Natrag

Da se zna

Da se zna

Srebrenica - izdani grad: Film norveškog reditelja, publiciste i novinara Ole Fliuma (2)

 

Srebrenicom trgovala i muslimanska mafija

 

Teza da su Srbi krivi za sve zločine u bosanskom ratu ne samo da ne može da opstane, već je došlo vreme da se ta jednostrana priča promeni. To tvrdi norveški reditelj, publicista i novinar Ola Flium, autor dokumentarnog filma o Srebrenici. Njegov film je u dva nastavka emitovan na TV NDK. Nakon projekcije došlo je do burne reakcije ne samo u Norveškoj, već i u drugim zemljama. Nijedna srpska televizija nije htela da otkupi ovaj film.

Tabloid objavljuje transkript ovog dokumentarnog filma, svedočenja o "slučaju Srebrenica"

...

 

Major Huso Sahilović iz Srebrenice otišao je u penziju 2008. godine. On će sada prvi put otvoreno govoriti o građanskom ratu. Njegova priča se veoma razlikuje od zvanične verzije. Kao oficir muslimanske vojske u demilitarizovanoj zoni Srebrenice bio je svedok kako Naser Orić sabotira mirovni plan UN-a.

Huso Sahilović: - Ono što je sigurno da u Srebrenici nije bilo predato naoružanje od strane Armije BiH, predato je jedno 15 do 20 odsto onog najnekvalitetnijeg naoružanja lovačke puške, pokvareni mitraljezi i tako dalje.

Pored činjenica da nije predato svo naoružanje, krajem 1994. izvršeno je više tajnih isporuka oružja iz vazduha. Srbi su protestovali, uzalud.

Tajno naoružavanje Muslimana

Na istočnoj obali SAD Fazlo se sastao sa bivšim obaveštajcem Džonom Šindlerom, koji je do1996. bio glavni analitičar američke državne bezbednosti u Bosni. On smatra da su isporuke oružja uzrok za ono što će se desiti u Srebrenici.

Džon Šindler: - Svi su znali za isporuku oružja iz vazduha. To nije bila tajna. Jedino se nije znalo čiji se avioni koriste, ko plaća i šta tačno nose. Oružje iz tajnih isporuka iz vazduha, koje je završilo u Srebrenici, direktan je uzrok operacije „Krivaja" iz 1995, odnosno napad na Srebrenicu. General Mladić je više puta protestovao kod UNPROFOR-a zbog isporuke oružja Srebrenici iz aviona i helikopterima iz Tuzle. Srbi su znali za sve to. Tražili su da UNPROFOR ode. UNPROFOR je znao za te letove, ali nisu mogli da ih spreče jer je vazdušni prostor bio pod kontrolom NATO-a, odnosno Amerike.

Vlada SAD negira umešanost u krijumčarenje oružja, ali Esad Sipilović, koji je pobegao iz Jugoslavije u Ameriku, i učestvovao u Klintonovoj predsedničkoj kampanji 1992, priznaje da je krijumčario oružje u Bosnu.

U telefonskom interviju Esad Sipilović kaže: - Lično sam učestvovao u isporučivanju oružja iz Jemena u Bosnu. Mogu da potvrdim da su amerikanci zažmurili na jedno oko kada smo dostavljali oružje u Bosnu.

Oružje je u Srebrenicu stizalo na magarcima i helikopterima. Dokumenti potvrđuju da je štab Nasera Orića zabeležio prispeće oružja, municije, radija, RPG i protivoklopnih granata. Ovo predstavlja kršenje mandata UN i dogovora o delimitarizovanoj zoni postignutog sa srpskim generalom Ratkom Mladićem. UN su tražile 6.000 plavih šlemova za Srebrenicu, ali skupljeno je samo 450 lako naoružanih vojnika. Bilo je jasno da UN ne mogu da odbrane Srebrenicu.

Torvald Stoltenberg: - Nezgodno je bilo to što je savet bezbednosti UN prihvatio da Muslimani mogu da imaju vojne baze unutar bezbednosnih zona. Iz tih baza je moglo da se dejstvuje po Srbima i Hrvatima. Tako je i bilo. Naravno, druge dve strane bi uzvratile po bezbednoj zoni. Civili su verovali da se nalaze u bezbednoj zoni, a nije bilo tako.

Orićeva crna berza i politički profit

Humanitarna pomoć počela je da pristiže. Brigadir Naser Orić uzimao je humanitarnu pomoć za sebe i potom je prodavao na crnoj berzi.

Major Huso Sahilović: - I onda vi ili ljudi koji vas predstavljaju moraju gladni da idu na liniju, recimo tamo je bilo, lovačka puška menja se na tri četiri čoveka ili neka puška. I kad vas taj gladni čovek pita kako to, jer on hoće da se vi kao njegov nadređeni borite da toga nema i kad se vi obratite lokalnom komandantu, kako to na pijaci ima hrane, znači, vi onda niste dobri, podobni,  jednostavno mešate se tamo u njihove račune.

Ko je organizovao taj kriminal?

Major Huso Sahilović: - Kriminalne aktivnosti, sve dobre stvari i sve loše stvari vezuju se u Srebrenici za Nasera Orića.

Dok su  Orić i njegovi sledbenici slavili i bogatili se na crnoj berzi, gladne žene i deca želeli su samo da pobegnu iz mafijaškog grada.

Džon Šindler: - Svi su se složili da je ovo jedan prljavi građanski rat u kome je cilj osvojiti gradove, mostove, puteve i teritoriju. Izetbegović je mnogima rekao da će Muslimani svakako izgubiti Srebrenicu u mirovnim pregovorima, i zašto onda ne bi izvukli političku korist iz toga. A ako Srebreničani nastradaju, Muslimani nisu krivi. Svakome je bilo jasno da je Srebrenica izgubljena.

Predsednik Izetbegović je 26. Juna 1995, naredio napad na srpsko selo Višnjicu. Hteo je da odvuče pažnju srpske vojske od Sarajeva.

Ubijena su četiri Srbina, ukradene su ovce, a kuće spaljene. Mnoge porodice ostale su bez doma. Napadači su ostavili trag koji svedoči o njihovom identitetu. Paket prve pomoći proizveden u Americi. U ovom selu nema vojnih meta, ovde žive ljudi koji obrađuju zemlju. Za Srbe, ovaj napad bila je kap koja je prelila čašu. Šestog jula 1995, srpski general Ratko Mladić napao je Srebrenicu.

Džon Šindler: - U dolini reke Drine ubistava je bilo i pre početka građanskog rata. Tamošnji Srbi i Muslimani bili su nacionalisti i pre Drugog svetskog rata. Tako je građanski rat poslužio za svođenje mnogih starih računa. Naser Orić je poklao više od 1.300 srpskih civila, i bilo je jasno da će, ako Srebrenica padne, mnogi Muslimani biti pobijeni.

Mladić je imao četiri tenka i 400 vojnika. U rezervi je imao 1.600 naoružanih civila iz okoline, ali Mladić nije imao poverenje u njih jer su bili nedisciplinovani i znao je da će napad iskoristiti da se osvete za Orićeva zverstva.

Srbima se suprotstavila flota NATO lovaca, 450 holandskih mirovnjaka i 5.500 Orićevih vojnika.

Pod kojim okolnostima bi vi napustili Srebrenicu?

Naser Orić: - Okolnosti nema, koja bi mogla da utiče da mi napustimo Srebrenicu, znači oni grobovi koje smo ostavili ovde, one živote koje smo dali, za ovu Srebrenicu za ovaj dio Srebrenice, ovaj je nemoguće da mi napustimo tu Srebrenicu i nećemo nikad do poslednjeg čoveka dok bude živ i bude se kretao po ovom terenu nećemo sigurno otići, a i kasnije naši duhovi moraju ostati tu.

Ali Orićevo obećanje da će Srebrenicu braniti do smrti, bilo je prazno. On je već u aprilu 1995, sa 12 svojih komandira helikopterom napustio Srebrenicu. Naser Orić nije bio spreman da se žrtvuje za Srebrenicu.

Pad Srebrenice

Te 1995. godine Huso Sahilović više nije bio oficir. Kritikovao je Nasera Orića zbog kriminala i bio je izbačen iz vojske. Drugi koji su isto učinili bili su tučeni i ubijeni. Dan pre pada Srebrenice, Huso se prijavio kao dobrovoljac.

Huso Sahilović: - I onda sam došao na jedan ogroman prizor, znači to je posle podne 10. jula gde narod počinje da beži sa periferije grada iz Petriče, žene vuku kese, deca plaču, neko vuče ovcu kravu, sve to beži. Jedan prizor na periferiji grada koji se meni prvi put dešava u životu i jeza me hvata. I onda pomišljam jel ovo sve gotovo narod napušta grad i tako dalje...

Huso i vojnici su 12 sati čekali u rovu, ali naređenja nisu stigla.

Huso: - Hajmo ljudi vojsko, gori nema niko to da vodi i krećem ja gore sa ovog dela jedan broj ljudi 50 - 100, neki su u uniformama neki ne, sa naoružanjem, krećemo gore da vidimo da li su četnici sišli u grad, da ih zaustavimo, razumete. Noć u Srebrenici je skoro pala, ne znam šta se dešava i mi sedimo tu i ne znamo šta se dešava, niko nikog ne konsultuje, oni se negde sastaju, tu noć vojno i civilno rukovodstvo i donose odluku da se Srebrenica napušta. Pazi mi smo izolovani, mi smo po strani, mi ne znamo šta se dešava.

Hakija Meholjić, bivši šef policije Srebrenice: - Sa Alijom sam imao razgovor u pet sati ujutru, otvoren, da spašava žene decu i starce, a da nas vojno sposobne nek nas pobiju kada nećemo da se branimo. On je rekao da mi držimo još dva sata, međutim nikada se više nije hteo javiti. Ja sam u ovom ratu izgubio dva brata i oca koji nisu uzeli oružje. Ja jesam uzeo oružje. Plakali smo mi taj dan kad je Srebrenica pala, videli smo izdaju, i od Alije Izetbegovića i od međunarodne zajednice. Imaju samo dobri i loši ljudi u svakom narodu. Alija je loš čovjek.

Profesor Filipović uveren je da se Orićevi vojnici nisu branili jer je postojao dogovor između srpskog i muslimanskog rukovodstva.

Profesor Filipović: - Garantovali su.

- Šta to?

Profesor Filipović: - Garantovali su da Muslimani neće braniti

Srebrenicu. I da će Srbima biti dopušteno da uđu u Srebrenicu.

- Ko je doneo takvu odluku?

Profesor Filipović: - Alija Izetbegović.

Ujutru 11. Jula 1995. godine srpski general Mladić ušao je u prazan grad.

General Mladić: -  Jel su naši još napred?

Vojnici: - Jesu. Čist je grad uzet. Možete komotno s autom napred.

General Mladić: - Znam, znam. Samo idite polako zamnom.

Pobedonosni Mladić ušao je u nekadašnji Orićev štab.

General Mladić: - Ovo je Naserovo skrovište.

General Mladić je zatim izašao i naredio: - Pravac Potočari, Bratunac nemojte se zaustavljati.

Pošto ko nije imao da ih brani, oko 20.000 žena, dece i staraca

utočište su potražili kod holandskih mirovnjaka severno od grada. Suočen sa nejasnom bezbednosnom situacijom, general Mladić želeo je da što pre pronađe Orićeve vojnike. Uveče 11. Jula sazvao je hitan sastanak sa holandskim mirovnjacima kako bi se utvrdilo gde je nestalo 5.500 Naserovih vojnika. Komandant holandskih mirovnjaka pozvao je   Nesiba Mandića, koji je posle rata postao gradonačelnik Srebrenice, da se priključi razgovoru sa generalom Mladićem.

General Mladić: - Šta vi želite Nesibe?

Nesib: - Mislite mene lično, moj život?

General Mladić: - Ne vas, narod?

Nasib: - Želim da se spasi patnji.

General Mladić: - To želi i srpski narod, koji je stradao od 1992. do 1993... Pod broj jedan treba da položite oružje i svima kojima polože oružje garantujem život. Imate moju reč, kao čoveka i generala da ću iskoristiti svoj uticaj da pomognem nedužnom muslimanskom stanovništvu koji nije cilj dejstva Vojske Republike Srpske. Nesibe u vašim rukama je sudbina vašeg naroda.

Istina o poginulima

Ali Nesib nije mogao ništa da učini. Ni Izetbegović ni bilo ko drugi iz političkog rukovodstva BiH nije se odazvao na poziv pomoći. Većina od 15.000 muškaraca nije imala nameru da se preda jer su se bojali odmazde za zločine iz 1992. i 1993. godine. Oni su pokušali da pobegnu kroz planine oko Srebrenice. U koloni je bilo vojnika i civila.

Džon Šindler: - U narednih 24 do 48 sati od pada Srebrenice, neki elementi jedinica Vojske Republike Srpske, po nalogu svoje kontraobaveštajne službe, streljali su oko 2.000 muslimanskih ratnih zarobljenika. Preostalih 5.000 muslimanskih vojnika i manji broj civila stradalo je tokom narednih pet dana dok su manjim grupama pokušavali proboj ka Tuzli. Poginuli su pod udarom artiljerije. Srbi su ih pronašli. Budimo iskreni, Srbi su izveli klasičnu vojnu operaciju.

Danas i srpski zvaničnici priznaju da je bilo ratnih zločina u brdima oko Srebrenice. Ali Srbi neće prihvatiti da je ovo bio pripreman genocid.

Od 2.600 tela identifikovanih putem DNK analize, samo polovina je otpuštena kako bi bila sahranjena. Mnoge porodice traže da Vlada BiH otpusti sva tela odjednom jer svaka masovna sahrana samo produžava njihovu patnju.

Fazlo: - Fuad Jusić upravo je sahranio svog brata Nusreta. Teško mu je. Kao što vidite ovo mesto je prepuno tuge. To je sve.

General Mladić: - Cilj operacije Vojske Republike Srpske nije bilo civilno stanovništvo niti snage UPROFOR-a. Cilj naše operacije u ovoj i drugim enklavama su fundamentalističke terorističke bande.

Ovo je poslednja zvanična izjava generala Mladića. Oprostio se od holandskih mirovnjaka i od tog trenutka je u bekstvu.

Naser Orić takođe je bio optužen za ratne zločine, ali Haški tribunal ga je 2008. oslobodio    po svim tačkama optužnice. Srbi su bili besni, ali za mnoge Muslimane, Naser Orić je bosanski Če Gevara. Orić ne želi da priča o vremenu provedenom u Srebrenici. U proleće 2009, Naser Orić i neki sarajevski mafijaši uhapšeni su zbog ilegalnog posedovanja oružja.

Sin predsednika Izetbegovića, Bakir Izetbegović, bio je očev najbliži ratni savetnik i blizak je sa Naserom Orićem. Bakir koji je poslanik u bosanskom parlamentu, rekao je Fazlu da će razgovarati sa nama, ali nije odgovorio na naše pozive i pisma.

Bivši komandant Sefer Halilović, takođe je narodni poslanik. On je uveren da je između Izetbegovića i Srba postojao dogovor po pitanju Srebrenice. 

Sefer Halilović: - Ako pogledate gde se Srebrenčani nakon genocida naseljeni i na kojim prostorima su naseljeni, onda će te videti da je to apsolutno to. I to je jedino na osnovu čega se može zaključiti, dakle žive upravo na prostorima koji su nuđeni za razmenu teritorija, nešto ih ima i gore oko Tuzle i to je to.

Želja predsednika Izetbegovića se ispunila. Pre rata većinu Srba u Vogošći činili su Srbi, a danas 90 posto stanovnika su Muslimani koji su došli iz Srebrenice.

Predsednik Alija Izetbegović sahranjen je kao narodni heroj 2003. Ali u Srebrenici ljudi ga drugačije pamte.

Hakija Meholjić: - Alija nas je sve sahranio. Naš bivši predsednik Alija Izetbegović u grob je odneo odgovornost za ono što se desilo u Srebrenici.

                                                      Kraj

 

                                                                                              Tvorac

 

Ola Flium rođen je pre 52 godine u norveškom gradu Namsosu, u kome je završio osnovno obrazovanje. Studirao je istoriju u Trondhajmu, medije i film u Voldi, a filozofiju i psihologiju u Tromseu. Kao novinar radio je u lokalnim i nacionalnim listovima, a TV istraživač postao je 1995. godine. Dobitnik je prestižnih domaćih i internacionalnih nagrada za istraživačko novinarstvo. Autor je i pet dokumentarnih knjiga, a danas radi kao urednik programa za Empo TV. Još 2001. godine Ola Flium je sa Davidom Hebičom uzdrmao zapadnu javnost dokumentarnim filmom "Saveznici i laži", snimanim u Bosni, Hrvatskoj, Norveškoj, Americi i Engleskoj. Četiri godine kasnije film "Krađa istorije", koji je razjašnjavao krađe antikviteta iz ratnih zona Avganistana i Pakistana, nagrađen je u Norveškoj i Americi, dok je dokumentarac "Jedna loša priča" nominovan za Oskara.

 

 

Vlada SAD negira umešanost u krijumčarenje oružja, ali Esad Sipilović, koji je pobegao iz Jugoslavije u Ameriku, i učestvovao u Klintonovoj predsedničkoj kampanji 1992, priznaje da je krijumčario oružje u Bosnu.

 

Humanitarna pomoć počela je da pristiže. Brigadir Naser Orić uzimao je humanitarnu pomoć za sebe i potom je prodavao na crnoj berzi.

 

 

Ali Orićevo obećanje da će Srebrenicu braniti do smrti, bilo je prazno. On je već u aprilu 1995, sa 12 svojih komandira helikopterom napustio Srebrenicu. Naser Orić nije bio spreman da se žrtvuje za Srebrenicu.

 

Sin predsednika Izetbegovića, Bakir Izetbegović, bio je očev najbliži ratni savetnik i blizak  sa Naserom Orićem.

 

  

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane