Natrag

Epizoda 59

Epizoda 59

 

Nismo mi od juče

 

Zoran Milojević

 

Pre tri godine, nebesku granicu je preleteo i sa rajskim pticama zapevao Zvonko Milenković, popularni Sisoje, vokalni solista "Rokera s Moravu". Pesmama koje je pevao, Srbija je razgaljivala dušu! Osmehom sa njegovog lica smejala se i Srbija. A Srbija više ne ume da peva i zaboravlja svoje pesme. Srbija više ne ume da se smeje! Zaboravlja da se smeje! Opštesrpski Sisoje svojom pesmom i osmehom daruje neki bolji svet. Blago njima i kuku nama.

Slušam decu kako se obraćaju roditeljima: "...Molim te, pliz...". Engleska reč je postala sinonim za učtivost, nežnu molbu, vaspitanje...One dve srpske reči: molim te, tu su samo poštapalice. Mnogi će pomisliti da ova priča nema smisla! Ali, ja tvrdim da je po srpsku budućnost opasnija od tovara bombi "milosrdnog anđela"!

Ako smo Srbi i ako smo ljudi, poslednji je čas da dignemo glas protiv kulturnog genocida koji se vrši nad nama. Literatura je napadnuta latiničnim oblikom rečenice u englesko-srpskim kovanicama. Muzika je napadnuta smešom žanrova koji nemaju dodira sa srpskom pesmom. A sa TV ekrana nam se obraćaju nemušte spodobe sa izopačenim srpskim jezikom.

Ćute akademici, njih brine nabavna cena katetera! Mi, ostali, jedemo kiselo grožđe, a našim unucima će trnuti zubi.

Papa Benedikt XVI. rekao je Špancima da je "u širenju vere sve dozvoljeno". A meni se po Srbiji, kao budali smeju kad pričam da će Crnogorci, Šiptari-Albanci  Makedonci uskoro biti unijati kao Ukrajinci. Mi, budale, zato i bežimo od pametnih kao lovci od zveri.

Em se lažemo, em se gledamo u oči! Pogled u oči nam je dokaz za laž...A vajkamo se: gleda me u oči i laže! Takvi smo i pred Bogom. Sećam se da mi je devedesetih govori starešina hrama Svetog Aleksandra Nevskog, otac Ljuba Petrović: "...Ljudi mi se ispovedaju kao du su došli da se hvale!".

I danas je tako. Čega se "budale" stide, "pametni" se time koriste.

"Hrvatska je najveći prijatelj Kosova na Balkanu. Sada smo obnovili staro prijateljstvo", rekla je u Prištini Jadranka Kosor. Eto potvrde istine o kojoj sam govorio u svojim romanimartvovani" i "Tri dukata".. Hiljade Šiptara je dobilo na Sveučilištu u Zagrebu zvanje "doktor nauka", iako im je znanje na nivou najgorih đaka srednjoškolske Srbije. I da se podsetimo: pedesetih godina prošlog veka pijani Krajačić je rekao pijanom Krcunu: "Koliko Srba još treba da pobijemo pa da shvatite da nismo braća?".

T je potvrdila i Kosorka: prijatelj moga neprijatelja je i moj neprijatelj!

I Vuk Drašković priznaje "realnost na Kosovu". Vuče, Vuče, kako lako iz tebe proviri mladalački ideal partizanskog sina! "Noć đenerala" si prodao za parče tame u kojoj se nadaš svetlosti od onih kojih su noćima sejali smrt po Srbiji!

Na Kosovu ništa novo! Kao komunisti posle rata, tako su sada i Šiptari uz pomoć EU i SAD nacionalizovali državnu svojinu. Zašto Boda i Borko o ovome ne "vode dijalog"?

Što je naše treba da je kod nas! Možda bi o toj realnosti Vuče Draškoviću mogao da napišeš roman!

Sačuvajte osmeh na svom licu, leto još traje, iako vam je sve hladnije oko srca.

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane