Holandija

Kako je ekstremna desnica u Holandiji odgovorila na ekstermni islam

 

Emigrant u zemlji lala? Ne, hvala!

 

Holandija više nikada neće biti ista. Oko ovoga već skoro punu deceniju postoji apsolutna saglasnost političara i široke javnosti u ovoj zemlji koja se suočava sa novom netrpeljivošću, tako netipičnom za stereotip o ovoj domovini rasnih i seksualnih sloboda, legalizovanih lakih droga i svega što je drugde bilo nepopularno ili čega uopšte nije ni bilo

 

Budimir Vasiljević

Za Tabloid, specijalno iz Groningena

 

Nacionalna tragedija koja je zadesila Holandiju Drugog novembra 2004. godine, kad je u sred dana na ulicama Amsterdama i po sunčanom danu, ubijen režiser Teo Van Gog, promenila je i lice i dušu nekada najliberalnije države Zapadne Evrope.

 Ovaj čukun-unuk i imenjak rođenog brata slavnog Vinsenta Vang Goga bio je "harizmatični, slobodoumni i kontroverzni ali posve nezgodni umetnik i društveni radnik".

Bio je oštar kritičar radikalnih islamista. To je bio i razlog zašto je u njega pucao 27-godišnji radikalni islamista Mohamed Bujeri, koji ga je potom i doslovno iskasapio nožem.

 Bujeri je kasnije osuđen na doživotnu kaznu zatvora.

Usledila je serija napada na džamije širom zemlje, na koje su muslimani odgovorili upadima u hrišćanske crkve. Bio je to kraj jedne epohe tipično holandske dekadencije i početak novog, neizvesnog veka, u koji je ova zemlja ušla sa još nekoliko trauma od kojih je svakako značajna i blamaža holandskih "plavih šlemova" u Srebrenici.

Zanimljiv, ali samo tri meseca pre smrti, prikazan je Van Gogov dokumentarni film "Predavanje", u kome četiri muslimanske žene pričaju izmišljene priče o fizičkom i seksualnom zlostavljanju koje su preživele. Stihovi iz Kurana bili su projektovani na fotografije razgolićenih ženskih tela, što je holandske muslimane razbesnelo pa su sadržaj filma ocenili kao "duboko uvredljiv".

Još ranije, u proleće 2002. godine, ubijen je desničarski lider Pim Fortajn, i to usred predizborne kampanje. Bio je to prvi političar od nacionalnog značaja ubijen u vreme mira, još od XVII. veka!

Nekoliko meseci pre ubistva, Pim Fortajn je bio bio skoro anoniman, ali je, uprkos tome, bilo izvesno da će postati vođa najjače parlamentarne partije. Tajna je bila u tome što je za zvanične medije bio anoniman ali ne i za narod koji je bio oduševljen njegovim jasnim stavom o emigrantima i o tome ko šta sme i može da radi u Holandiji. Ubijen je dok je izlazio iz radio stanice u Hilversumu, medijskom srcu Holandije, posle intervjua koji je dao u okviru predizborne kampanje.

Bivši profesor sociologije,  Pim Fortajn, u jednom značajnom delu javnosti (uglavnom onom emigrantskom, muslimanskom i obojenom) bio je neomiljen jer je svojim otvorenim izjavama protiv najezde nove imigracije, pre svega muslimanske, i zalaganjem za zatvaranje granica za nove pridošlice, uznemirio onih šest procenata ukupnog stanovništva koji su se odomaćili u novoj domovini.

Ipak, Fortajn je zabeležio senzacionalni izborni uspeh na lokalnim izborima u Roterdamu. Lista Fortajn osvojila je 35 odsto glasova, potukavši i vladajuće laburiste (PVDA) koji su dobili poverenje tek 22 odsto birača!

Ova dva događaja, koja su za samo nekoliko godina u prošloj deceniji uzdrmali i Holandiju i ceo zapadnoevropski kontinent, jasno su povezani, direktno govore o teškoj frustraciji kojom su sve novije holandske vlade ophrvne, ali, pre svega, šalju poruku o jednoj propaloj ideji posleratne Evrope. Ideji multikulutarlizma, multietnicizma, i uopšte ideji jednog šarenog zajedništva svih rasa, vera i nacija. ad je nemačka kancelarka Angela Merkel  javno priznala da je taj "projekat" propao, on je u Holandiji već bio sasvim sahranjen.

 

Ni sam ni protiv svih

 

Naime, u međuvremenu je ultradesničarska mega-zvezda postao je vođa holandske Partije za slobodu Geert Vilders, poznat po anti-islamskim stavovima, i po izjavama poput one da je i  jednoj Nemačkoj potrebna stranka koja će je braniti od opasnosti islama. Preciznije, on je još  na svečanoj osnivačkoj sednici nemačke Slobodarske partije naglasio da je "...Nemačkoj potrebna stranka koja će braniti njen nacionalni identitet. Islam predstavlja opasnost za nemački politički identitet, kao i njen ekonomski uspeh jer politička ideologija islama nije umerena, nikad neće biti umerena i ima globalne ambicije. Nemačka je puna džamija i zabrađenih žena, a to onda nije više Nemačka Getea, Šilera, Baha i Mendelsona".

Vilders je otišao korak dalje pa je javno zatražio i zabranu Kur'ana, burki i gradnje džamija, zbog čega ga su ga vlasti u Holandiji izvele na sud pod optužbom da širi govor mržnje.

U njegovu odbranu stao je osnivač Slobodarske partije, bivši demohrišćanin, Rene Štatkevic, rekavši da njegova kritika nije usmerena protiv samih muslimana već "političke ideologije islama". Pridružio se i izraelski političar Elizer Koen iz krajnje desničarske partije Jizrael beitenu koji je Slobodarsku partiju nazvao "istorijskim događajem" (zanimljivo, ali osnivačka skupština ove holandske partije dešavao se u Berlinu, u hotelu "Tirgarten", dok je oko njega bilo 250 specijalnih policajaca.

Inače, njegova saradnja sa desničarima Nemačke usledila je nakon višemesečnih debata u Bundestagu o integraciji imigranata, posebno muslimanske zajednice koja broji oko četiri miliona ljudi, većinom poreklom iz Turske i sa Bliskog istoka.

 

Sa druge strane, islamski ekstremisti su već Vildersa već odavno stavili na listu za likvidaciju, redovno mu prete smrću, a njegova Slobodarska partija često krije mesto važnih sastanaka. Scenario za jedan pravi etnički sukob u sred demokratske Evrope, odavno je pripremljen. Što se Holandije tiče, to j samo pitanje vremena i okolnosti, odnosa Nemačke prema tom problemu, ali i novog intergizma među holanđanima koji se rodio nakon prethodne traumatične decenije i suočavanja sa đavolom u svojoj kući.

 

Zidanje brane, ne od mora nego od ljudi

 

 Grad Vals na jugoistoku Holandije, uveo je administrativne mere kojima će stranim državljanima, uključujući i one koji dolaze iz drugih zemalja EU, zabraniti pravo na prebivalište ukoliko nemaju sredstva da se izdržavaju.

Zanimljivo, ali Vals se nalazi na samo 23 kilometra od mesta gde je 1992. godine potpisan Mastrihtski sporazum kojim je dogovorena jedinstvena valuta i otvoren put za proširenje EU!

Inače, pravo građana EU na slobodu kretanja i izbor prebivališta u bilo kojem delu Unije garantovana je Direktivom iz 2004. godine i to "za period prebivanja duži od tri meseca, države članice trebalo bi da imaju mogućnost da zahtevaju od građane Unije da se registruju kod nadležnih vlasti u mestu svog prebivanja", piše u članu 12. Direktive.

Koliki je animozitet prema ulasku stranaca u Holandiji, vidi se i po tome što uporno odbijaju registraciju novopridošlih građana iz Rumunije i Bugarske za koje i dalje postoje ograničenja za rad u Holandiji.

Izvesno je da od one stare Holandije na kakvu su svi navikli, nije ostalo ni traga. Ova zemlja je odlučila da se odbrani od užasne epidemije. Epidemije emigracije.

 

Holandski savetnik-ekstremista u akciji

 

Kad je u februaru ove godine odjeknula vest da je savetnik holandske ambasade u Skoplju, inače Albanac, učestvovao u etničkom sukobu (protiv pravoslavnih Makedonaca), da je bio među najmilitantnijima, makedonsko Ministarstvo spoljnih poslova žalilo se holandskoj ambasadorki u Skoplju. A štampa u Holandiji je razapela na krst skandalozne načine zapošljavanja u njihovim dilomatsko kozularnim predstavništvima.

Holandska ambasadorka u Skoplju Simon Filipini pozvana je u Ministarstvo spoljnih poslova Makedonije kako bi joj bila izražena zabrinutost zbog sumnje da je problematični službenik ambasade, Albanac Arton Grubi, učestvovao u etničkim sukobima u kojima je povređeno osam osoba, a ministarstvo je zatražilo od Simon Filipini da osigura da se službenici ambasade uzdrže od mešanja u makedonsku politiku, posle tvrdnji da je politički savetnik Grubi pomogao u organizovanju protesta u Skoplju.

Bio je to još jedan udarac inače isprovociranoj javnosti u Holandiji koja inače odlično zna ko su i šta su Albanci i na Kosovu i u Makedoniji i drugde.