Natrag

Razaranje

Razaranje

Povodom reagovanja dr Nenada Tasića: Kako je selektivna zaboravnost najidealniji način da se što-šta zaboravi

 

Kremenko i Kamenko barem ne bi polemisali

 

Odgovor našeg saradnika na polemičko pismo dr Nenada Tasića, objavljeno u prethodnom broju Tabloida. Zbog širine i značaja tema kojih se dotiče i autoriteta koji se pominju objavljujemo ga umesto stalne rubrike našeg saradnika Stanislava Živkova 

 

Stanislav Živkov

 

 Gospodine Tasiću, iako smo približnih godina, ostao sam veoma začuđen činjenicom da ste za svojih pedesetak godina očigledno zaboravili toliko toga. Doduše, i to ima svoje objašnjenje, jer je odavno poznato da istina boli, a još više kada na videlo isplivaju brojne činjenice za koje se mislilo da će ostati sakrivene od očiju javnosti. Stoga samo u tom kontekstu treba gledati na Vaše reagovanje povodom mog teksta u kojem nije demantovano ama baš ništa od svega onoga što je, po Vama, u tekstu navodno neistinito izneto.

Pođimo redom. S obzirom na činjenicu da ste javna ličnost i da obavljate više javnih funkcija, normalno je da budete izloženi i argumentovanoj javnoj kritici. Svi tekstovi objavljivani u Tabloidu zasnovani su na drugim prethodno objavljenim tekstovima u štampi, stručnoj literaturi, kao i na drugim javno dostupnim informacijama.

Što se Vašeg oca tiče, uvek sam smatrao, a i dalje smatram, da je on eminentan naučni radnik, čija ste Vi samo bleda senka. Podsećanja radi, treba spomenuti da je u arheološkoj nauci na području bivše Jugoslavije bilo i drugih slučajeva da su i otac i sin bili uspešni naučni radnici; recimo, danas na žalost pokojni Stjepan i Zlatko Gunjača, zatim Jovan i Saša Todorović, ali nigde na jednom mestu, osim na Filozofskom fakultetu i povezanim ustanovama nije zabeležen slučaj da su brojni ljudi zaposleni zahvaljujući nepotizmu: Nenad Tasić - sin arheologa akademika dr Nikole Tasića, Dubravka Ujes, ćerka teatrologa Alojza Ujesa, Staša Babić, ćerka novinara Dragana Babića; Aleksandar Popović, sin proslavljenog arheologa, pokojnog Vladislava Popovića, profesora Filozofskog fakulteta, inače sestrić eksdirektora Vizantološkog instituta Božidara Ferjančića, radi kao upravnik odeljenja za klasične nauke; zatim tu je i etnolog Ivan Kovačević, sin arheologa Jovana Kovačevića. Profesor Duško Mihajlović sa Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta napravio je svojevrsnu porodičnu manufakturu, jer njegova žena Bojana Mihajlović iz Narodnog muzeja radi doktorat - kod svog muža. Na Fakultetu je zaposlen i Miroslav Vujović - Vujke, sin Gordane Marjanović-Vujović nekadašnje kustosice Narodnog muzeja i Branka Vujovića, bivšeg rektora Univerziteta umetnosti, svojevremeno optuženog za uzimanje mita. Osim toga, primera ima i na drugim mestima: Slobodan Barišić, sin profesora Franje Barišića, kao dvanaesti od 25 kandidata zaposlen je u Republičkom zavodu. Srđan Đurić, sin prof. dr Vojislava Đurića, takođe se uhlebio u tom zavodu kao revanš Radomira Stanića za overu jednog projekta od strane Vojislava Đurića.

Ako me pamćenje dobro služi, svojevremeno je bila i neka gužva oko trgovine radnim mestima na relaciji Republički zavod - Balkanološki institut, a dogovarala se razmena zaposlenih Srđana Đurića i Nede Car. Ko ono beše tada direktor Balkanološkog Instituta? Upravo Vaš otac Nikola Tasić, koji je Biljanu Đorđević, bivšu ženu Vašeg kolege sa studija i prijatelja Igora Bogdanovića odmah nakon njenog razvoda i dolaska iz Španije zaposlio kao svoju sekretaricu u Institutu, da bi ubrzo nakon toga prešla zajedno sa njim u Narodni muzej i da bi na kraju postala operativni direktor u zajedničkom "zločinačkom poduhvatu" rekonstrukcije Palate Uprave fondova. Ovo uopšte ne čudi, jer je poznato da je Vaš otac uvek bio džentlmen i uvek se angažovao na zapošljavanju svih svojih najbližih i najodanijih saradnica, tako da ovo nije nikakav izuzetak. Ipak, iako je gospođica Đorđević sada samo bivša žena Vašeg kolege sa studija Igora Bogdanovića, inače sina rano preminulog akademika Dimitrija Bogdanovića, kako čujem Vaš otac je nedavno bio član komisije za odbranu doktorata bivšeg muža svoje bivše sekretarice I to čak - u Španiji. Hoćete mi reći da li je sve to čista slučajnost? Da li bi iste šanse da dođu na Fakultet imali Nenad (Nikole) Tasić i Nenad (anonimusa) Tasić?

Takva nepotistička praksa traje i dalje. Najsvežiji takav primer jeste slučaj Živka Mikića, profesora fizičke antropologije na Filozofskom fakultetu, čiji je sin Ilija studirao arheologiju i nije bio u stanju da položi ispit kod prof. dr Mihaila Milinkovića, tako da je formirana komisija specijalno za ovaj slučaj, oko čega se svojevremeno takođe podigla poveća prašina u javnosti. Ovde se ne radi o pitanju stručnosti, već isključivo o međusobnoj interesnoj povezanosti u okviru struke, o čemu najbolje svedoči čitav galimatijas oko obnove Narodnog muzeja... Ili slučaj sa magisterijem i doktoratom Mile Popović Živančević, čiji ste upravo Vi bili jedan od glavnih protagonista. Elem, čini se da je Mila Popović Živančević u poodmaklim godinama učinila nemoguće: uspela je da magistrira i doktorira za svega dve godine, pri čemu ste joj za magistarski rad mentor bili Vi, a za doktorat dr Tatjana Cvjetičanin, koja uopšte nema nastavno zvanje te je iz muzeologije doktorirala pred specijalno formiranoj komisijom na Interdisciplinarnim studijama, jer na Fakultetu takav doktorat nije mogao da prođe.

 

Porodični simpozijumi

 

Osnivanjem pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti Odbora za arheološka istraživanja u Vinči, a naročito angažovanjem predsednika toga odbora akademika Vase Čubrilovića i potpredsednika Jovana Todorovića, započeta su 1978. godine nova iskopavanja. U prvo vreme, dok su ispitivani slojevi metalnog doba i srednjeg veka, istraživanjima je rukovodio Nikola Tasić u saradnji sa Gordanom Vujović, a od 1982. godine, kada su započeti radovi na neolitskim slojevima, tu dužnost su preuzeli akademici Milutin Garašanin i Dragoslav Srejović. Kako je moguće da za rukovodioca istraživanja nakon njih ne bude određen eminentni arheolog praistoričar Borislav Jovanović? Možda zato jer nije pripadnik klana? Bilo bi jako zanimljivo videti zbog kojih je to epohalnih zasluga upravo Vama povereno rukovođenje naučno istraživačkim projektom Vinča: da li zbog Vaše meteorske naučne karijere, da li kao kontinuitet prethodnih iskopavanja pod rukovodstvo Vašeg oca ili zbog nečeg trećeg? Možda zato jer se pripremate da postanete član ANUS-a?

Istraživanje i propadanje lokaliteta Vinča je svakako veliki problem, ali što se tiče problema sa propadanjem lokaliteta Vinča čini mi se da Vi uopšte ne znate o čemu govorite, jer prema Osnovnoj geološkoj karti (list Pančevo), na strani 28 tumača stoji: "U delu terena južno od Dunava les se prostire na površini od oko 90 km2. On je ovde razvijen u vidu tankog pokrivača debljine najvise do 10 m, ispod kojeg na pojedinim mestima proviruju neogeni sedimenti. Ima tipičnu lesnu strukturu sa lepo izraženom poroznošću". S obzirom da se stalno pozivate na raznorazne autoritete, kako bi po svaku cenu dokazali da je u pitanju klizište, podsećam Vas na sledeći citat: "Arheološko nalazište Belo brdo u Vinči, na desnoj obali Dunava, 14 km nizvodno od Beograda, zahvata površinu od desetak hektara. Visoka lesna terasa i kulturni slojevi padaju prema periferiji, tako da formiraju brežuljak koji dominira okolinom". Zaprepašćen sam Vašom zaboravnošću, jer je autor navedenog citata upravo Vaš otac, akademik Nikola Tasić, koji je to napisao u vodiču "Vinča", u izdanju Filozofskog fakulteta! Znači li to da vas dvojica imate suprotstavljena mišljenja? Javnost bi bila presrećna da prisustvuje vašim porodičnim simpozijumima na Tasosu.

U vašem reagovanju navodite da su svi Vaši konsultanti "nezavisno jedan od drugog, potvrdili da je reč o klizištu, koje, kako smo premerom ustanovili, preti da odnese 20 odsto arheološkog nalazišta u Vinči". Pošto Vi niste geolog, već arheolog, i to praistoričar, ni najmanje ne čudi da Vi očito ne razlikujete najobičniju činjenicu da se kod lesnih terasa dešava pucanje i odronjavanje, dok je kod glinovitih i mešanih terena uobičajena pojava klizišta.

Postavlja se i pitanje razloga nastanka ovog odronjavanja, a tu je objašnjenje sasvim jasno: neobezbeđen visoki profil na samoj obali, izložen dejstvu voda Dunava, sa jedne strane, i opterećenje terena visokim nasipom lokaliteta, sa druge. Poznato je i da se sanacija terena može izvršiti snižavanjem nivoa terena kako bi se smanjilo njegovo opterećenje. Vi prigovarate Miloju Vasiću što je sa lokaliteta dnevno odlazilo i po 30 cm kulturnog sloja, pri čemu Vam ne pada na pamet da pomislite da je Miloje Vasić nastojao da u što kraćem roku uradi što više, o čemu svedoče njegove brojne do danas neprevaziđene knjige o Vinči, koje je objavio vrlo brzo nakon završetka iskopavanja: četiri monografije iz serije Preistorijska Vinča, zatim obimna studija Jonska kolonija Vinča i završna monografija objavljena u ediciji Spomenik SANU. Ukupno preko 40 bibliografskih odrednica.

Šta ste Vi objavili do sada? Kada se pogleda Vaš popis objavljenih radova u Uzajamnom elektronskom katalogu COBISS, vidi se da veliki deo odrednica čine raznorazna mentorstva i prevodi, a da se među Vašim autorskim delima nalaze dva izdanja ilustrovane slikovnice Vinča, naselje prvih zemljoradnika u izdanju Kreativnog centra, krajnje nečitka i dosadna knjiga Neolitska kvadratura kruga, dva omanja kataloga, te niz kraćih članaka. Međutim, pregledom odrednica u ovom katalogu pojavljuje se jedna zanimljivost. Naime, prema javno dostupnim podacima na sajtu Fakulteta, Vi ste postali docent na fakultetu još 1998. godine, a koliko mi je poznato kao obavezan uslov za napredovanje objavljena je monografija koju Vi, u trenutku sticanja višeg nastavnog zvanja - uopšte niste imali. Vanredni profesor ste postali 2005. godine, kada takođe objavljenu monografiju niste imali, jer su Vaše prve monografske publikacije štampane 2007. godine (slikovnica), odnosno 2009 (Kvadratura kruga). Na osnovu kojih zasluga ste onda dobijali viša nastavna zvanja?

 

Za šta toliko plaćaju?

 

Pošto po Vama Vasićeva metodologija istraživanja Vinče nije bila dovoljno dobra, jer smatrate da "ne treba previđati ni jedan detalj koji bi mogao da bude iskorišćen u rekonstrukciji neolitske metropole u Vinči", u svom odgovoru Vi zagovarate "forenzički rad koji će omogućiti odgovore na drugačija i složenija pitanja", odnosno primenu Vaše metodologije arheoloških iskopavanja. Na žalost, kao jedini rezultat takve Vaše metodologije iskopavanje se razvlači više od jedne decenije, a kao nusproizvod stižu doslovce gomiletine tzv. studijskog materijala, koji se kasnije statistički obrađuje i kamariše po magacinima, gomile ljudskih i životinjskih koščurina koje potom treba antropološki obraditi i negde takođe deponovati. Bilo bi jako zanimljivo videti šta bi turisti uopšte mogli da vide na lokalitetu Vinča ako bi on ikada bio uzorno iskopan i uređen. Kako prezentirati šuplje u praznom? Možda i tu planirate gradnju nekakvog arheološko-zabavnog parka? Flintstones, odnosno park prema stripu Kremenko i Kamenko, možda bi bio najidealniji. Koliko da vas podsetim, to je pre jedno 40 godina objavljivano u Politikinom Zabavniku, osvežite malo pamćenje.

Naravno da je potrebno da se ubrzano iskopava neko značajno arheološko nalazište sa sačuvanom arhitekturom, temeljima, bazilikom, rimskom vilom i sl., koje može zaista biti turistička atrakcija, ali u ovom slučaju Vi arčite novac na iskopavanje zatrpanih rupetina i prikupljanje čapara zdrobljene keramike i kubika koščurina sa kojima posle ne znate šta ćete. Osim toga, kao posledica ovakve vinčanske pomodnosti već godinama traje pojava štancovanja i prežvakavanja svih mogućih i nemogućih tema u vezi sa Vinčom i njenom kulturom, o čemu svedoči niz raznoraznih diplomskih radova, magisterija i doktorata. Čini se da ko god ne zna šta će, ode kod Vas da magistrira i doktorira.

Vi se, gospodine Tasiću, pitate "gde bi to trebalo žuriti i da li bi bilo ispravno iskopati nalazište Vinčinog značaja za nekoliko sezona". Sa stanovišta nauke, a i sa stanovišta racionalnosti, sigurno bi bilo u interesu što potpunije istražiti čitav lokalitet u što kraćem roku, što Vama očito ne bi išlo u račun, jer Vaše prekopavanje Vinče ne bi moglo da se decenijski razvlači. Za ovaj posao sigurno ne treba, kako Vi to poetski navodite, "dvadesetak kubikaša i strog predradnik", već najmanje isto toliko arheologa, ne samo pripadnika klana, kao i daleko racionalnije trošenje sredstava kojima očito ne oskudevate.

Da li je tačno da ste u vreme kada je za objavljivanje jednog jedinog CD-a bilo potrebno 1000 maraka, lično Vi od tadašnjeg nemačkog ambasadora tražili i dobili čak dvadeset hiljada kako biste takođe objavili jedan CD?

U Vašem tekstu spominjete "prostačke metafore ovog sveznadara pančevačkog", koje ne želite da komentarišete, "samozvane stručnjake za sve oblasti", tekst koji "vrvi od mržnje, jetkosti i zavisti". Pošto sam očigledno neupućen, bio bih jako zahvalan da mi pojasnite na čemu bih to ja trebalo da Vam zavidim, kao i koga to mrzim? Istinu? Nemam šta da zavidim niti Vama niti bilo kome drugome, niti mrzim ikoga lično, ali ako nešto ne podnosim to je sigurno sistematsko degradiranje i profanisanje arheologije, istorije umetnosti i uopšte kompletne službe zaštite koje traje već decenijama. Još je više bolna činjenica da su sva nepočinstva u ovim strukama naveliko poznata (secret de la polichinelle - javna tajna), gde svi sve znaju, i svi ćute, jer su svi na ovaj ili onaj način u to upleteni, i to na relaciji Odeljenje za arheologiju Filozofskog fakulteta - Arheološki institut - republički zavod za urnisanje spomenika kulture - SANU.

Gospodine Tasiću, za razliku od mnogih, ja nisam član nijednog klana i nemam obavezu nikakve omerte, odnosno koda tišine i neću da ćutim, ali zato Vas pitam je li ovakvo izdevanje "komplimenata" Vaš jezik akademskog građanina ili nešto drugo?

Pošto Vi meni na više mesta osporavate stručnost nazivajući me stručnjakom za sve oblasti, moram Vas podsetiti da je naš najveći arheolog za oblast Srednjeg veka pokojni Vojislav Jovanović bio istoričar umetnosti, a bavio se celog života arheologijom, što Vam očito nikada nije ni najmanje smetalo. Ne treba biti doktor nauka pa da se vide raznorazna arčenja para i uništavanje spomeničke baštine. Jeste činjenica da nemam doktorat, ali barem znam da nisam bacio pare na bezvrednu titulu i devet odsto veću platu, i ne bavim se pretvaranjem studenata u fah-idiote. I zaista, krajnje je vreme da se postavi pitanje šta uopšte dobijaju studenti kao protivvrednost za paprene doktorske studije, gde je samo školarina 400.000 dinara godišnje? Čast da učestvuju na prekopavanju Vinče?

 

Slučaj đevrek

 

O samom kvalitetu nastave koju ste Vi držali najbolje svedoči činjenica da su samu nastavu često držali - svi osim Vas. Tako je dugo nastavu držala Vaša doktorantkinja Jasna Zečević Vuković i to mnogo pre nego što je postala docent. Podsećanja radi, nastavu je takođe držao Vaš prijatelj, već spomenuti Igor Bogdanović, i to mnogo pre nego što je doktorirao. Dakle, oboje su nastavu držali nezakonito, a sve to da biste Vi neometano čeprkali po Vinči. Koliko znam, i projekat Vinča je svojevrsna porodična manufaktura, jer je i Vaša supruga, arhitekta, tamo angažovana na izradi tehničke dokumentacije. Kako bi sve ostalo u krugu najupućenijih među upućenima, Vi ste svojevremeno angažovali i nesvršenog studenta Vitomira Jevremovića kako bi izradio kompjuterski program Archaeopack, dok je suprug Jasne Zečević Vuković zaposlen u Računskom centru Filozofskog fakulteta. Je li to sve puka slučajnost?

Na žalost, raznorazne opskurne teme brane se i na drugim katedrama na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta, i sve se više čini da je zahvaljujući urušavanju struke nivo studija dosegao najniži nivo! A urušavanje struke je direktan rezultat negativne kadrovske selekcije. A negativna kadrovska selekcija je proizišla iz nepotizma i familijarnosti.

Kada smo već kod doktorata, prisećam se jednog događaja koji je prethodio Vašoj odbrani doktorske disertacije. Naime, Vaš pokojni mentor, prof. dr Dragoslav Srejović, nekoliko nedelja pre smrti u jednom eminentnom društvu je izjavio da ste mu Vi predali nedovršen i sirov rad koji tek treba dovršiti i urediti kako bi se tek nakon toga moglo pristupiti njegovoj odbrani. Kako je moguće da je odmah nakon Srejovićeve smrti gotovo neizmenjen rad odbranjen pred komisijom u kojoj je profesora Srejovića zamenio akademik Milutin Garašanin? Je li to bila puka slučajnost?

Vi preporučujete da se sa Dušanom Šljivarom i sadašnjom upravom Narodnog muzeja proveri informacija o predaji vinčanskog materijala, pri čemu zaboravljate da je Vaša prijateljica Tatjana Cvjetičanin svojevremeno svim zaposlenima praktično zabranila komunikaciju sa medijima. Da li mislite da bi Dušan Šljivar mogao da se suprotstavi autoritetu Vašeg oca i svoje direktorke, a Vaše prijateljice? Pošto navodite ranije tekstove fantomskog S. Segedinskog, predlažem Vam da najpre pogledate linkove na internetu pa da vidite kako kolega Segedinski izgleda, pa potom da pogledate moju fotografiju u Tabloidu. Ako i dalje budete u nedoumici, mislim da ćete onda morati da odete do Vranja da lično upoznate gospodina Segedinskog pošto mene poznajete još sa studija. Nadam se da će to biti dovoljno kako biste shvatili da smo ja i kolega Segedinski dve sasvim različite osobe koje imaju samo jedan zajednički imenitelj: pisanje o brojnim nepodopštinama u vezi sa službom zaštite.

Bilo bi jako zanimljivo kada biste objasnili čitaocima šta je toliko značajno u bizarnim projektima poput Kikindske mamutice ili starčevačkog bambilenda pa ste Vi svesno žrtvovali svoj naučni autoritet i svesrdno se angažovali u promociji ova dva stupidna projekta, kojima su jedini zajednički imenitelji bizarnost, pseudonauka, Centar za digitalnu arheologiju, nenamensko trošenje novca i - Demokratska stranka. Da li ste to uradili volonterski?

U nastavku dalje navodite da se Centar za digitalnu arheologiju ne finansira uopšte, niti se ikad finansirao od strane neke institucije. Da li to znači da imate tajne netransparentne izvore finansiranja ili krišom štampate novac? Ako Centar nema zaposlenih već angažuje stručnjake isključivo po projektu to se sigurno plaća po ugovoru o delu. Ko to plaća? Da li je slučajnost da je Centar učestvovao upravo u svim dubioznim i često opskurnim slučajevima arčenja para, poput kikindskog Mamutlenda, pančevačkog Starčevolenda, ili hologramskim prikazima Avalskog tornja? Kakve sve to veze ima sa arheologijom? Da li je moguće da osim tezgaroša Centra za digitalnu arheologiju nijedan drugi stručnjak nije u stanju da uradi 3D snimke bilo čega? Da li Vam je poznato da se sa teodolitom ili totalnom stanicom može snimiti ama baš sve. Da li ja treba da Vam dovedem nekoliko ljudi koji su na brojnim terenima u Hrvatskoj i Bosni uradili mnogo više, mnogo bolje, mnogo brže i mnogo jeftinije nego kompletan Centar za digitalnu arheologiju! Pošto Vi sebe u svemu smatrate ekspertom kompetetnijim od mene, bio bih Vam zahvalan za Vaš ekspertski odgovor na prosto pitanje: zašto se, kako navodite, kao volonter angažujete i urušavate struku promovišući nenamensko trošenje sredstava u projektu pančevačke Demokratske stranke Neolitsko Starčevo, odnosno u gradnji zabavnog parka koji nikakve veze nema sa zaštitom spomenika kulture, umesto da se svojim očiglednim naučnim autoritetom založite da se za iskopavanje podjednako značajnog arheološkog lokaliteta Starčevo obezbedi obilato finansiranje poput onoga kojim se finansira Vaš projekat iskopavanja Vinče. Sve ovo nagovestio je svojevremeno Zoran Radmilović u filmu "WR" kada je rekao: "U našem društvu svi imaju pravo na đevrek - jednima đevrek, drugima rupa od đevreka". Sasvim je jasno ko danas dobija đevrek, a kome sleduje rupa od đevreka.

 

 

Šta ste Vi objavili do sada? Kada se pogleda Vaš popis objavljenih radova u Uzajamnom elektronskom katalogu COBISS, vidi se da veliki deo odrednica čine raznorazna mentorstva i prevodi, a da se među Vašim autorskim delima nalaze dva izdanja ilustrovane slikovnice Vinča, naselje prvih zemljoradnika u izdanju Kreativnog centra, krajnje nečitka i dosadna knjiga Neolitska kvadratura kruga, dva omanja kataloga, te niz kraćih članaka.

 

 

 

Da li je tačno da ste u vreme kada je za objavljivanje jednog jedinog CD-a bilo potrebno 1000 maraka, lično Vi od tadašnjeg nemačkog ambasadora tražili i dobili čak dvadeset hiljada kako biste takođe objavili jedan CD?

 

 

 

Kako prezentirati šuplje u praznom? Možda i tu planirate gradnju nekakvog arheološko-zabavnog parka? Flintstones, odnosno park prema stripu Kremenko i Kamenko, možda bi bio najidealniji. Koliko da vas podsetim, to je pre jedno 40 godina objavljivano u Politikinom Zabavniku, osvežite malo pamćenje.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane