada su dobijali ozbiljne pretnje da će biti ubijeni, a koje su im upućivali i visoki funkcioneri njegovog ministarstva. Ministar ih nikada nije uzeo u zaštitu.