Natrag

Do koske

Do koske

Teror nad građanima dobija epske dimenzije

 

Težina lanaca

 

Od građana Beograda, među kojima polovina živi ispod granice siromaštva, gradonačelnik želi da uzme ponos, dostojanstvo, sve ono što imaju i što nemaju. Baš kod ovog poslednjeg je granica između alavosti i terora.

 

Milica Grabež

 

Svakog jutra, čim se probudim, po navici palim televizor. Svakog jutra, od šest do devet sati, Javni servis RTS, na prvom kanalu, u okviru jutarnjeg programa, saopštava nam vremensku prognozu, u kojem delu grada će biti isključena struja ili voda, koja ulica je razlokana zbog pucanja cevi ili ponovnog stavljanja raznih izolacija, koji mostovi i ulice su zakrčene, pa ih treba zaobilaziti... Tako je i u drugim informativnim emisijama ove TV stanice, počev od beogradskog programa do poslednjih ponoćnih vesti. Često kajron ide i kada se prikazuju filmovi, utakmice...

U svakom trenutku, na Prvom programu RTS-a ide kajron koji nas obaveštava da je predsednik Srbije juče izjavio u poseti Donjoj Borini, ili nekom gornjem selu, da je voda mokra, ili da kada se naoblači može da padne i kiša. Nekada pokažu i predsednikovu njušku, ali puna tri sata sa TV ekrana nas ubijaju, svakog dana, ama baš svakog dana, vestima o tome kako je on, između ostalog, razočaran što Priština preti upotrebom sile na severnom Kosovu, počev od 16. septembra, ali da će on, Boris Tadić, za te događaje smatrati odgovornim svoje evropske partnere! Predsednik, kao čovek mira, pustiće kosovsku policiju da masakrira Srbe na Kosovu, on se mešati neće, neće poslati ni vojsku, ni policiju, neće tražiti pomoć od savzenika, jer ih i nema, bolje reći Tadić ne želi savezništvo, ali će javno optužiti svoje evropske partnere za predstojeći zločin! Ko su ti evropski partneri, Borise Tadiću, pitam se glasno i gađam televizor? (Srećom promaših, jer bi novi kupila na Kukovo leto).

Jednog dana predsednik tvrdi da nas očekuje još teža ekonomska kriza, drugog dana to poriče, četvrtog traži i preti da ne širimo paniku, jeste teško, kaže on, i zna da je polovina građana gladna, da živi u bedi, ali traži od nas da budemo optimisti! Gladni, goli, bosi, bes posla i bez prebijene pare u kući, mi moramo biti optimisti, preti nam naš predsednik, a RTS sve to ponavlja po stotinu puta. Da ne zaboravimo ko smo, gde živimo i ko nam je vođa...

Kada predsednika na VMA špricaju i kada nije sposoban da ga uslikaju, čitaju njegova saopštenja, tobož izjave, pouke i pokude podanicima, koje sriču njegovi peder-savetnici.

Ako promenite kanal, dočekaće vas Studio B, televizija gradonačelnika Đilasa. Ona, opet, po ceo dan prati gradonačelnika. Svaki pokret, svaku sednicu,sastanak. Bez Đilasa nema života, a ni Studija B. Njegova zamenica je izvesna Tatjana Pašić, nekadašnja urednica ove TV (javne) kuće. Takvo besprizorno šepurenje i nasilje nad građanima, nije zabeležno u modernoj istoriji jedne zemlje.

I dok nas Tadićeve i Đilasove televizije smatraju idiotima, ili nas uče da budemo idioti, predsednikovi savetnici, i on lično, od javnog servisa uzimaju desetine miliona evra. Oni imaju isključivo pravo na oglase i reklamne poruke. Televizijama plaćaju deseti deo od cene koju naplate oglašivačima.

Mrak udara i sa stranica dnevne Politike i drugih glasila koje kontroliše mafija Borisa Tadića.

Želeći da pokaže da je opasniji u pretnji građanima, alavi gradonačelnik Beograda Dragan Đilas na gladne, nezaposlene, bolesne, penzionere i srednjoškolce šalje horde sastavljene od kontrolora GSP Beograda! Svakog dana, u svako vreme, na svakom celu grada, okupacione grupe utrčavaju u autobuse da u njima, na delu, uhvate nezaposlene bez karte, ili one koji idu na posao a platu mesecima ne primaju, da uhvate đake, studente, stare i iznemogle penzionere, da ih osramote, izvređaju, ponize, da im, pod pretnjom naplate kaznu, ili im uzmu generalije. Svi ti ridžovani su dobili ovaj posao Đilasovih uterivača novca jer su članovi njegove partije. A da bi pokazna vežba bila zastrašujuća, na troja vrata vozila GSP-a, koja su uvek puna, prljava, neočišćena, bez klima uređaja, upada i po nekoliko crnokošuljaša, komunalnih policajaca, kao privatna vojska gradonačelnika Đilasa. Crna uniforma treba da utera još veći strah u kosti onima koji su već na dnu života.

Od građana Beograda, među kojima, kako statistika kaže, polovina živi ispod granice siromaštva, gradonačelnik želi da uzme ponos, dostojanstvo, da ih baci u blato. Niko od "uhapšenih" ne plaća kartu, jer novca u njihovim džepovima nema, i pored straha i nasilja kojem su izloženi. Ali kriminalac, kakav je gospodin Đilas, nema milosti. Njega zanimaju novci. On bi ih uzeo u neograničenim količinama. Osionost ovog čoveka pokazuje da on s politikom nema veze. Dužnost gradskog saobraćajnog preduzeća u svakom gradu, u svakoj normalnoj državi je da preveze do posla, škole, fakulteta, do staračkih domova, dečjih vrtića... svoje građane. Kako od onih koji primaju socijalnu pomoć sa zakašnjenjem od nekoliko meseci, od onih koji su nezaposleni, ili đaka čiji roditelji nemaju zaposlenje, ili penzionera sa penzijom koju daju za komunalne usluge i račune koje im gradonačelnik ispostavlja, naplatiti voznu kartu? Pri tom surovi gradonačelnik nije učinio ništa da građani Beograda dobiju posao, da imaju pristojnu penziju, odgovarajuću socijalnu pomoć i dečju zaštitu. On se hvali otvaranjem narodnih kuhinja, a na isti način je pljačkao novac preko Narodne kancelarije predsednika Srbije, koja nije pomogla nijednom građaninu, niti je imala bilo kakva ustavna i zakonska ovlašćenja, ali je Đilas preko nje stvarao paralelne odbore DS-a i reketirao zanatlije, biznismene, tajkune, javna preduzeća, koja su morala da plaćaju na račun Narodne kancelarije, a novac je trošen na pljačku.

A kada smo kod celodnevnih prepada i lova na građane u vozilama javnog prevoznika, nije na odmet podsetiti da je bivši direktor GSP-a Beograd Slaven Tica, prijatelj Tadićev, za svog mandata pokrao pet miliona evra, koje je stavio u svoj džep i otišao u Češku, a na račune Demokratske stranke i preduzeća Tadićevih savetnika, prebacio je 17 miliona evra! Njegov naslednik, takođe bivši direktor, Radoslav Nikolić, drpio je mnogo manje, ali je nastojao da opere papire koji su optuživali Slavena Ticu i njegove pokrovitelje. Srećom, dokumentacija je sklonjena, i ova banda će, kad tad, morati  pred krivična veća.

Građani Srbije su u lancima. Svojom politikom sadašnja vlast je o njima, u evropskim državama, stvorila sliku da je reč o poremećenim građanima, nacionalistima, ratnim zločincima, i da ova vlast pokušava da od njih napravi građane po meri "evropskih" vrednosti.

Sudovi i tužilaštva su u Srbiji pod punom okupacijom žute vlasti. Spremni su da uhapse svako ko protiv vlasti huli, ili nije spreman da Tadićevim mafijašima plaća reket ili danak tako što im se moraju slati sinovi i devojke za njihove bahanalije i orgije.

Težina lanaca u koje su stavljeni građani postala je nepodnošljiva. Tadićevu mafiju moramo likvidirati, ili nas više neće biti. Srbija je zemlja u nestajanju.

  

 

 

Crna uniforma treba da utera još veći strah u kosti onima koji su već na dnu života

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane