Natrag

Francuska

Francuska

Etničko čišćenje u zemlji slobode, po bukvarima i čitankama

 

Zločinačko društvo Cezar - Napoleon - Paster

 

Etnički čisti Francuzi pljuju po sebi i svojoj istoriji ko da su novi evropski Srbi. Kao što ni mi u novim udžbenicima nemamo jasnu sliku o svom poreklu, o Kosovu, o ustancima i bunama naših predaka, tako isto Francuzi pljuju sve svojim pradedovima. I to onima koji su ih proslavili i svetu predstavili. S Napoleonom stvar stoji još kako-tako. Mali car je u isto vreme bio kombinacija Hitlera i Cezara, a počinio je mnogo štete po celoj Evropi

 

Mile Urošević

dopisnik iz Pariza

 

Da čovek poveruje da je u sred Srbije, a ne u centru Pariza, grada svetlosti. Verovali ili ne, novi francuski udžbenici nisu ama ni nalik starim knjigama istorije ili biologije. Francuska inteligencija je toliko nalik na naše političare i njihove ulizice da je teško otrgnuti se pomisli kao ovde neko nekog - kopira.

Ali, pobogu zašto je iz knjiga znanja izbačen "Kralj Sunce" i otac Versajskog dvorca, Luj XIV? Najveći i najposećeniji dvor na svetu je dika francuskog turizma, a njegov tvorac ratni kriminalac i zapostavljena veličina samo zato što se današnji đaci prozivaju sa Mujo, Haso i Mamadu. Da se ne bi naljutila deca i roditelji iz bivših kolonija, iz knjiga života izbačeni su naglavačke i prvi hrišćanski kralj i osnivač države Klovis kao i kralj vitez Sveti Luj, koji je od male Francuske napravio svetsku silu još u XIII veku.

Današnji Francuzi se stide i jednog i drugog. Mladi profesori su sa zaprepašćenjem prelistavali pismene zapovesti novog svetskog poretka, u kojima su otadžbina i patriotizam užasni pojmovi nacionalističko-fašističkog tipa. Baš kao da su ih naši proevropski intelektualci formirali i knjige im pisali. Svi kraljevi i carevi treba da se zaborave. I nikada više da se ne predaju deci.

Profesor Dimitri Kasali je ovih dana objavio knjigu pod naslovom Ono što naša dece više ne uče u školi, koja je pravi katalog velikana i legendarnih događaja koji su stvorili jednu od najvećih nacija Evrope i koji su izbačeni iz kolektivne memorije. Napoleon je u svoje doba stvorio centralnu banku, novi zakonik koji i danas služi, reorganizovao je administraciju, ulepšao gradove, prokopao mnoge kanale i spojio sve reke u jedinstveni vodeni lavirint. Pored toga, njegova strategijska genijalnost je pobedila na Osterlicu dva puta veću austrijsku vojsku. To se uči na svim vojnim akademijama sveta, a u Francuskoj je potisnuto u večni zaborav.

Autor ove knjige nije jedini koji veruje da strah knjige piše i da socijalni mir kao prvi potez zahteva -  amneziju i menjanje istorije.

To što je Napoleon pobedio Austrijance i ukinuo Germansko Rimsko Carstvo, koje je ugnjetavalo centralnu Evropu skoro 1000 godina, i što je usput oslobodio jevrejski narod iz geta Venecije ili Madrida, više kao da ne važi.

Gledano sa istorijske strane, Aleksandar Makedonski, Cezar i njima slični bili su ratnici i počinili su mnoga nedela nad pobeđenima, ali ih se ni Grci ni Italijani ne odriču. Naprotiv. Kada stignete u Pariz, na počasnom mestu u crkvi Dom ispod kupole od zlata počivaju mošti Napoleona. Dva miliona ljudi iz celog sveta dolaze da obiđu grob bivšeg vojskovođe i graditelja.

 

Sve veći jaz između Francuza i Francuza

 

Oduvek su Francuzi citirali zasluge malog cara, a sada se sećaju samo jednog njegovog poteza koji mu ni francuske nacionalne manjine ni Francuzi tamne kože ne opraštaju. Obnovio je trgovinu robljem, koju je par godina ranije revolucija bila ukinula. Setimo se da je Napoleon nakon poraza u Moskvi i na Vaterlou bio proteran na ostrvo sveta Jelena, a sada je definitivno izbačen i iz udžbenika istorije, da mu se seme zatre i ime zaboravi.

Možda će uskoro biti bačen na smetlište kao što su revolucionari učinili sa svim moštima svojih bivših vladari njihovih familija. Ako jednog dana dođete u Pariz, zaobiđite crkvu Dom i mauzolej trgovca robljem, videće vas neko i možda optužiti kao saučesnika. Ali da je samo to - ne bi ni bilo vredno pomena.

U razgovoru sa Francuzima ne pominjite Jadnike. Ne mislim na narod već na delo Viktora Igoa, još jedne nepodobne osobe novog svetskog školskog poretka. Ne znate vi ko je bio Viktor Igo. Ceo svet ga slavi i čita njegova pisanija i nema na ovoj planeti čitanijeg autora od Igoa. Njegov vek nije imao većeg humanistu, a ipak taj bradati debeljko nije dobrodošao u naše moderno doba, koje više voli da zaboravi nego da nauči. Ko još zna da je Igo ustao pred skupštinom i glasno zapitao deputate da li su još uvek ljudi.

- Znate li vi da tamo daleko, na brdovitom Balkanu, Turci izelice masakriraju ceo jedan narod, našu braću i prijatelje Srbe, a vi se ovde otimate oko vlasti i zatvarate oči pred zločinom. Znate li vi ko su Srbi i koliko im Evropa duguje!

 Naravno, nisu Francuzi zbog francusko-srpskog prijateljstva izbacili genijalca iz svoje literaturne baštine. Mada bi to bio dovoljan razlog, već zbog drugih politički nepodobnih ideja koje je crni Viktor širio oko sebe. Imao je suprotne ideje od Napoleonovih, a ipak sada imaju istu sudbinu. I ne samo on.

Čovek koji je spasao Evropu od arapske najezde u osmom veku, nekada slavljeni Karlo Martel, sada je sadističko-mazohistička provokacija za milione i milione Arapa koji su se od nedavno naselili po nekada katoličkoj i u Crkve najmilijoj kući, kako su nekada nazivali Francusku. Današnja multirasna i multi konfesionalna Francuska mora da se prilagodi novoj populaciji, koja je na putu da totalno zameni staru, ili da nestane. Ovaj moto je veoma rasprostranjeno mišljenje koje se šapatom širi od usta do usta onih Francuza koji će na sledećim izborima da pune kutije Marine Le Pen. A njih nije mali broj.

Nije ni mali broj zabranjenih likova koji moraju da napuste stranice udžbenika i ustupe svoja mesta kineskim ili afričkim kraljevima i carevima.

Ne zaboravimo da je Širak 2002. godine iskopao mošti Aleksandra Dime i bez odobrenja familije doneo ih u mauzolej Panteona. da bi, eto, u društvu belih velikana bio i jedan - polucrnac. Dima je, kao što mnogi ne znaju, bio poreklom iz porodice robova sa Haitija, što mu se vidi i na faci.

 

Ima da igraš kako ti gej svira

 

Pogrešno je misliti da su samo francuski kraljevi ili vojskovođe žrtve etničkog čišćenja po bukvarima i čitankama zemlje slobode i ljudskih prava. I ostale zemlje Evrope koje imaju problem sa emigracijom uvode neka nova pravila.

Na primer, u Španiji je teško naći sliku crkve koja na vrhu ima - krst. Da se muslimani ne naljute krstovi se brišu. Menjanje istorije svuda ide jako daleko, ali najdalje se otišlo za sada u Francuskoj, što se opravdava činjenicom da ovde ima najviše muslimana i najviše Jevreja u celoj Evropi. Uvek se nađe nešto što može da ih pogodi. Na primer, ko bi se nadao da će na udaru cenzure podobnih da se kao đački neprijatelj nađe i - Luj Paster.

Novi svetski žandari su pravi streptomicin za čoveka koji je izmislio penicilin. Ni to nije sve. Lamartin, Molijer, Volter i slični nisu ništa bolje sreće i ne mogu da se probiju na stranice udžbenika jedne od najneobrazovanijih nacija u Evropi. Bar što se tiče onog obaveznog prvog stepena osnovne i srednje škole. Kineska istorija, afrička geografija, arapski jezik ili nova gej-biologija imaju veći uspeh od istorije i geografije. Zato Francuzi izlaze iz škole sa nepotpunim obrazovanjem i velikim šupljinama u svim materijama. Zapanjeni ste, ali statistika je neumoljiva. Na listi trideset demokratskih nacija, Francuska je na dvadesetom mestu. Test je rađen sa decom od 15 godina, a predmeti su bili lektira, matematika i fizika. Mnogi francuski đaci ne znaju da čitaju, a o pisanju da i ne govorimo. Da bi popravili, valjda, takvo stanje, stvari francuski ideolozi su ukinuli i časove - pravopisa.

Preko šest miliona đaka je ovih dana selo u klupe nove pačije škole, gde se nivo znanja izjednačuje po mondijalističkim ili bolje rečeno donjim standardima. Svi jednake neznalice, tvrde posmatrači i o tome pišu po mnogim poznatim časopisima.

Većina stanovništva se ponosi time da su duple nule iz istorije i geografije. To im se čak ovde, pored nediscipline, uzima za nacionalno obeležje. Nešto kao naš narodni inat. Ne treba više nikoga da čudi kad u francuskim medijima i knjigama prođu ideje, pasusi koji dokazuju da srpski manastiri na Kosovu i Metohiji nisu nikad bili srpski, ili da Srbi nisu dugo živeli na ovim prostorima i da smo uz sve to najgluplji i najkrvoločniji narod, koji je izazvao ne samo Prvi svetski rat, već i ovaj poslednji u Evropi. Živelo francusko-srpsko prijateljstvo.

Na internetu je malo drugačije. Tamo poruke nisu čitko potpisane. Ima da igraš kako ti gej svira, bio je naslov jedne internet poruke. Naravno ni Mond ni Figaro ne mogu da puste ovakav naslov na svoje stranice, jer je to regulisano i već odavno zakonom zabranjeno. Ništa negativno, provokativno ili uvredljivo o pederima, lezbejkama neće biti tolerisano u ime tolerancije. Sve izgleda kao da bi oni od svega najviše voleli da sva deca sveta budu kao i oni. Kažu da je to normalna ljudska slabost.

Ćelav sanja da sve glave ošiša nulericom, a peder bi da ubedi svu decu sveta da muškarac ili žena ne postoje kao biološka pojava već je to - socijalna podela. Čovek se rodi bez određenog pola i tek kad odraste on odlučuje da li će da bude muško ili žensko. Bolje rečeno - da li će da se ženi za devojku ili dečka. Ne, ovo nije sprdnja, već uprošćen rezime onoga što je novost u novom školskom programu Francuske.

Mnoge organizacije i roditeljski saveti bune se protiv ove lekcije, ali uzalud. Oni koji su najzad uspeli da plasiraju ono što su odavno tajno priželjkivali, ne haju za proteste. Prilika je jedinstvena da se novi aršini uzmu za normu. Nova teorija je rođena i dok se ne dokaže da je pogrešna biće obavezna u programu za decu od 10 do 12 godina.

Sada na nama ostaje da iskopiramo francuske knjige, kao što smo im kopirali ustav i ostale neophodne uslove da postanemo član jedne velike mafije za uništavanje duha naroda i bacanje u novi robovlasnički poredak na dobrovoljnoj bazi. Ali o tome nekom drugom prilikom, kada se ukaže prilika da se jasno vidi ono što se sada vešto krije. Mada ne sumnjamo da je našim čitaocima odavno sve jasno.

 

 

 

 

 

Preko šest miliona francuskih đaka je ovih dana selo u klupe nove pačije škole gde se nivo znanja izjednačuje po mondijalističkim ili bolje rečeno - donjim standardima.

 

 

 

U Španiji je teško naći sliku crkve koja na vrhu ima - krst. Da se muslimani ne naljute krstovi se brišu. Menjanje istorije svuda ide jako daleko, ali najdalje se otišlo za sada u Francuskoj, što se opravdava činjenicom da ovde ima najviše muslimana i najviše Jevreja u celoj Evropi. Uvek se nađe nešto što može da ih pogodi.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane